Narodno blagostanje — dodatak
првом реду према улагачима. Загребачки новчани заводи приступили су прошле године у више махова снижењу каматњака на улошке. То снижење није било код свих завода једнако. Ако је један завод свој каматњак радикалније снизио него други заводи истог калибра, јасно је да је код дотичног завода прилив уложака био спорији него код оних завода који нису тако радикално снизили свој каматњак на улошке.
Поред тога темпо развитка појединих загребачких завода зависи и о клијентели на коју се он ослања. Новчани заводи који се ослањају на средњи сталеж, у првом реду на мање трговце и обртнике, морали су констатовати знатно повлачење уложака. Средњи сталеж Загреба готово је захваћен манијом да по сваку цену подигне своју сопствену кућу. Макар и приземницу, само да је његова. У грађевну делатност, нарочито у мање зграде, утрошено је у Загребу прошле две године много више него ма у којем граду наше државе. Да није те интензивне грађевне делатности средњег сталежа, пораст. уложака загребачких новчаних завода био би далеко већи него што је био у ствари.
Хрватска католичка банка је типичан завод који се ослања на средњи сталеж. Та интензивна грађевна делатност се је осетила и на интензитету развитка. Поред тога несумњива је чињеница да прошле године привредне прилике за средњи сталеж нису биле повољне. У ниједном делу државе пак ни у Загребу, који је у многоме у бољем положају него остали наши крајеви.
Биланса за 4 последње године овако изгледа:
Актива 1930. г. 1929. г. 1928. г. 1927. г. у хиљадама динара
Благајна и жиро. 3.680 3.287 2.206 2.691 Менице 31.937 30.651 28.311 20.657 Ефекти 60 63 13 187 Некретнине 370 370 370 370 Дужници 4.865 5.095 3.835 7.935
Пасива . Главница 5.000 5.000 5.000 5.000 Улошци 27.108 25.864 22.553 20.368 Веровници 3.860 3.835 2.630 2.190 Резерва 2.900 2.800 2.700 2.600 Добитак 953 940 923 822 Укупно 40.913 39.468 34.786 31.839
Улошци су порасли за један и четврт милиона динара према преко 3 милиона у 1929. години. Веровници су на истој висини. Како су властита сретства (осим повишења резервног фонда за 100 хиљада динара) остала иста то је заводу концем 1930. године стајао на расположењу износ од 1.5 милиона динара више него 1929. године. Тај износ пласиран је у првом реду у менице. Есконт меница порастао је прошле године за преко један милион динара. Дужницу су опали за 200 хиљада. Видимо да је Хрватска католичка банка и прошле године нарочито форсирала есконт меница. Преко три четвртине свих износа са којима завод располаже —- властитих и поверених пласирано је у есконт. У томе се Хрватска католичка банка битно разликује од већине загребачких банака које форсирају конто-корентни посао. Међутим Хрватска католичка банка не ради са крупном клијентелом са којом се у првом реду подржава конто-корентни одношај.
Хрватска католичка банка један је од ретких загребачких новчаних завода који нема нити је имао ангажмана код разних трговачких и индустријских подузећа, дотично
= имаб већи пакет њихових акција. То је донекле и срећа за "Хрватску католичку банку. Додуше она није имала прекоредних добитака у ери инфлације али ни тешких губитака за време дефлационе кризе. Отписи од потраживања. код Хрватске католичке банке много су мањи него код осталих
91
загребачких банака. То је можда и разлог, зашто је она у стању да већ неколико година исплаћује дивиденду од 12%.
Рачун губитка и добитка не показује нарочитих промена. За последње 4 године он је овако изгледао :
Расходи 1930 г. 1929. г. 1928. г. 1927. г. у хиљадама динара Камати ТИ 1.084. 972 861 Трошкови 431 422 379 325 Порези 413 367 569 · 578 Добитак 953 940 923 822 Приходи Камати 1.646 1.578 1.322 1.190 Куће 205 202 207 198 Провидба 1.108 1.020 1.287 1.162 Пренос 15 15 31 36
Нето приход на камату је нешто слабији него 1929. године, макар су послови у порасту. То је у вези са општим снижењем каматне стопе, нарочито за потраживања. Провидба је дала нешто већи износ него 1929. године. На порезима издано је 50 хиљада динара више. Чисти добитак је нешто већи него 1929. године и приближава се милиону динара.
У управи Хрватске католичке банке д. д. се налазе следећа PP. Г.:
Претседник и управљајући равнатељ: Фрањо Хрустић, потпредседник Фрањо јЈуринац, Јулијо пл. Хегедиш, Мирко Капић, Драгутин пл. Маршеси, Др. Стјепан Маркулин, Антун Стиплошек ст., Јулијо Сусанић, Др. Бруно Боук, а у надзорном одбору су г. г.: Иван Орешковић, Фабијан Аушпергер, Јосип Хрустић, Фрањо Матковић, Др. Андрија Гостиша.
ПОЖАРЕВАЧКА ТРГОВАЧКА БАНКА, — ПОЖАРЕВАЦ,
Пожаревачка трговачка банка у Пожаревцу основана је 5. новембра у 1907. години, дакле пре 24 година ; а за банке које постоје већ четврт столећа, и које су издржале сву бурну историју наше отаџбине, може збиља да се кажг, да су у пуном смислу речи пионири нашег банкарства а тиме и нашег привредног живота у опште. Али сем овог јубилеја, који ће банка ускоро да слави има она још нечег јединственог у нашем банкарству. Од седам чланова управног одбора у 1930. години има их 4, који су ту исту функцију имали већ у 1907. години, а један је врши од 1911. године. Господин Јеврем С. Јовановић-Касидолац, оснивач банчин још и данас је њезин претседник, а и директор Пожаревачке трговачке банке био је већ у 1907. години, тада као директор филиала Управе Фондова, члан њезиног управног одбора. И прокуриста банчин, г. Драг. М. Ђурић је већ 1909. године био чиновник у истој кући.
У надзорном одбору, само је потпретседник, T. Милосав Андрејевић, трг. остао једини из 1907. године.
У архиви нашег уредника налази се један велики низ годишњих извештаја банака и акционарских друштава из предратне Србије. Међу тим скупоценим материјалом наишли смо и на извештај Пожаревачке трговачке банке за. 1910. годину.
У том извештају читамо ствари, које нас у потпуности потсећају на данашње прилике — изгледа као да је писан за 1930. годину, а не за прилике од пре двадесет година. Да извадимо само неколико карактеристичних пасуса: „Тако у првој половини минуле године наш је новац био сав пласиран, што је ретко случај у то доба... „Појава нових новчаних установа у Београду са сниженом каматном стопом на нас није утицала за смањење наше каматне стопе, јер смо и пре њихове појаве, а упућени нашим правилима радили са мањим интересом но ма који завод и за време одржали потпуну кулантност... |
Завршни рачуни у оно доба изгледали су овако ;