Narodno blagostanje — dodatak

150

пристојбе — (дажбине); онда видимо, да су премије са дажбинама укупно кретале овако: 1927. 1928. 1929. 1930. у хиљадама динара 19:813 16499 | 17530 1753

Оне су у сталном порасту, али је ипак интересантно забележити, да је највећи пораст последњих година био од 1927. ка 1928. години. У наредним годинама је повећање нето-премија донекле укочено, због повећаног учешћа реосигурача у бруто премијама. Пренос резервне и преносне премије сваке се године повећава, према повећаном волумену послова; крајем 1930. године исказана су са 7.3 милиона, а резервисана штета са 1.67 милиона динара. Приходи од камата, као и разни приходи, у сталном су порасту, а тако исто и приходи од непокретности. Расходи елементарног оделења показују симптоматично кретање: штете су до 1929. године у порасту; у 1930. стагнирају, што је за „Кроацију“ врло повољно, нарочито због тога, што су премије порасле. И 1930. године штете износе 5.93 милиона динара, али су, и то је важно да подвучемо, за 5 хиљада динара мање но у 1929. години. |

Управни трошкови су све од 1928. године остали скоро непромењени, а у 1930. години мањи су од оних 1929. године а износе 13.56 милиона. Отписи су такође повишени. Због свих тих повишења прихода и смањења трошкова је и пословни успех ове гране порастао за 232 хиљаде нг 672 хиљаде динара. А нарочито признање заслужује чињеница, да су управни трошкови смањени.

У погледу кретања осигуравајућег посла у елементарном оделењу пружа интересантне податке упоређење односа између премија и дажбина с једне а штета са друге стране.

Добијамо следећу слику:

Елементарно оделење. (по одбитку реосигурача) у хиљадама динара

лутан удео је у току последње четири године врло мало смањен, у корист осигурања незгода, законске дужности јемства и ауто-каска. Смањено је такођер осигурање провалне крађе и транспорта, док је осигурање против града остало на истој висини.

За осигурање против пожара, као најважнију грану, саставили смо, са извесним коректурама, таблицу међусобног односа премија и штета. Слика, коју добијамо је следећа :

Пожар, стакло и шомаж.

(по одбитку реосигурања)

Година Премија и дажбине Штете Штете у % у хиљадама динара

1927 13.056 4.262 32.64

1928 14.923 5.191 34.84

1629 15.528 5.501 35.42

1930 16.333 5.316 32.55

Премије и дажбине су у непрекидном порасту, кроз све четири године; штете су такођер вече, до 1929. године; У 1930. години смањене су за читавих 200 хиљада —- чиме је постигнут најповољнији процентуални однос последњих година са 32.55%.

Реосигурање елементарног оделења имало је следеће дејство:

Година Бруто — Премије Нето Премије у% у хиљадама динара

1927 25.817 13.812 53.49 1928 30.607 16.539 54.01 1929 32.292 17.539 54.30 1930 32.844 17.153 54.12

Бруто Штете Нето Штете у% 1927 15.957 4.635 29.04 1928 14.470 5.569 3848 1929 14.741 5.939 40.29 1930 13.215 5.935 44.95

Пре свега пада у очи, да је процентуални однос из-

Година Премије и дажбине –Штете Штетеу % 1927. 13.813 4.635 33.58 1928. 16.499 5.569 33.75 1929. 17.539 5.939 33.85 1930. • 17.753 5.935 33.43

Као што видимо, износ штета у процентима премија остао је непромењен, а најповољнију слику нам пружа последња, 1930. година.

још би интересантнија била анализа односа између штета и премија код појединих грана елементарног оделења. Међутим, то нам није могућно пошто нам недостају за то потребни елементи.

Пошто ипак није неинтересантан удео појединих грана осигурања у укупном износу премија, ми смо у следећој таблици детаљирали њихово процентуално учешће у 1927. и 1930. години.

У појединим гранама наплаћено је на име нето-премија (без дажбина)

у 1927. у% у 1930. у% Пожар, стакло и шомаж 7.416 90.7 9.311 86.75 Провална крађа 403 4.9 347 3.29 Незгоде, зак. јемства и ауто-каска 302 31 1.026 9.58 Транспорт 22 0.2 (1 Града 21 0.3 40 0.37 Укупно 8.172 99.8.. 10.732 99.99

Далеко најважнија грана елементара је дакле осигурање противу пожара, лома стакла и шомажа. Њезин апсо-

међу бруто и нето премија последњих година остао скоро непромењен, из чега можемо наслућивати, да има „Кроација“ дугорочне уговоре са реосигурачем. Видимо дакле, да је она ових последњих година од наплаћених премија задржала 54% за сопствен рачун, а 46% припадало је реосигурачу. Код штета, ситуација је потпуно измењена: удео „Кроације" на штетама сваке се године повећава: у 1927. години је од укупних штета спало на њу 29% а 71% на реосигурача, а 1930. године реосигурач је имао да сноси само још 55% а „Кроација“ 45%. То је још увек веома повољно и значи, да је „Кроација“ на тој подели ризика у 1930. години зарадила 10%.

У погледу реосигурања у пожару, стаклу и шомажу, слика је следећа :

Године Бруто Премије Нето Премије у% у хиљадама динара

1927 23.334 13.056 55.95 1928 26.530 14.923 56.25 1929 27.967 15.528 55:52 1930 29.370 16.333 55.61

Бруто — Штете Нето Штете у% 1927 14.639 4.262 29.1} 1928 12.847 5.191 40.40 1929 13.692 5.501 40.18 1930 12.142 5.316 43.78

Ситуација, пре свега код премија, потпуно је ана-

логна ранијем упоређењу. Однос између нето и бруто премија показује врло мало промена, док је релација код штета по „Кроацију“ била најповољнија у 1927. години, а