Narodno blagostanje — dodatak

354

Дужници су редуцирани за 300 хиљада динара ма да се је, како спомиње извештај, круг муштерија проширио. Како подузеће код промптног плаћања даје знатан рабат, један део комитената све то више прелази на промптно плаћање. Џепокретности су се смањиле за 1 милион 735 хиљада динара. Кућа коју је „Исис“ имао у Београду налази се управо на месту где има да буде земунски мост. Услед тога та зграда била је прошле године експроприрана што је деловало на смањење позиције непокретности. Оне су данас билансиране за 1 и четврт милиона динара. А вреде знатно више. У рачуну губитка и добитка видимо да је приход од некретнина 180 хиљада динара. Кад узмемо у обзир просторије које држи, сам „Исис“ за своје потребе видимо већ и

„из кирије да зграде вреде много више него што је то иска-

зано у билансу. То је и једна јача резерва подузећа. Није то наиме фабрика коју је тешко продати, него велика зграда у центру вароши у којој се је неколико година налазила загребачка берза. Према томе нема опасности да би зграда могла изгубити на вредности.

Повериоци су редуцирани за 4.6 милиона динара. До тог снижења је дошло делом ради снижења залихе робе и дужника а делом и ради продаје непокретности у Београду. Снижење повериоца за скоро 5 милиона динара имаће повољно деловање и на камате. Издатак на каматима биће много мањи јер подузеће сада треба мање банкарских кредита.

Ранијих година исказана је Народна банка посебно као поверилац са 2 милиона динара. Тог износа у биланси за прошлу годину нема. Међутим изгледа да подузеће и даље ужива код Народне банке већи кредит јер се у извештају спомиње да их је Народна банка и прошле године помагала кредитом.

Чисти је добитак изказан са 476 хиљада динара или са 100 хиљада динара више него године 1929, Консолидација подузећа које је пре 3—4 године било у извесној кризи изгледа да је потпуно. За прошлу годину подељена је дивиденда од 7 од сто према 6 од сто у години 1929,

У извештају се констатира да су филијале у Београду и Љубљани получиле сразмерно свом капацитету добре резултате и да напредак у њиховом развоју даје оправдане наде за даљне успехе.

„Исис“ је и досада било наше највеће подузеће за промет медикамената и хемикалија. Оно ће по свој прилици те остати и даље. Јер њему је успело да окупи око себе претежни део интересената у првом реду апотеке. Оно је у прво време и било тако замишљено да ће акције бити делом у рукама апотекара. Међутим стицањем прилика ствар је ишла другим током. Али је остао уски контакт са апотекарским сталежом а то је за једно подузеће те струке знатан капитал.

„ХРОМОС«“ ДА. ЈУГОСЛ. ТВОРНИЦА ХЕМИЧКИХ ПРОИЗВОДА — ЗАГРЕБ

Централа је у Загребу док је сама творница у Само- !

бору недалеко од Загреба, где је раније била и централа. Развитком подузећа увидело се је да комерцијална дирекција ипак мора бити у једном већем центру. У Београду постоји филијала а складишта у Љубљани, Сарајеву, Осијеку и Новом Саду.

Подузеће је основано 1922 године. Деоничка главница износила је најпре 250.000 круна дотично 62.500 динара. Године 1926 главница је повишена на пола милиона динара. А у току прошле године на ! и по милион динара. Како видимо подузеће показује константан напредак.

„Хромос“ је у претежном делу немачко подузеће. Оно то и не крије. Претседник је подузећа у Лајпцигу. 1 „Хромос“ је могао да у управни одбор изабере неколико југословенских поданика. Џо могућности тешких националиста или пропалих политичара и издавати се као једно национално

"или бар национализирано подузеће. Међутим оно је ипак хтело да наступи у правом светлу.

Хромос је подузеће у пувом реду за израду боја. Ми | имамо већ неколико творница. Неке су већих димензија и „управо у најновије време показују тенденцију експанзије. Ну „Хромос“ је подузеће посебне врсте. Оно израђује боје за штампу. Таквих творница већ имамо мање. једну мању у Сплиту која може да покрива само део потребе. Консум „боја за штампу расте из године у годину. Ранија смо уво„зили знатне количине. Сада знатан део потребе покрива творница у Самобору. Овако је 50 наших људи дошло до посла. А временом лако да један концерн наших тискара или „неко трећи ту творницу прекупи. Или барем суделује у ве| ћој мери,

Поред фабрикације боја за штампу подузеће се баве уређајем комплетних тискара, књиговезница Р сличног. Оно има за Југославију генерално заступништво познате немачке фирме |. G. Schelter u. Giesecke. | - Оно за сада у пувом реду ту наступа као трговац "дотично агент. Али делимично већ прелази и на фабрикацију. „Тако у својој творници у Самобору приступило је израђи"вању дрвених сандука (регала) за слова.

Подузеће се веома лепо развија. То најбоље показује "биланса за последње 4 године.

Актива 1927 1928 1929 1930 у хиљадама динара

Благајна 2 33 74 30 Банке 32 174 32 12 Дужници 3.755 7.614 11.256 12722 Роба 2.623 2.123 2.068 9151 '|Инвентар 46 136 125 153 "Стројеви | 870 783 705 670 Творничка зграда 600 688 619 576 Пренос губитка 74 54 31 —

Пасива Главница 5 500 500 500 1.500 Веровници 7.490 11.202 14.446 18.304 Добитак 19 11. – 60 198 Укупна биланца 8.010 11.719 15.006 20.002

Инвестиције нису знатне. Услед интензивног отлисивања оне су данас исказане са мањим износом него пре 4 године. То значи да нових већих инвестиција које би биле веће од отписа није било. Инвестиције скупа са инвентаром не износе толико колико главница. По томе подузеће има здраве темеље. Поготову од када је прошле године главница повишена од пола на један и по милион динара.

Залиха робе износи 5.8 милиона према 2.1 милиона 1929 године. Наравно под „залихе“ не смемо узети само властите фабрикате него и један део робе коју повлачи из Немачке. „Хромос“ је поред фабриканта и трговац, који има поред туђих и сопствене производе.

Дужници износе 12.7 милиона или готово две трећине. Штампаријама се мора давати материјал и на дуже рокове. А исто тако уређај штампарија мора се много пута дати на рок који износи и пар година.

Подузеће наравно ради у првом реду са туђим капиталом. Повериоци износе 18.3 милиона према 1.5 милиона властитих сретстава. Међутим међу повериоцима изгледа да је у првом реду подузеће чија је „Хромос“ филијала, дотичне немачке твронице које у Југославији заступа. Да се ту не ради о банкарском кредиту показује чињеница да је у ак|тиви константно изказано извесно потраживање од банака. А чим се не дугује банци нема ни тешких камата.

Пословни успеси бивају све повољнији :

Добитак

1928 1929 1930 Добитак на роби 3.677 3.895 4,456