Narodno blagostanje — dodatak

170

Bilanca za 4 poslednje godine ovako ozgleda:

Aktiva 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara

Zemljišta 538 660 660 122 Zgrade | 5.951 7.875 7.872 8.853 Industrijski inventar 11.294 11.793 12.085 12.447 Zalihe 10.532 14.174 12.174 9.034 Blagajna 1.097 726 517 489 Етекћ 4.807 {| 157 158 Dužnici 11.127 11.433 12.683 11.203

Pasiva Glavnica 6.000 8.000 8.000 8.000 Кезегуе 90 707 769 1.927 Amortizacijoni fond 6.961 9.988 11.599 13.092 Poverioci 30.519 25.392 21.758 14.145 Akcepti 1.000 1.000 1.000 977

Zbir aktive ili pasive 45.349 46.669 46.762 42.162

Investicije su knjžene koncem prošle godine sa 21.5 miliona dinara. Međutim amortizacijoni fond iznosi koncen 1930. godine nešto preko 13 miliona. Prema tome investicije su zapravo bilancirane samo sa 8.5 miliona dinara. Glavnica i reserve iznose više. Zalihe robe znatno su popustile. Budući da je poduzeće radilo veoma dobro, to je i plasiranje izrađene robe išlo veoma glatko i nije bilo potrebno raditi na „lager”. I dužnici su manji. To opet dokazuje, da je inkaso bio bolji. Jugoslavensko d. d. Georg Šiht ima tako dominantan položaj u našoj industriji sapuna da može diktirati kondicije. A kod takvih prilika inkaso je uvek povoljniji. Samo bezobzitna konkurencija prinuđava pojedina poduzeća na davanje dugoročnih robnih kredita, dotično na sklapahje takvih poslova, koje se kasnije veoma feško realiziraju.

Amortizacijoni fond je prošle godine porastao za 1.5 miliona dinara. Kod stvarne 'bilančne vrednosti investicija od

_8 miliona dinara, to je jedna nadasve visoka amortizacija. Među-

tim prava vrednost investicija iznosi daleko više nego što se to iz bilanca vidi.

Poverioci su znatho opali; od 21.8 na 14.1 milion dinara. Znači da Jugoslavensko d. d. Georg Šiht treba danas bankovnog kredita, dotično kredita svog koncerna daleko manje nego ranije. Kroz ove 4 godine poverioci su opali ispod polovine ı dobit je porasla za četiri puta.

Industrija sapuna nalazi se i kod nas u znaku koncentracije. Koncentracijom evropske veleindustrije sapuna nastaju i kod nas znatne promene. Jugoslavensko Sanlait a. d., koje je bilo reprezentant moćnog engleskog konserna i koje je nameravalo podići u Jugoslaviji veliku fabriku sapuna, likvidira jer će usled transakcije koje su nastale kod velikih konserna i samo Jugoslavensko d. d. Georg Šiht doći u interesnu sferu engleskog kapitala. Pretapanje pojedinih poduzeća sa Jugoslavenskim d. d. Georg Šiht doći će do izražaja u novom imenu poduzeća koji će utvrditi glavna skupština sazvana za 13. o. m. Eliminarajući znatan broj konkurenata novo poduzeće imaće dominantan položaj u našoj industrija sapuna.

IU upravi Jugoslavenskogz akcionarskog društva Georg Šiht, Zagreb—0Osijek nalaze se sledeća gospoda: Lazar Lagjević, Dr. Heinrich Šiht, Makso Antić, Nikola Božić, Georg Šiht, Đorđe Velisavljević, Leo van dem Berg, Viktor Jirgens, Franjo Zdvoržak.

NIKŠIĆSKA KREDITNA BANKA U NIKŠIĆU.

Nikšićskoj kreditnoj banci pripada jedno od prvih mesta međ crnogorskim bankama. Ona je i najstarija crnogorska banka. Osnovana je 1901. godine, pod imenom Prva nikšićska štedionica; njezina je glavnica uplaćivana u nedeljnim ratama od pedeset para. Nikšićska kreditna banka je pionir bankarstva u Crnoj Gori — a što je značilo otvarati banku u početku dvadesetog veka u Crnoj Gori pokazuju sledeća dva historička detalja: Osnivači banke uputili su deputaciju Knjazu Nikoli, tražeći od njega moralnu potporu i odobrenje. Knjaz Nikola je

|)

odobrio osnivanje i kao potporu upisao je 50 akcija na ime majmlađeg sina Petra i tom prilikom zapretio osnivačima, da ako dopuste da ova ustanova propadne, oni će mu lično odgovarati. Dalje: članovi upravnog i nadzornog odbora vIšili su svoje funkcije besplatno, a činovnici bančini (upravnik, blagajnik ı kontrolor) također, dok je jedan član uprave dao svoju kuću, u kojoj su bile smeštene bančine kancelarije, tri godine besplatno, a sem toga još i 50 kruna u korist zavoda... Pod takvim se okolnostima rađala Nikšićska kreditna banka, koja slavi ove godine svoju tridesetogodišnjicu.

Srazmerno razvoju i obimu poslova povećava se i glavnica; u 1904. godini iznosi 200 hiljada, 1908. godine 500 hiljada, a 1914. godine odlučeno je povišenje na 1 milion kruna, kad je istovremeno promenjena i firma. Međutim, ratni su događaji ukočili bančin razvoj. Tek u 1922. godini banka ponovno otpočne normalnim radom; godišnja skupština akcionara, održana za 1922. godinu, prva je posle devetogodišnje pauze: na njoj je uprava podnela akcionarima referat o bančinom radu sve od 1. januara 1914. godine do 31. decembra 1922. godine. Tom prilikom uprava je podvukla, da je uprkos svih nezgoda, koje je banka pretrpela u vremenu rata i okupacije, ipak mogla pokazati izvestan uspeh: dobitcima u 1914-22. godini poravnat je gubitak na perperima (koje je okupaciona vlast devalvirala sa 50%) a da se nije diralo u rezervni fond.

"Tek u 1926. godini potpuno je uplaćen 1 milion glavnice, u vezi sa odlukom iz 1914. godine, sa tom razlikom, da se је glavnica 1914. godine imala povisiti na milion zlatnih kruna, a 12 godina docnije, izvršen je upis jednog miliona papirnih dinara. Odmah za tim pala je odluka povišenja na 2 miliona, a za tim na 3 miliona dinara, što je izvršeno 1930. godine. Akcija ima 30 hiljada od po 100 dinara nominale. Па

Kretanje bančinih poslova pokazuje nam donja tablica, u kojoj smo uporedili četiri godine, interesantne po bančin razvoj; naime 1911. godinu, poslednju normalnu godinu pre turskog i svetskog rata, 1022. godinu kao prvu normalnu posleratnu godinu i 1928. i 1930. godinu, kao tipične godine današnjih

'| prilika. Dobijamo sledeću sliku:

Račun izravnanja.

Aktiva 1911. 1922. 1928. . 1930. u hiljadama dinara

Blagajna 69 29 304 543 Menice 1.381 1.588 8.896 8.247 Zajmovi na zaloge — — 145 100 Dužnici po tek. rač. 319 746 3.190 4.170 Vrednosti rez. fonda 50 58 293 455 Nepokretnosti 3 — 424 425 Ostave, garanc. i t. d. , 739 4.301 11.850 13.783 Akcioneri za neupl. ol. 27 473 — Hartije od vredn. 19 — — —

Рачуа | Glavnica 500 1.000 2.000 3.000 Rezervni fond 143 415 1.107 1.593 Pensioni fond — — 50 50 Ulozi na štednju 522 1.370 3.650 4.909 Poverioci po tek. rač. – 260 du | 9.590 3.410 Reeskont 315 — 594 Ostavli. ostava i t. d. 739 4.301 11.850 10.963 Čista dobit 48 69 514 663 Zbir aktive ili pasive 2.611 1.195) 25.703 27.123

Račun gubitka i dobitka.

Rashodi Kamata 79 197 984 678 Provizije 2, = 29 o. \wpravni troškovi 29 118 387 , 424 Porez i prirez = — 290 292 Otpisi 03 |D {8 | 42 Čista dobit 97 92 699. | 883