Narodno blagostanje — dodatak

154

Provizije 97 508 — =, Razni prihodi 24 171 22 155, Zbir prihoda ili rash. 1.043 4.113 2.568 2.913

wu upravnom odboru stu sledeća ggo.: pretsednik Jujius Minh, potpretsednik Jozea Bil; članovi Milutin Stanojević, Dr. Geza Hari, Mihajlo Lukarević, Slavko L. Singer, Bora Popović, Dr. Eugen Roz, Jon Nikerzon, Hinko Blivajs, Živan Тодогоvić Ljuba Gođevac, Đuro Lederer i Mihailo Miljković; u Nadzornom odboru pretsednik Borisav Stojanović, članovi Dr. Vinko Vrhunec, Bela Gold, Dr. Cvetko Gregorić i Rihard Tolnam.

„УНИОН“ ПАРОМЛИНСКО ДИОНИЧАРСКО ДРУШТВО ОСИЈЕК. Прилике наше млинске индустрије нису се ни у прошлој години побољшале, чак се може говорити и о извесном погоршању. С обзиром на свој велики капацитет, далеко већи него што је домаћи консум, наша млинска индустрија упућена је на извоз. Једино јачим извозом, могуће је нашу млинску индустрију у толикој мери упослити да буде рентабилна.

Погоршање прилика млинске индустрије долази са два узрока: од далеко веће царине на брашно но на жито у увозним земљама и друго, прописима о примељивању.

Наша млинска индустрија налази се још и у тој непријатној ситуацији, да мора набавити шшеницу уз већу цену него што би одговарало светском паритету. Уколико се ради о домаћем консуму те надпаритетне цене немају већег зрачења нити лоше делују на млинску индустрију. Међутим битно погоршавају ситуацију код извоза. Да би се елиминирале те неприлике, држимо да би било опортуно да се млинској индустрији у некој форми надокнади оно, што она више издаје за набавку пшенице при извозу брашна. Извозне премије познајемо и код вина и држимо, да би било опортуно да се уведу и код брашна. Тим пре, што тако раде наши главни конкуренти, у првом реду Мађарска.

Биланс Унион паромлина за 4 последње године овако

изгледа: Актива 1927 1928 1929 1930 у хиљадама динара

Инвестиције 5.256 13.124 13.124 13.124 Благајна 281 955 621 471 Дужници 20.572 20.572 16.911 12.695 "Материјал 217 332 269 378 Вреће и угљен 1013 669 983 660 Пшеница и брашно: 20.466 21.929 14.734 7.081 Ефекти 8.692 8.682 8.752 8.585 Осигурање 145 147 141 141 Губитак 181 —— 1 270 Пасива:

Главница 7.500 12.000 12.000 12.000 Резерве 6.971 7.349 7.345 7.332 Резерва валоризације —— 3.402 3.402 3.402 Фонд амортизације 2.073 3.399 3.842 4.250 Акцепти 5.375 9.030 9.110 5.015 Веровници За ТИ 28.577 18.625 10.075 Добитак — 912 Укупна биланса 56.927 66.082 55.769 43.591

Укупна сума биланце је од три године унатраг у знатном опадању. То је у вези са слабијим пословањем дотично потешкоћама око извоза. Унион млин, наш највећи млин, чије је подизање било срачунато на извоз, тешко пати од немогућности извоза. Залихе пшенице и брашна износе нешто преко трећине оног износа који је био у биланси концем 1927-28. Додуше и снижене цене делују на смањење ове позиције, али ипак не у толикој мери. И потраживања на текућим рачунима знатно су попустила. Слабија прођа брашна, па и мање дужника.

Инвестиције су номинално на истој висини. Ну услед знатних отписа, који се књиже на посебном рачуну у па-

сивној страни билансе, инвестиције заправо су Ккњижене са 9 милиона динара. Према томе, оне су више него двоструко покривене властитим сретствима. У том погледу ситуација Унион млина управо је одлична.

Обавезе износе: акцепти 5 милиона и повериоци 10 милиона, укупно 15 милиона динара. Ако томе прибројимо залихе пшенице и брашна, и ефекте, видимо ванредни ликвидитет за једно индустријско подузеће. Обавезе подузепа износе 15 милиона динара према скоро 40 милиона динара 1927. и 1928. године. Ту се најбоље види како делује погоршање коњунктуре. Година је закључена са губитком од 270 хиљада динара. У извештају се спомиње да није било повољног резултата код афилираног млина у Барчу (Мађарска) да би губитак био знатно већи. А конкуренција на домаћем тржишту код великог броја млинова била је таква да се је радило највећим делом са губитком.

Управа у извештају истиче да су се морале провести строге мере штедње. Једном делу чиновника и радника морало се је одказати а они који су преостали морали су се задовољити са нижим беривима. Унион млин по томе ишао је путем, којим ће морати кренути многа наша подузећа да општом редукцијом издатака нађу излаз из ове ситуације. У управи се налазе следећа гг.: Оскар Вајсмајер, претседник, С. Пор, Др. Никола Костренчић, Сам. Костенбаум, Јулио Пфајфер, К. Шмит, Јулио Зоргер, Антонин · Тиле, Фердинанд Вондрачек, а у надзорном одбору: Корски, Адам Мергенталер, Вјекослав Џилпел, Рихард Пискачек, Геза Сабо, Драгутин Водичка, Хуго Вајс.

ŠTEDIONICA BAČKE OBLASTI — SOMBOR.

Onaj koji ne Zna istoriju naše državne administracije, onaj koji ne zna da je naša zemlja bila podeljena na tridesetak oblasti, pri pročitanju naslova ovog zavoda neće znati da se ovde radi o jednom javno-pravnom novčanom institutu, Već Će pre pomisliti da je to privatan zavod. Štedionica bačke oblasti ne samo da je preživela bačku oblast kao administrativnopravnu jedinicu, već joj sve bolje ide bez njezine metropole. Razviće ovog novog novčanog zavoda pokazuje da mu ni najmanje ne smeta njegov neregulisan pravni položaj. Danas je to sve delikatnije pitanje. Napraviti Štedionicu bačke oblasti filijalom Banske štedionice u Novom Sadu znači reskirati da se preseče njezino sjajno razviće, koje pokazuju njezini bilansi za poslednje dve godine. Bez obzira na naše načelno sledište na iavno-pravne kredite ustanove, mi se možemo samo radovati što ovako lepo napreduje javno-pravna institucija baš u Bačkoj. Istina iz njezinog se izveštaja ne vidi pod kakvim uslovima izdržava ona konkurenciju u svome reonu i kakva je njezina alttivna i pasivna kamata; ali ma kako da je ona predusretljiva prema komitentima u tom pogledu, njezino ovako lepo razviće ne bi bilo mogućno, da se nije osećala potreba za takvim jednim institutom u Bačkoj i da njezina uprava nije tako lepo shvatila :njezinu funkciju. Na kratko, dobro je što Štedionica bačke oblasti postaje sve važnijim faktorom novčarstva u Bačkoj.

Hačun izcavnanja.

Aktiva 1929. 1930. u hiljadama dinara

Gotovina: u blagajni = 956 kod novčanih zavoda — 10.892 ukupno 8.482 11.848

Menice:

uknjižene 19.956 24.477 lične 5.318 20.060 ukupno 25.274 44.537

*) Za 1929. godinu (prvu) bilans je analiziran u dodatku „Narodnog Blagostanja” od 4. okt. 1930. god. br. 40, str. 172.