Narodno blagostanje — dodatak
i Упркбе. "томб | вапредиб повољном“ односу између властитог капитала и тнвестиција главна скупштина за: 1980. годину закључила је издавања обвезница за 30' милиона динара. |
Салдо повериоца износи 15: милиона: За тај износ по-
дузеће. има: више кредитора- Hero дужника. Издавањем: об-
везница за: 30 милиона Дугаресе неће требати ни' паре банковног кредита, што у данашње доба много значи.
До јавне емисије обвезница неће доћи. Читаву емисију пренеће она подузећа која су и до сада финансирала Пухареву“
“Рачун губитка и добитка пружа следећу слику: Приходи.
1927 1928 1929 1930 | у хиљадама динара Од предива 19.804. 14760 18795 21477 Од робе 23.007 27.307 30.598 21.578 Приходи. Трошкови 1.791 2.259 2.046 2.991 Фабрикација 24.219 22115 28.043 26.182 Погон машина 4.472 4.011 4.908 Издржавање зграда 2.373 1.676 1.829 1.953 Порези 2.260' 2.218 2.430 1.750 Камати 1444 2514. | 2.756 u Амортизација 3379 3.319 3.373 3.379
Приходи од предива порасли су и прошле године за скоро 3 милиона динара. Наше предионице имају далеко повољнију ситуацију него ткаонице. Њихова продукција; ни игдалека не покрива тражњу. Увозе се знатне количине пређе а како је увозна царина доста знатна могу предионице да получе добре цене. Предионица Дугаресе не само да покрива потребу властите ткаонице него продаје знатне количине и осталим ткаоницама у земљи. Инвестиције за једну предионицу доста су знатне. Зато и видимо да се је ткачка индустрија развила далеко боље него што је случај са прелдионицама. Код робе је мањи приход за 9 милиона динара. То је у вези са погоршањем ситуације на текстилном тржишту што долази до нарочитог изражаја код готове робе.
Општи трошкови су у порасту, а трошкови фабрикације у опадању. И то у далеко већем обиму него што изгледа у биланци. Године 1929. имало смо као издатак и „погон машина“ са скоро 5 милиона динара. Прошле године т» је унесено у трошкове „фабрикације“. По томе опадање износи преко 6 милиона динара. И порези су знатно опали. Издатци за камате уопште нису унесени у рачун губитка и добитка. Пошто је невероватно да подузеће прошле године није требало банковног кредита, изгледа, да су издаци на кематима унесени међу остале ставке издатака.
Побољшањем коњуњтуре услед већих цена пшенице осетиће у првом реду Дионичко друштво домаће творнице предења и ткања памука у Дугојреси.
PRVA: POVL. UŽIČKA. TKAČKA RADIONICA — UŽICE
Malo ima ljudi — sem Užičana i onih direktno poslovno zainteresovanih — kojima |e poznato, da se pod ovom skromnom firmom razvija jedno od najstarih srpskih provincijskih preduzeća, koie bi se danas pravilnije mogio mazvati trestom.
U toj firmi ,, Tkačka radionica” udružena su u glavnome četiri preduzeća: |edna velika i moderna fkačnica, koja nije samo „тафотса" već savršena fabrika, sa 174' mehanička razboja i svim modernim fehničkim priborom, jedna velika elektrana sa. tri centrale u Užicu, Jazu i Brani, sa hidro i kaloričnom produkcijom od preko 1000 konjskih snaga, koja snabdeva električnom
&
energijom grad: Užice i bližu okolinu. Ona ima. “dalje i pilanu sa 3 gatera, turbinskim pogonom: i lokomobilom, a postoji i fabrika leda, koja·odbacuje lep prihod. Sem toga ona: prima i uloge na štednju, koji se stalno povećavaju.
| U prošloj 1930. godini tkačnica: je proizvela 34 različnih „tekstilnih artikala, 868.234 metara i 262.243 komada robe; od „toga otpada najviše na srpsko domaće platno, 310 hiljada metara: porhet 150.000 m., štof 82.000 m., čitajke 56.000 m., pope| lin 56.000 m., zefir 53.000 m., pamučno platno 48198 m., čar·šavskog Рета 10.199 т., cyiliha 37.300 m., ОКзјога 18.138 т. i t. d. Od komadaste robe otpada 117.429 kom. na. berberske peškire, 48.199 na frotir peškire, 54.123 na maramice, 19.091 na svilene maramice, 16.019 salfete, 5.071 ma čaršave, 1352
|} komada pamučnih: šalova i 6. 4. Џ згаупјепји sa prethodnom
„godinom izrađeno je više 178.641 metar i 113.721 komadaste robe; izraženo. u procentima, povećanje proizvodnje iznosi oko 25%. u metarskoj a 70% u komadastoj robi.
Poznato je da se naša tekstilna industrija nalazi u poslednjoj godini u ose{ljivoj krizi. Kod užičke Tikačke radionice o krizi nema traga; na protiv, u izveštaju se napominje, da je saobtazno većoj proizvodnji povećana i prodaja robe za oko 40%. .
U izgradnju električnih centrala su u 1920. godini investirane veće sume. Instaliran je nov furbo-generator od 160 konjskih snaga sa odgovarajućim patnim koilom i sagrađena je nova hidro-centrala na reci Djetinji od 44 ks. Na ovaj način dobiveni višak struje plasiran je u osvetlenje varoši i za pogon privatne industrije. Uprava preduzeća ističe, da je pod pritiskom teških ekonomskih prilika spustila cenu industrijske struje čak ispod cene koštanja. Svakako ima danas električno preduzeće preko 6000 sijaličkih mesta i snabdeva industrijske elektromotore od preko 330 ks. U toku 1930. godini svi su ti poslovi intenzificirani, izgrađena je linija visokog napona do fabrike koža u Vrelima, stata mreža izmenjena je novom i 1. d. i t. d.
Međutim u sfrugari prema ranijoj godini nema naročitog napretka; kriza u šumskoj industriji Užice nije poštedila. U toku 1929. godine sirugara ie preradila nešto preko 8000 kubika, a u 1930. godini svega 7850 kubnih metara borove i čamove građe. Ipak je sva prerađena građa prodata dok ima velike neprerađene količine na lageru.
Na ovo svoje preduzeće, koje je vanredno #fundirano, Užičani su ne malo gordi. A kako se iz godine u godinu sve роvoljnije razvija, to je razumljivo, da je izazvala interesovanje i beogradskih kapitalista. Pre nekoliko godina je beogradska Srpsko-amerikanska banka preuzela jedan paket akcija, oko 16% glavnice i u.nekoliko mahova tražila, da i njezini pretstavnici uđu u upravu "Tkačke radionice, i ako je: članom: 15: statuta predviđeno, da samo Užičani mogu biti članovi uprave. Tako je podnesen * glavnoj skupštini od 15. februara 1930. godine predlog, od strane Srpsko-amerikanske banke, da se broj članova uprave poveča od 7 na 9 članova, da se dopuni odnosno izmeni član 15. statuta na taj način, da se u upravu mogu birati građani iz cele države. Ovaj zahtev objašnjavan. je međ ostalim i fime, da bi ulazak novih akcionara iz Beograda, koji imaju širi i veći vidokrug, veće i prostranije veze, bio od. na{veće koristi po razvoj preduzeća i +. 4. ! +. 4. Мегијис! и. зрозођnost sadašnjih članova uprave Tkačnice, ipak malazi punomoćnik beogradskog interesenta, da je uprava sticajem prilika i životom u ovome malome mestu nedovoljna da sama vodi i čuva interese fkačnice.
Uprava je vešto umela da se odbrani оуог predloga, istaknuvši, da je preduzeće vezano za lokalni ponos, i da je to, što jeste postignuto kroz 30-godišnji rad, isključivo delo Užičana. A sem toga uprava Tkačnice ne veruje u veću sposobnost beogradskih akcionara i privrednika, kod kojih je prefrpela već i znatne gubitke. Za to pledira, da ostane čl. 15. statuta neizmenjen, što je zbor, izuzevši fri akcionara, jednodušno USVOjIO! a uprava „Užičke tkačke radionice” ostaće i dalje u užičkim, domaćim rukama.