Narodno blagostanje — dodatak
ГОДИНА Ш
Садржај:
Додатак „/пародно БЕОГРАД, 25. АПРИЛ 1931.
БРлагоста њу“ БРОЈ 17
„Кроација" осигуравајућа задруга, Загреб
Jugoslovenski kreditni zavod, Beograd
5
„Унион“ паромлинско |дионичко друштво, Осијек
štedionica bačke oblasti, Sombor
„КРОАЦИЈА“, ОСИГУРАВАЈУЋА ЗАДРУГА ЗАГРЕБ=)
„Кроација“ сама најбољи је доказ, да код осигуравајућих друштава главница не игра нарочиту улогу, већ да је по развој и волумен послова једног осигуравајућег друштва од одлучујуће важности поверење публике у реноме и бонитет завода, дакле пре свега чисто психолошки моменти. „Кроација“ је задруга, са главницом од 1 милиона динара, што како видимо, није сметало да се она развије у наше највеће домаће осигуравајуће друштво. Осигуравајући посао тражи дугогодишње искуство, традицију, што је у осталом један одличан реквизит „Кроације:“ она је у 1930. години навршила 46. година свог рада. Ова је година по „Крогапију“ нарочито интересантна, пошто је волумен њезиних осигуравајућих послова у тој години први пут прешао огромну пифру од 10 милијарди динара.
Полет послова „Кроације“ најбоље илустрира таблица, у којој смо упоредили кретање осигураних главница за последње четири године, подељено према елементарној и
животној грани: Година Елементарно Животно Укупно осигурање у милионима динара
1927. 8.528.69 223.93 8.752.62 1928. 9.010.37 250.37 9.260.74 1929. 9.339.86 284.25 9.624.11 1930. 9.72319 321.65 10.045.44
Видимо, да су закључене осигуране главнице порасле за 421 милион, односно за 4.3% према 3.8% у 1929. години.
Интересантна је анализа привредног стања у 1930. години, коју управа „Кроације“ даје у своме последњем извештају: каже, да 1930. рачунска година носи карактер коначне ликвидације послератних коњунктурних уплива, због чега је још и ова година закључена у знаку редукције осигурања у трговини, индустрији и занату, а нарочито у пољопривредним газдинствима. Водећи рачуна о тим појавама, друштво је свом снагом настојало, да прибави нове послове, у коме је, као што видите, сјајно успело.
Даље се у годишњем извештају спомињу потешкоће, са којима се је морало борити, нарочито у погледу метода нелојалне конкуреенције, издавању полиса у страним валутама или са клаузулом на страну вредност, и т. д, на шта се жале махом сва домаћа осигуравајућа друштва; законска стабилизација динара као и доношење закона о
#) За 1929. годину биланс је анализиран у додатку „Народног Благостања“ од 20. децембра 1930. године, број 51. страна 233; а за 1928. годину у броју 20, од 22. јуна 1929, године, страна 325,
осигурању мораће дефинитивно да реше сва ова актуелна питања.
Пре но што приступимо детаљнијем анализирању кретања послова „Кроације“, морамо да напоменемо, да она свој осигуравајући посао дели на два оделења, која се засебно управљају и која и засебно билансирају. То је пре свега елементарно оделење, у коме се налазе следеће гране: осигурање од пожара, лома стакла, шомажа, провалне крађе, незгоде, законске дужности јемства, ауто-каска и транспортног осигурања; а у животном оделењу обавља се осигурање за случај смрти, на доживљење и мешовита животна осигурања.
Ову поделу одржали смо и у нашој анализи:
Т. Елементарно оделење.
Ај Рачун губитка и добитка
Расходи: 1927 1928 1929 1930 у хиљадама динара
Штете 4.635 5.569 5.939 5.934 Управни трошкови 11.336 ЗЛИ 13.685 13.563 Отписи 241 104 342 508 Рез. штета за тек. год. 865 1.128 1.669 1.837 Рез. и преносна премија
кр. год. 6.080 6.336 7.208 8.518 Пословни вишак 159. 352 440 672 Приходи: Пренос рез. премије из
ран. год. 5.463 6.035 6.927 7.292 Резерв. штета из пр. год. 1.238 865 1.128 1.669 Премија 8.172 16.499 17.539. 10.732 Камати 303 366 533 668 Принос непокретности 190 84 199 263 Пристојбе 5.641 — — 7.021 Разни приходи 2.311 2.817 2.954 3.387 Збир прих. или расхода 23.318 26.667 29.282 31032
Најинтересантнија позиција у приходима рачуна губитка и добитка код сваког осигуравајућег друштва су приходи од премија; кад погледамо њихово кретање, треба да истакнемо две чињенице: премије, исказане у горњој таблици су нето-премије, што значи, да је од њих одбијен износ који је био предат реосигурачу. Друга примедба, коју морамо учинити је следећа: управа „Кроације“ је у последњим годинама два пута променила начин билансирања: у 1928. и 1929. години премијама су додати и приходи од пристојба — дажбина, која је пракса у 1930. години опет напуштена. Због тога изгледа, да су приходи од премија у 1928. према 1927. години знатно порасли, а да су у 1930. години мањи од оних у 1929. години. Због тога је потребно, да у 1927. и 1930. години премијама придодамо позицију