Narodno blagostanje — dodatak

188

Rashodi Troškovi 82.14 59.35 155.94 134.39 Porezi 13.74 10.85 24.89 18.20 Za dobrotvorne ciljeve 8.02 — 15:17 15.91 Otpisi 0:32) — 0.98 0.34 Dobit bez prenosa 23.87 1538 32.15 17.49 Dividenda 15.00 13.500 28.500 17.100 Dividenda u % 10% 10% 10% 6%

Njegova glavna karakteristika je opadanje obrta; od 19 milijardi dinara okruglo u januaru 1930. godine pao je na 13,5 milijardi u novembru i 16,6 u decembru iste godine. Istina broj računa po knjigama porastao je od 800 hiljada od 1929. god. na 837 hiljada. Ali je broji mrtvih računa 1. |. računa po kojima se novac nalazi na štednju porastao je od 80 hiljada na 137 hiljada, dok je broj računa po kojima se-vrši poslovni obrt pao za 20 hiljada.

Još tipičnija je tranzakcija koju je izvela uprava bančina u toku 1930. godine. Glavnica bančina iznosi 285 miliona maraka, a rezerve 160 miliona. U toku 1930. godine pojavila se jedna veća količina njezinih akcija na tržištu i kad je uprava istraživanjem utvrdila da su to akcije lica koja su dugo godina bila akcionari i koji su iz velikih ekonomskih poremećaja bili primorani da h bace na tržište, odlučila se da interveniše. Na taj način je uprava kupila za račun bančin (što kod nas u opšte po zakonu ne bi moglo da bude) 35 miliona maraka svojih akcija prosečno po 1151/,, а u bilansu ih iskazuje u aktivi po nominalnom iznosu. Uprava čeka da vidi kako će se razvijati poslovi u 1931. godini pa onda da iznese pitanje pred zbor akcionara +. |. da se akcije ponova prodadu ili da se definitivno unište i da se fime smanji kapital od 285 na 250 miliona maraka. Za akcionare je to svakako povoljna stvar, jer bi bio povoljniji odnos između rezerve i glavnice. Ali je svakako simptomatično da jedna banka koja je bila prestavnik bučnog povećavanja kapitala na razne načine pre rafa danas dolazi u položaj da smanjuje kapital pošto se poslovni volumen smanjuje i zbog foga je sve manji kapital potreban.

Dalja karakteristična pojava u toku 1930. godine je ogromno opadanje dugovanja po fekućem računu. Pad iznosi 615 miliona maraka. To srozavanje došlo {ie pred. kraj septembra pr. god. posle izvršenih parlamentarnih izbora. Od 615 miliona maraka 200 miliona je svojina stranaca, koji su imali svoja potraživanja u Nemačkoj, a ostatak domorodaca. Visoka kamatna stopa u Nemačkoj privlačila je stalno strane kapitale u velikom obimu. Neverovatna je činjenica da je u 1929. godini stranog kapitala po tekućem računu bilo deponovano kod Dojče bank i Diskontogezelšaft 371/ % od sviju dugovanja po tekućem računu. Ta je suma pala na 241/_%, od čega 8,30% u markama, a 16,20% u stranoj valuti. Ali pri tome se ne računaju krediti koji su pojedine mušterije Doiče bank n Diskontogezelšaft povukli iz inostranstva na osnovu njihovih akcepata. Mi ne znamo koliki je taj iznos ali u svakom slučaju je najmanje 1/, celokupnog kapitala bančinog (izuzevši glavnicu) inostranoga роrekla. Repor u novembru koji je u 1929. godini opao za pola, u 1930. godini je pao za daljih 40%. Dokaz da je berzanski posao naglo opadao kao i opšte trgovina hartijama od vrednosti. Dojče bank i OM rade sa obrtnim kapitalom od okruglo 5 milijardi maraka odnosno 67 milijardi dinara. To je Tri i po puta više nego uktpan bankarski kapital Jugoslavije. Najveći deo tog kapitala t. |. 2.300 miliona dinara uloženo je u hartije i tekuće račune, od čega 51,30% pokriveno: 221/ % hartijama od vrednosti, kojima se irguje na berzi, 51.30% raznim sekuritetom i 26.20% nepokriveno. Menični portTelj iznosi 938 miliona maraka, od čega je 765 miliona menica, a 173 miliona su blagajnički zapisi Rajha i pojedinih država. Kasa iznosi 208 miliona maraka, 321 milion maraka su potraživanja od banaka. Repor i lombard iznose svega 90 miliona

maraka, a dokumentovani krediti veliku cifru od okruglo 700 miliona maraka. Sopstvene hartije iznose malu cifru od 162 mil, maraka, od čega je 50 mil. berzanskih papira i 75 mil. su konzorcijalni poslovi, a 37 miliona su učešća kod banaka i bankarskih kuća. Nepokretnost je iskazana sa 93 miliona (odnosno 1.300 mil. dinara).

"Teško je voditi tako ogromnu banku u doba kad se celokupna svetska i narodna privreda nalaze u velikoj depresiji. Smanjuju se prihodi pojedinih poduzeća, kod kojih se učestvuje sa kapitalom, a čije se akcije imaju u portfelju s jedne strane i pogoršava se situacija pojedinih komitenata, koji su kroz nekoliko decenija bili prvoklasnoga boniteta. Uprava Dojče bank i Diskontogezelšaft je svesna ogromne odgovornosti koju ima pod ovakvim prilikama i ona je dala dokaza da dovoljno vodi računa o rđavoj konjunkturi. Teško je znati koliko je svega otpisano u toku i na kraj godine, ali nije nemogućno da otpisi po raznim pozicijama idu preko pola milijarde dinara. Otpis na akcijama prema izveštaju upravnog odbora iznosi 5 miliona maraka, na hartijama od vrednosti 6 miliona maraka, na konzorcijalnim poslovima 15 miliona maraka i t. d. To je samo iedan deo otpisa koji se može da vidi iz godišnjih izveštaja i završnih računa, a on je svakako mnogo veći.

Kako je delikatan položai jedne velebanke u Nemačkoj koja mnogo polaže na svoj kredit na strani, pokazuje ovaj primer. Kao što se iz lanske analize bilansa zna u izveštaju svome za 1929. godinu uprava banke je saopštila akcionarima da je „akcionarsko društvo za irgovinu na istoku” pretrpelo nesrazmerno velike gubitke, koji su se morali otpisati. Otpisano je 1181/, miliona maraka u 1929. godini. U ovoj godini međutim izlazi uprava ponova sa predlogom da se odobri nov otpis od

171/, miliona maraka sa izjavama, koje su izazvale senzaciju u сејој lavnosti. Uprava veli da je ona bila u stvati mnogo manje angažovana u fome društvu, za koje se smatrala da su svih 100% akcija u njezinim rukama. Na protiv ona je u toku godina uspela da rasproda akcije strancima, naročito Englezima, tako da je njoj ostalo u rukama svega 20% od sviju akcija. Da je uprava dopustila društvu da ode pod stečaj, onda bi gubitci bančini bili mnogo manji, pošto bi jedan veliki deo morali da podnesu stranci i akcionari. Međutim banka to nije smela da dopusti iz obzira na kredit Nemačke na strani. Zbog toga je ove godine primila na sebe nov gubitak od 171/, miliona maraka.

Zar se onda treba čuditi, što je Austriska Republika primila na sebe 400 miliona din. gubitka kod Kreditanstalta?

SOCIETE GENERALE DE BET.CIOQTJE, BRUXELLES

Prilikom zakonske stabilizacije belgijskog franka vlada ie imala nespretnu ideju da napusti naziv franak i da novu novčanu jedinicu nazove imenom „belga”. Tu se nije dovolino VOdilo računa o monetarnoj psihologiji, čemu ni nauka nije obraсаја dovolino pažnje. I zbog toga imamo danas pojavu da {e celokupan poslovni svet u Belgiji napustio potpuno belgu i računa samo sa frankom. Tog smo se pojava setili držeći pred sobom završne račune Socićtć Gćnerale de Belgique, čiji je celokupan izveštaj izražen u francima.

Iz prošle analize bilansa ovoga društva znamo da je ono najstarija banka na evropskom kontinentu: osnovana 1822. godine: napunila je 108. godinu sa 1930. godinom.

U svakoj istoriji evropskog bankarstva naćićemo poziv na ovu kreditnu instituciju, pošto je njezina istorija tipična za periodu u prvoj polovini 18. veka.

Nesrazmerno je manji obrtni kapital sa kojim radi ovo staro društvo no onaj Dojče bank i Diskontogezelšaft. Njen ukupan obrini kapital iznosi 6,73 milijarde belgijskih franaka, odnosno okruglo 10 milijardi dinara. Dakle više no šest puta je manji.

Inače u strukturi bilansa pokazuje ovaj zavod veliku slič- . nost sa Dojče bank i Diskontogezelšaft, naročito je interesantno