Narodno blagostanje — dodatak

„КРИВАЈА“ ШУМСКА ИНДУСТРИЈА А. Д. (РАНИЈЕ АЈСЛЕР И ОРТЛИБ) ЗАВИДОВИЋИ.

Погоршање коњунктуре наше шумске индустрије, одразује се и на биланси „Криваје“. Година 1928. завршена је са чистим добитком од 6.9 милиона динара. Године 1929, чисти“ "добитак пада на свега 96 хиљада динара. А прошла година завршена је са губитком од 10.2 милиона динара.

У прошлој години читава наша шумска индустрија радила је са губитком. Ако су поједина подузећа у биланси ипак исказала мали добитак, биланса је фризирана. У већини случајева начете су тајне резерве, које су формиране у годинама повољне коњунктуре. Те тајне резерве могу се употребити да се искаже чисти добитак ако ће погорша-

ње коњунктуре трајати кратко време, па се не жели обу-.

ставити исплата дивиденде, макар то било само за годину дана. Ако постоји вероватност, да ће криза дуже да траје и да ће се губитци гомилати кроз неколико година, онда збиља нема смисла помоћу тајних резерви исказивати добитке којих није било. Биће добро ако те резерве буду достајале да покрију ефективне губитке.

Држимо да исправно раде она подузећа индустрије дрвета, која отворено исказују губитак. Њихове билансе показују у далеко већој мери слику реалности, него билансе подузећа који и за прошлу годину покривају издатке са примитцима или чак исказују и добитак.

„Криваја“ је имала кураж да прошлу годину заврши са губитком од 10 милиона динара. Мало коме подузећу, с обзиром на резерве било би лакше од „Криваје“ да је и прошлу годину завршило без губитка. Ну управа је ипак хтела да слику покаже онаковом, какова је уистини и да се мане сваког улепшавања. Њена биланса је ревија од билансе многих шумских подузећа.

„Криваја“ је водеће подузеће за мекано дрво. А криза у меканом дрвету је најтежа. Ту је конкуренција иноземства много: јача него што је случај на пример код славонске храстовине. А и конкуренција између домаћих продуцената меког дрвета је доста јака. Поред неколико великих подузећа дрва имамо и стотине малих пилана. Код повољне коњунктуре те мање пилане много не сметају. Међутим код слабе коњунктуре с обзиром на недовољна сретства оне попуштају. Велике пилане, већ ради великих режијских трошкова, присиљене су да се прилагоде и тако ситуација бива још гора него што би то тражиле прилике.

Криза наше индустрије дрвета, нарочито меканог, лежи пре свега у томе што је пласман слабији, и пошто су и цене знатно пале.

У најновије време "ради се на оснивању картела шумске индустрије. Са једне стране дошло је до аранжмана између наших и румунских великих пилана а са друге стране формирају се картели и за поједине гране наше домаће индустрије дрвета. Код формирања тих картела „Криваја“ дотично њезин генерални директор главни су иницијатори. Њиховом настојању мора се много захвалити.

Биланса „Криваје“ за 4 последње године пружа сле-

дећу слику : : Актива 1927. r. 1928. г. 1929. г. – 1930. г. | : "у хиљадама динара Акционари · 3.161 3.161 1.600 Инвестиције 129.590 118.158 122.471 126.366 Залихе дрвета 29.395 31.877 36.015 27.155 Погонски ма pjan 10.155 8.776 8.000 7.861 Претплата 9.345 2.984 4.550 5.247 Евиденција - 27.933 22.946 16.760 11.160 Дужници 26.438 9.389 21.652. 44.879 Менице 31: 1.674 35007 1.155 Губитак — = = 10.216

269

Пасива ЛПеоничка главница 90.000 90.000 90.000 90.000 Резерва ~ GR 430 2.559. 2.559 Банке, транзиторно 444 —— „5.202 1051 |Интерим 6.193 5.144 4,522 _-_ Повериоци 136.432 111.926 124.922 149.412 Добитак 4.853 6.899 | 96 = Укупна биланса 237.966. „215.510 227.690. 243.085

Укупна је биланса концем 1930. године за преко 15 милиона динара већа од укупне билансе концем 1929. године. То у периоду слабе коњунктуре није најповољнији знак.

Инвестиције су порасле за 4. милиона динара. с '06зиром на укупни износ инвестиција то је само 3%. Значи да већих инвестиција ипак није било. По свом. укупном износу, инвестиције репрезентирају мањи износ него концем 1927. године.

Залихе дрвета су у опадању. Концем 1930, године износе 27 милиона према 36 милиона концем 1929. године. То показује на. погоршање коњунктуре, у првом реду на слабије пласирање робе. У таквим приликама фабрикант гледа како ће редуцирати продукцију, да му на складиштима не леже превелике количне робе. Криваји је успело да у знатној. мери редуцира складиште готовог материјала.

Дужници су порасли за 17 милиона динара. Погоршање коњунктуре нарочито у увозним земљама приморава вслика подузећа да својим купцима дају дуже кредите. Погоршање коњунктуре редовно је праћено повећањем дуж-. ника. Пре 3 године кад је коњунктура за меко дрво била ванредно повољна, дужници су. износили тек 9 милиона или кешто преко једне петине данашњих износа.

У пасиви најважнија је позиција повериоци. Они су порасли од 125 милиона на 149 милиона или за скоро 25 милиона. То је у вези у првом реду са порастом ДУЖНИКА. Финансирање подузећа врши се преко кредитора. Чим „која позиција активе порасте расту и они.

Инвестиције су за преко две трећине покривене властитим сретствима. С обзиром на залеђе које има Криваја та је размера још веома повољна. Наравно да би повишење главнице у циљу да се тако покрију све инвестиције и neo. прометног капитала, боље одговарало потребама, Међутим код афилираних подузећа то је прилично споредна ствар кад и онако сва сретства ставља на расположење једна једина рука.

„НИХАГ“ ДИОНИЧАРСКО ДРУШТВО ЗА ИНДУСТРИЈУ И ТРГОВИНУ ДРВА — ЗАГРЕБ.

Подузеће је основано 1909. године у Нашицама. Године 1921. сели се у Загреб. До јесени 1923. године немачки је назив подузећа гласио „Нашицер Индустри унд Холцханделс А. Г.“. Како је под именом „Нашичка" протоколирана велика шумска индустрија која има централу у Загребу а пилане у многим местима Славоније, у процесу који је био вођен, било је подузеће, чију билансу овде анализирамо, приморано, да измени свој назив, односно да из њега избаци „нашичко“, Тако је дошло до „Нихаг" који је састављен од псчетних слова раније немачке протоколације.

Нихаг има бурну финансијску прошлост. Почетна главница износила је 150:000 круна. Године 1911. подиже се na 250.000 круна. Године 1917. следе два повишења. У јуну на пола милиона а у децембру на милион круна. Године 1918. и 1919. у две етапе следи повишење на 4 милиона круна. Емисиони курс износио је 400 круна при номинали од 200 круна. У фебруару 1920. године главница се повисује на 8 милиона а у фебруаруа 1921. године на 16 милиона круна. Већ у априлу 1921. следи повишење на 24 милиона круна. Годину дана касније видимо повишење на 32 MHJIH= она круна.