Narodno blagostanje — dodatak

-

АНАЛИЗ

Додатан „Народном Благостању“

ГОДИНА Ш

БЕОГРАД, 15,

Садржај:

„Crvenka” industrija šećera d. d. — Crven Осијечка JbeBaOHHHa жељеза и творница Фабрика канапа и ужарија д. д. — Оџац Smith i Meynier, «уоптса рарта — Sušak

„CRVENKA” INDUSTRIJA ŠEĆERA D. D. — CRVENKA.

Tok poslova „Crvenke” industrije šećera .d. d. u Crvenki bio je i prošle godine zadovoljavajući. Čisti je dobitak veći nego prethodne godine. A i ukupna suma bilance je veća nego što je bila godinu dana ranije. Iz toga možemo zaključiti da radi poduzeće punim intenzitetom. ·

Ukupna suma bilance iznosi za prošlu godinu 263 miliona dinara. Po ukupnom iznosu bilanse, Crvenka spada međi naša najveća industrijska poduzeća. Glavnica iznosi samo 16 miliona dinara. To bi dalo naslućivati da radi poduzeće u prvom redu tuđim sretstvima, pa da su čak i investicije u glavnome izvršene iz poverenih iznosa. Pogotovo ako se uzme u obzir da su investicije bilansirane sa 112 miliona dinara. Razmera između glavnice i investicija stoji kao 1:7

Međutim su poirebne znatne korekture. Amortizacioni fond iznosi 28 miliona dinara. Prema tome neto vrednost investicija iznosi samo 84 miliona dinara. Pored toga postoje 1 znatne rezerve. Kod valorizacije investicija 13.8 miliona bilo je dodelieno propisanom fondu za pokriće štete od eventualne promene vrednosti valute. Međutim je istovremeno bio formiran i poseban fond za popunjenje glavnice koji iznosi 34 miliona dinara. Kad bi se tai fond upotrebio u predviđenu svrhu, glavnica ne bi iznosila 16 već 50 mil. din. Pored toga postojao bi još i fond valorizacije od 13.8 miliona. Po tome vlastita sretstva „Crvenke” iznose 64 miliona dinara. Razlika iznosi samo 20 miliona: dinara. Međutim kad uzmemo u obzir zaleđe poduzeća, vidimo da je relacija između vlastitih sretstava i investicija mnogo zdravija nego kod znatnog broja naših industrijskih poduzeća. |

Neosporno je, da radi poduzeće sa znatnim obrtnim Каpitalom koji stavljaju na raspoloženje zavodi na koje se Crvenka oslanja, u prvom redu Praška kreditna banka. Kako ćemo kasnije videti, Crvenka iskazuje znatne zalihe kao i dužnike, što naravno opet iziskuje porast pozicije „poverioci”. Znatan iznos poverilaca opet traži veće izdatke na kamatu. Jače роvišenje glavnice imalo bi po tome za posledicu sniženje izdataka za kamate jer pozicija „poverioci” ne bi više bila tako velika. A smanienje izdataka па kamatu povećalo bi čisti dobitak. !

Bilanca za 4 розједпје godine ovako izgleda (per 30. april dotične godine).

1929.

Aktiva 1927. 1928. 1930.

u hiljadama dinara Blagajna 525 | | 405 794 708 Hartije od vrednosti 679 495 495 502 Dužnici 42.300. 51410 74.434 49.611 Zalihe 51581 521073 78571 99.950 Nepokretnosti 36418 ! 95.321 101.235 112.270

АВГУСТ 1931. БРОЈ 33 ка

стројева д. д. — Осијек И Materijal 18.987 = | == Gubitak 6.760 — — --

Pasiva Glavnica 16.000. 16.000 16.000 16.000 Rezervni fond 1.200 1.226 1.256 1.855 Amort. fond 9.000. 14.749 20.698, 28.175 Fond valorizacije ==. 13.882 13.882 13.882 “Fond za povećanje glavnice __ 34.000 34.000 34.000 Fond za posl. gubitke 145 886 886 886 Trošarina na šećer 15.852 14.285 13.533 Trošarina na žestu 1.347 1.345 5.487 Menice 1300 1804. | 1280 – Ромепос! 108.078 101.739 141.007 160.109 Робнак — 297 6.529 6.933 Ukupna bilanca 153.110. 200.678: 255.557 263.052

linvesticije su porasle za 11 miliona dinara. Investicija u jedno industrijsko poduzeće od 11 miliona dinara za naše je prilike već krupnija stvar. Pogotovo u vreme depresije koju proživljujemo. Međutim naša se industrija šećera razvija pod povolinim okolnostima. Naravno tako dugo dok produkciju drži па visini domaćeg konsuma. | industrija špirita se nalazi u povoljnim prilikama.

Zaliha robe je iskazana sa 20 miliona dinara većom vrednošću nego pre godinu dana. To bi davalo naslućivati da je plasiranje produkcije nešto usporeno. S obzirom na prilike, trgovci nastoje, kako bi držali što manje zalihe. A kako su cene kod šećera podvrgnute retkim oscilacijama to trgovcima šećera ne konvenira povlačiti veće partije. Usled toga zalihe su nešto veće. A možda je i konsum, usled razvitka opštih privrednih prilika slabiji nego što je bio ranijih godina. Vanredno dobra letina 1929. godine delovala je i na veći prinos šećerne repe.

Dužnici su opali za ravno 25 miliona dinara, što je u vezi sa povećanim zalihama.

(Kod pasive porasli su poverioci za skoro 20 miliona dinara. To je u vezi u prvom redu sa porastom investicija koje su iznosile 11 miliona dinara i porastom zaliha. Međutim izgleda da se njihov porast ima pripisati činjenici, što u poslednjoj bilanci više ne nalazimo pozicije „trošarine”. Izgleda da su one knjižene pod „poveriocima”, a koncem pretprošle godine oni su iznosili oko 20 miliona dinara. U bilanci za prošlu godinu nema više ni menica. Izgleda da su i one knjižene pod poveпоста. Čisti je dobitak za 400.000 dinara veći nego ptrošie

godine. Račun gubitka i dobitka za poslednje 4 gadine ovako izgleda: у

.