Narodno blagostanje — dodatak

ГОДИНА Ш

_ Додатан „Народном Благостању“ | БЕОГРАД, 8, АВГУСТ 1931.

__БРОЈ 32

_ Садржај:

Дионичко друштво домаће творнице пре дења и ткања памука у Дугојреси

~: ~

Prva povl. užička tkačka radionica — Užice

Subotička električna železnica i osvetlenje a. d. — Subotica „Угар" шумска индустрија д. д. у Турбе ту

ДИОНИЧКО ДРУШТВО ДОМАЋЕ ТВОРНИЦЕ ПРЕДЕЊА И ТКАЊА ПАМУКА У ДУГОЈРЕСИ.

Укупна биланса Дионичког друштва домаће творнице предења и ткања памука у Дугојреси прошле је године понсвно премашила износ од 100 милиона динара. Биланс од преко 100 милиона динара имала је Дугареса и раније. Ну онда се је биланса састављала по другим принципима него што је то последње три године. Док су раније у биланци псвериоци и дужници били изказани пуним својим износом, данас су изказани само пер салдо. То одмах смањује укупну биланцу за неких 40—850 милиона динара. Поред тога Дугареса као предратно подузеће своје инвестиције изказује са много мањом вредношћу. Кад би Дугареса саставила биленцу у којој би били исказани и дужници и повериоци са пуним износом и кад би инвестиције дотично властита средства била изказана у данашњој стварној вредности, укупна сума биланце лако би достигла износ од 200 милиона динара.

Према извештају Дугаресе, прошла година није била повољна за текстилну индустрију. Јачи пад цена аграрних продуката веома је ослабио куповну снагу сељака. А сељак је највећи консумент артикала које продуцира Дугареса. Услед тога са једне стране промет је знатно назадовао. А и складишта су била већа него што је то обично случај.

У извештају се отворено износи, да је подузеће прошле године претрпело губитке и на сировинама. Наиме почетком године биле су набављене веће количине сировине. Међутим у памуку дошло је до знатног пада цена. Цена памуку у доба прераде била је по томе много нижа него у периоду купње. Како је конкуренција доста знатна, то .се је тај пад цене памука морао узети у обзир код израчунавања продајних цена. Другим речима неке партије су биле прерађене са губитком.

Поред тога за отписе на дужницима морао се је, с обзиром на општи развитак прилика употребити већи износ него што се је могло предвидети. Велетрговина мануфактуром била је прошле године услед слабог инкаса, што је опет у вези са аграрном кризом, у тешким приликама.

„Многа текстилна подузећа била су приморана да затраже принудно поравнање, а много их је палои под стечај. Код таквих прилика у текстилној трговини наравно да је и наш највећи фабрикант текстилне робе морао осетити јачи губитак.

Ну ипак у пркос свим тим приликама и више неприликама подузеће и за прошлу годину изказује добитак од 2.2 милиона динара — као и последњих неколико година. Њеегови су темељи тако чврсти, латентне резерве тако јаке,

да оно-и код погоршане коњуктуре може да изкаже исти добитак. .

Биланца за 4 последње године овако изгледа : Актива.

1927 1928 1929 1930 у хиљадама динара Зграде 20.037 21.124 28.220 28.220 Стројеви 18.570 20.311 21.919 30.012 Благајна 528 32 154 107 Ефекти 1.616 1.365 1.540 1714 Роба 43.069 51.586 43.842 43.315 Дужници 38.613 — — Пасива. Главница 56.250 56.250 _ 56.250 _ 56.250 Резерве 5.535 5.535 5.535 5.539 Резерве валоризације 7.215 1215 1215 1215 Фонд амортизације 5.509 8.882 12.817 16.975 Повериоци — 14.161 11.462 15.022 Добитак 2.391 2.116 2.151 2.162 Укупна биланца 122.438 93.423 95.680 103.432

Код зграда нема у прошлој години никакве промене. Стројеви међутим су порасли за 8 милиона динара. Поред константног проширења творнице, прошле године подигнута је и нова велика електрична централа. Дугареса има и вла- | ститу хидроцентралу. Међутим како у лету нема довољно воде, подузеће је морало ту и тамо да редуцира свој погон. Да се ослободи зависности од метереолошких појава, Дугареса је изградила електричну централу која спада у ред наших већих калоричних централа, Она је могла наћи и јачи ослон на Уједињење централе Карловац—Загреб. Међутим са градњом велике централе почело је још пре него што се знало да ће доћи до споја Карловца са Загребом. Велике централе међутим имају ниске продукционе трошкове пак им није потребан ослон на друге централе. Осим ако су TO хидроцентрале са сасвим ниским продукционим трошковима. Роба је изказана са пола милиона мањим износом него 1929. године, У извештају, међутим се говори о „нагомилавању робе на складишту“, јер је у међувремену цена робе знатно пала. |

Инвестиције Дугаресе износе нешто испод 60 милиона динара. Кад одбијемо „Фонд амортизације“ у вредности од. 17 милиона динара, заправо само 42 милиона динара. Главница износи 56.25 милиона динара а разне резерве 12.75 милиона динара. По томе властита сретства износе 70 милиона динара или преко 20 милиона динара више него што су ин» вестиције.