Narodno blagostanje — dodatak

112

Југословенска банка показује јаку тенденцију експан-_

зије. Године 1929. је отворена експозитура у Старом Бечеју која је дала одличне резултате тако да се сада претвара у самосталну филијалу. А прошле године основана је нова експозитура и то у Бајмоку. Југословенска банка одлично је заступана у Војводини и Срему. Тамо већ има 6 својих филијала. :

Са 16, што филијала што испостава, у погледу територијалног проширења, Југословенска банка налази се после Прве хрватске штедионице у првим редовима нашег нов“ черства. То ће јој код побољшања привредних прилика олакшати да окупи око себе знатне износе уложака. Ослањајућа се на знатне улошке, дакле на капитал који је у земљи, као и на своје одличве везе са Живностенском банком, дакле и на страни капитал, Југословенска банка стоји на двама чврстим ногама, од којих је свака за себе довољна. | Снижење дивиденде за 1% није ни најмање деловало на курс акција.

Управни одбор састављен је од следеће господе:

Претседник: Др. Фердинанд Грамберг, велеиндустријалац; потпретседник: Антонин иле, зам. надравнатеља Живностенске Банке. Чланови: Др. Богдан Гавриловић, унив. проф. у м., Др. Никола Костренчић, главни равнатељ, Антун пл. Михаловић, велепоседник, бан и. с, Др. Јулије Моган, адвокат, унив. доцент, члан Интернационалне Трговачке Комаре, Др. Јарослав Прајс, потпретседник и надравнатељ Живностенске Банке, Фрањо Драгутин Шмит, велепоседник, Др. Милован Зоричић, председник Управног суда.

А Надзорни одбор од г. г.: Херман Краус, Бохумил Новак, Ме РА Драгутин Перош, Ннж. Вјекослав Пилпел, јарослав Риха, Др. Иван Собол.

СРПСКА БАНКА Д. Д. — ЗАГРЕБ.“)

„Држећи се стално и ригорозно својих опробаних начела у пословању и имајући у виду дужност, која нам налаже положај управљача туђе имовине, стално смо се старали, да та велика сума буде не само што сигурније него им што ликвидније и плодоносније уложена“.

Ни у једној студији о кредитној политици новчаних завода није тако прецизно речено о тој теми као што је то изнесено горе наведеним цитатом из извештаја Српске банке за годину 1920. А да се Српска банка ригорозно и држи тог принципа не треба тек наглашавати. Та њезина опрезност у пословању постала је већ и легендарна.

Да су управе свих наших новчаних институција имале у виду дужност коју им налаже положај управљача туђе имовине, ово последњих година било би нам уштеђено много неугодности и много потешкоћа.

У свом извештају за прошлу годину управа Српске банке констатира да је пласирање капитала на задовољавајућој основи било уопште теже, а што се пласирало било је могуће само уз нижу камату. Тим је прецизно окарактеризирана ситуација нашег банкарства у прошлој години. Потражње за кредитима било је доста, само што је с обзиром на општи развитак привредних прилика бонитет тражиоца кредита битно погоршан.

Развитак Српске банке био је прошле године у сваком погледу ванредно повољан. Укупна биланса порасла је за преко 60 милиона и износи 671 милион динара. По укупној суми билансе, Српска банка дефинитивно је заузела четврто место у нашем приватном банкарству. По висини уложака на књижице она је чак на другом месту и долази одмах иза Прве хрватске штедионице. Подржавањем филијала у богатим крајевима она је изградила интензивну мрежу

*) Ва 1929. годину биланс је анализиран у додатку „Народног Благостања“ од 29. марта 1930. године, број 13. страна 57.

кроз коју притичу знатни улошци. А кад би Српска банка у још већој мери приступила изравном отварању филијале, с обзиром на поверење које она ужива, прилив уложака био би далеко већи. Ако се ма једна наша новчана установа по висини уложака приближи Првој хрватској штедионици, то може бити једино Српска банка, нарочито ако апсорбује своје садашње афилијације и да интензивно проради око оснивања филијала у свим крајевима наше државе. По смештају својих филијала, Српска је банка данас један загребачки новчани завод који подржава филијале само у Војводини, Срему и Далмацији, а не н у другим крајевима наше државе. Биланса 3а 4 последње године овако изгледа:

Актива 1927. 1. 19280. 1929. 2. 1930. у хиљадама динара

Благајна 31.097 36.697 37.255 39.543 Менице 221.971 270.374 298.112 311.917 Дужници 190.993 194.016 181.483 210.074 Дужнини на обвез. 15.323 15.410 14.578 16.689 Ефекти 50.154 49.444 51.052 63.038 Непокретности 15.665 18.353 18.353 18.209 |

Пасива Пе Главница 40.509 40.500 40.500 40.500 Резерва 24.995 25.995 27.095 28.448 Улошци на књиж. 379.404 351.129 369.326 421.307 Улошци -на тек. рач. 68.123 83.079 85.135 Веровници 68.961 83.290 63.359 68.159 Добитак 9.558 10.097 10.484 10.659 Укупна биланса 533.836 591.649 609.302 671.285

Пораст билансе у 1927. години износио је 38 милиона у 1928. години 58 мил. динара. У 1929. години пораст из носи само 18 милиона. А у 1930. години имамо пораст Рд преко 60 милиона динара. Како видимо, пораст билансе у прошлој години далеко је већи него у ма којој ранијој години.

Улошци на књижице порасли су од 369 милиона концем 1929. године на 421 милион концем 1950. године. Пораст износи 52 милиона динара. Године 1929. пораст уложака на књижице износио је само 18 милиона динара.

Велики пораст уложака нарочито је карактеристичац ако имамо у виду да је данас тежиште пословања Српске банке добрим делом у Војводини и Срему и да су тамо привредне прилике као у крају са изразитом продукцијом житарица опћенито неповољне. Пораст уложака морамо једним делом приписати чињеници да улагачи дижу улошке са мањих новчаних завода и поверавају их великим макар им ови плаћају и нижу камату. Ту појаву већ је констатсвало и Удружење војвођанских банака.

Улошци на текућим рачунима и веровници су у порасту за укупно 7 милиона док су 1929. године били мањи него концем 1928. године.

У активи, благајна је већа за нешто преко 2 милиона динара што одговара повећаним пословима. Ни код Српске ни код осталих наших новчаних завода не примећујемо прекомерно великих касених готовина, са којима не би знали шта да раде.

Менице су порасле за 13 милиона динара. Године 1929. пораст је износио скоро 30 милиона а 1928. године чак 50 милиона. Економске прилике силе Српску банку да код кредитирања пољопривреде ( а ова је највише била финансирана меницама), буде нарочито опрезна. Прилике су данас такве да пољопривредник нема више оне кредитне способности, као што је то раније био случај. Поред тога осећа се и деловање Привилеговане аграрне банке која највећу делатност развија у првом реду у Војводини и Срему гден Српска банка има знатан посао.

Дужници су порасли за 30 милиона. Док су других година били у опадању, прошле је године пораст веома знатан.

Ефекти који су се раније кретали око 50 милиона ди-