Narodno blagostanje — dodatak

| i |. | |

БИЛАНСА

Додатак „Народном Благостању“

ГОДИНА Ш

Садржај:

БЕОГРАД, 30. МАЈ 1931.

БРОЈ 22

Deutsche Bank ипа Diskonmto-Geselischalt —- Berlin Socićić Genćrale de Belgique — Bruxelles

Wiener Bank-Verein — Wiet

Опште југословенско банкарско друштво — Београд-Загреб

Друштво за електротехнику и фабрика

DEUTSCHE BANK und DISKONT O-GESELLSCHAFT BERLIN. Grandiozno je bilo razviće nemačkog bankarstva pre rata. Nemačka je izmislila sistem koncentracije i fuzioniranja bankarstva 1. |. sistem koncentracije kapitala i koncentracije posla. Danas se koncentracija smatra kao jedno od najboljih sretstava racionalizacije u bankarstvu, — u pogledu smanjenja troškova. To je bilo važno i kod koncentracije pre rata, ali se ne bi moglo reći da je to bio glavni motiv tako razvijene koncentracije u bankarstvu u Nemačkoj, na koju |e prVi UpoZorio senior nemačkih direktora banaka profesor dr. Hiser u svojoj knjizi, koja je svojedobno čitana u celom civilizovanom svetu sa mnogo pažnje pod naslovom „,Težnja za koncentracijom u nemačkom bankarstvu”. Bilo je mnogo više psihološkog nego ekonomskog u koncentraciji nemačkog bankarstva; to je bio više odjek onog silnog poleta nemačke narodne privrede i ekspanzije preko granice. Nemačka se industrija naročito razvijala neverovatnim fempom pre rata u vidu gigantskih poduzeća. Saobrazno tom i nemačko bankarstvo je težilo za grandioznom konceniracijom kapitala. Tako je pre rata Dojče bank bila jedna od naivećih banaka u svetu.

Koncentracija se sastojala u tome da se šest velikih banaka u Berlinu fuzioniralo postepeno sa pojedinim bankama u celoj Nemačkoj i pretvaralo ih u svoje filijale i ekspoziture. Na taj način je stalno bio u porastu kapital kojim su radile pojedine od tih banaka i s druge strane sve veći broj filijala i ekspozitura i sve veća poslovna mreža rasprostrta preko cele zemlje. Cela zemlja bila je podeljena u šest bankarskih sfera interesa, među kojima nije bilo nikakva dodira samo u toliko u koliko su direkcije sarađivale na pojedinim finansijskim i industrijskim velikim poslovima a specijalno konzorcijalnim. Može se reći da ije bila čak i suviše jaka konkurencija među njima jer je poslednjih godina u oči rata stvaranje ekspozitura bilo prešlo svaku meru. Ipak se ni na račun gubitka i dobitka a ni inače nije osetila nikakva inflacija bankarskih poduzeća u Nemačkoj zbog toga što je Nemačka kao što rekosmo pre rata bila u najvećem poletu.

Rekosmo da je šest banaka podelilo celokupan bankarski posao u Nemačkoj, putem fuzioniranja. Ali niko nikad nije mogao da pomisli da će ikad doći do toga da se fuzioniraju ovi veliki konserni među sobom. To je izgledalo čak i besmisleno. I što je pre rata izgledalo apsurdno i nemoguće fo je posle rata ostvareno. Pre rata se znalo za pojedine bankarske konserne, Dojče bank, Drezdener bank, Darmšteter bank, Nacionalbank fir Doičland. Posle rata fuzionirale su se prvo Nacionalbank fir Doičland i Darmšteter bank. Prilike u Nemačkoj bile su takve da se moralo pristupiti toi meri baš iz razloga koji |e upravo

кабела а. д. — Загреб

bio najvažniji za fuzioniranje, na ime да зе na taj način izvedu što veće uštede. Isključivo u cilju postizavanja uštede odnosno racionaliziranja nemačke bankarske službe došla je do tih velikih fuzioniranja.

Kad čovek razgleda završne račune berlinskih banaka za poslednje dve godine, i ako ne bi znao o kome se zavodu radi, rekao bi da je to izveštaj jedne jugoslovenske banke. Privredna depresija u Nemačkoj nije nikakva basna, jer to do očiglednosti pokazuju završni računi industrijskih, trgovačkih i bankarskih tpoduzeća. To isto potvrđuje i bilans najveće nemačke banke, koji ovde analiziramo.

Račun izravnanja.

Aktiva 1928. 1928. 1929. 1930. ~ Deutsche Diskonto- posle fuzije Bank Geselischaft u milionima maraka Blagajna 95.87 86.89 193.01 208.51 Nostropotraživanja 241.19 180.40 431.92 321.70) Menice 672.47 524.60 1249.89 938.72 Report-Lombard 157.54 122.60 152.41 90.05 Avansi na robu 317.36 294.38 699.97 699.37 Hartije od vrednosti 35.00 17.29 78.66 5.00 Konzorcijalni poslovi 38.00 40.35 73.56 75.00 Stalna učešća 25.87 37.86 35.01 37.50 Dužnici 1186.04 721.90 2403.00. 2292.82 Avansi u дојанта 104.45 — 104.45. 10445 Zgrade 42.05 43.03 99.37 93.50 Ostale nepokretnosti 2.05 5.14 12.53 12:00 Pasiva Glavnica 150.00 135.00 285.00 250.00 Rezerve 90.00 66.50 160.00 160.00 Kreditoti 2453.89. '1767.57 4728.64 4136.73 Аксерн 104.84 88.45 213.16 245.36 Dolarski zajam 105.00 — 105.00 105.00 Garancije i t. d. 192.85 771.88 353.10 331.48 Suma bilanse 2919.29. 2075.55 5533.83 4923.63 Račun gubitka i dobitka Prihodi Kamata 50.00 38.14 101.76 88.17 Provizije 72.06 39.29 119.89 115.83 Kuponi 0.75 — 1.89 1.59 Hartije od vrednosti 1.50 — == Konzorcialni poslovi 1.50 5.38 = Učešća 2.28 2:15 5.59 2.08 Zbir prihoda · 128.09 85.57 220.14 207.67