Narodno blagostanje — dodatak

268

· Račun izravhanja.

"АкНуа | ' 1927. 1928. 1929. » 1930.

| u hiljadama dinara Blagajna 3.102 {65 2.295 2.203 Dužnici 35.061 20.808 47.412 Menice 18.165 15.807 17.334 19.586 Bfekti 315. _ 9192. 10205 10:65 Pokretnosti 150 135 128 193 Garantije 6.583 4.140 5.900 8.278 Ostave 29.503 25.433 44.164. 44.274

Разјуа ЊЕ · Glavnica 20.000 „20.00 „ 40.00 40.000 Rezerva 2.000 2.000. 2.O0UU 2.400 Poverioci 7.195 5.082 6.275 10.089 Ulošci i tek. rač. 17.510) _ (5.214. | 16.830) 21198 Reeskont 12.510 12.545 8305. 11.132 DODJE 1:578 2271 3.824 1.779 Zbir bilanse 100.723 36.902 127.549 139.231

·'Račun gubitka i dobitka.

Rashodi Plate i dodatci 811 816 857 505 Kamata 283 414 — === "Troškovi = сео — 463 Porezi i prirezi 1.228 795 1.162 675 Čista dobit 1.578 2.437 3.824 1.779

Prihodi. · Prenos dobiti 277 159 169 195 Kamata 723 577 200 1.760 Provizije. 3.152 3.726 3.396 1.468 Bruto dobit 3.902 4.462 5.842 3.423

| Zbir bilanse iznosi 139.23 miliona dinara, a prema 1929. “ оба мес! је za skoro 12 miliona dinara. Glavnica iznosi 40

— miliona dinara, pošto je u proleće 1929. godine bila duplirana.

U 1926. godini iznosila je svega 10 miliona; prema tome je za poslednje četiri godine wčetvorostručena. To je dokaz, da su banci potrebna vrlo velika sretstva, koje je imobilizirala u šum“skoj industriji. Ona bi ta sredstva lako mogla dobiti ı kao kredite, ali bi u tome slučaju ovogodišnji bilans morao iskazivati gubitak umesto dobitka; akcionari u nepovoljnim privrednim prilikama rezigniraju na dividendu i veoma su zadovoljni sa 4% ukamačenjem svojih akcija, dok su poverioci neprimerno skuplji a sem toga oni potražuju glavnicu i kamatu, bez obzira na razvoj konjukture. Sretstva banke Gairet bila su ranije ı suviše malena; sem toga pojavila se i potreba, da se likvidiraju međusobni odnosi „Varde” sa Šipadom kao i njihovi drugi ortački poslovi, što sve je zahtevalo velika sretstva. U toj tražnji se је banka Gajret srela sa „Ofom”, koja je učestvovala u povišenju plavnice kao akcionar a istovremeno osigurala „Vardi” dugogodišnje plasiranje robe na evropskom tržištu. O svemu ovome ranije smo detaljno pisali.

Rezervni je fond u 1930. godini porastao za 400 hiljada dinara na 2.4 miliona tako da iznose sopstvena sretstva krajem 1930. godine 42.4 miliona dinara.

Bančini izvori tuđih srefstava su ulozi, poverioci i reeskont kod Narodne banke. Ulošci, naime ulozi na štednju i po tekućim računima u stalnom su porastu. U 1930. godini porasli su Za 4.4 miliona a iznose 21.19 miliona dinara. Pri tome treba napomenuti, da upravlja banka i velikim javnim kapitalima, vakufskim i t. d. koji su joj predati na duže rokove i koje vodi Danka preko računa ulozi. Poverioci su. u poslednjoj godini porasli za 3,8 miliona na 10.09 miliona. To su pre svega iznosi,

54.045

koje joj ie stavila „Ofa” na raspoloženje, za- „finansiranje 5бит= ske industrije. Povečan је takođe i reeskont od 8.4 miliona na 11.1. miliona dinara; vidimo, daje ova pozicija u 1920. godini smanjena za preko 4.2 miliona dinara, kad je banka Gajret imala veći prihod sopstvenih. sretstava iz nove emisije.

"Tuđa sretstva iznose krajem 1930. godine 42.4 miliona a interesantno je konstatovati, da su jednaka sopstvenim sretstvi-

ma. Prema tome njihov je međusobni odnos upravo idealan.

Koliko su upravljači banke Gajret pravilno shvatili potrebu povišenja pokazuje i sledeće upoređenje. Tako je odnos sopstvenih prema tuđim sretstvima poslednjih godina Sledeći:

Godina Sopst. sretstva "Tuđ. sretstva Ukupno | u milionima dinara 1927. 22.0 312 59.2 1928: 22.0. 32.8 54.8 1929. | 42.0 315 135 1930. 42.4 42.4 84.8

Od tih sreistava najviše je plasirano u dužnike po tek. računima. Najvećim delom to su sretstva, kojima banka finansira „Vardu”; ona dostižu krajem 1930. godine 54.0 miliona dinara, a prema 1929. godini veća su za 6.63 miliona. U toku poslednjih tri godina, u vezi sa reorganizacijom „posla, u neprekidnom su povećanju — za preko 24.2 miliona dinara. Menični krediti ne variraju mnogo: od 1927. godine, kad su iznosili 19.16 miliona, reducirani su u 1928. godini na 16 miliona; | u 1929. godini iznose 17.33 miliona a krajem 1930. porasli su na 19.58 miliona. Ovde smatramo, da preovlađuju krediti dati bosanskoj privredi. U poziciji efekata nalaze se paketi akcija preduzeća koja kontroliše banka Gajret. Na prvom mestu nalazi se „Varda” sa 7.3 miliona (a 2.6 miliona dinara glavnice nalazi se u rukama „Šipada”) kao i njezino učešće u „Domu”, „Slaviji” i Narodnoj šumskoj industriji. Ali će u toj” DOI biti i veći iznos državnih hartiia od vrednosti.

U računu gubitka i dobitka pada u oči, da je ·poslednje dve godine iskazan samo saldo kamata; u interesu preglednog bilansiranja mi bismo pledirali za to, da se vrati banka ranijoj praksi. Pohvalno je, da se u 1930. godini odvajaju troškovi od plata i dodataka; vidimo, da su bančini izdatci na. plate, upoređeni sa volumenom njezinog poslovanja, upravo minimalne —/ iznose svega 506 hiljada dinara — što je u ostalom potpuno u saglasnosti sa njezinom ulogom finansijera, pošto taj posao ne traži veliki činovnički aparat.

U 1929. godini, prvoj posle izvršene preorijentacije, čista je dobit iskazana sa 3.82 miliona dinara. U toj godini su bili ostvareni svi polrebni preduslovi, da se u buduće posao 105 bolje razvije, što bi nesumnjivo bio slučaj, da u šumskoj industriji nije nastupila svetska kriza. Ona je za upravljače banke Gajret postala fatalna, jer je poništila sva njezina opravdana očekivanja. Ali je pitanje, kako bi izgledao bilans za 1930. godinu, da u 19209. nije izvršena reorganizacija i da nije bila postignuta poslovna veza sa „Ofom”. Nesumnjivo je, da bi prihodi bili još mnogo manji. |

Uprkos krizi, rezultat rada je potpuno zadovoljavajući. Čista dobit, zajedno sa prenosom iz ranije. godine, iznosi 1.78 miliona dinara, a podeljena je ovako: 1.6 miliona na 4% dividenu, a ostatak od 180 hiljada prenet je na novi račun..

U upravi se nalaze:

\wpravni odbor: Predsjednik: Inž. Hajdar Čekro; Potpredsjednik: Dr. Zaim Šarac; Luj Binjon, Dr. Hamdija Karamehmedović, Dr. Vojin Đuričić, Albert Jošua, Pero Stokanović, Avram D. Salom, Aziz Sarić, Dr. Mahmud 'Mehmedbašić, Рг. Milivoje S. Vasić, Hasanbeg Zulfikarpašić.

Nadzorni odbor: Pretsjednik: Artur Vaš; Potpredsjednik: Ibrahim Sarić: Mahmud Behmen, Jusufbeg Čengić, Mujaga Hadžić, Mustajbeg Halilbašić, Dr. Jovan Lovčević, Dobrivoje Stošević, Hasan elf. Šehić. OMR e