Narodno blagostanje — dodatak

382

Izdaci 1927. 1928. 1929. 1930. | u hiljadama dinara

Kamate i 18.371 19.587 22.801 25.801 Porez | 6.433 4.073 2.803 1.293 Osiguranje | | :659 738 780 752 Plate 3.174 3.211 1.875 1.968 Opšti troškovi — 2.594 2.578. 3.089 Amortizacija у : 2.700 5.748 5.949 7.476 Prenos gubitka 7.888 — _— Prenos dobitka — -— 297 734 Čisti dobitak — 297 | G.:520 6.933 Bruto dobitak 32.466 36.251 43.408 46.581 Gubitak 6.760 = = =Zbir prihoda 39.226 36.251 43.408 46.581

Ма Ката та је izdano 25 miliona dinara. Poverioci iznose 160 miliona dinara. Možda je izdatak na kamate fako znatan pošto je poduzeće evenfualno za vreme kampanje trebalo ı veće kredite nego što je 160 miliona dinara. Industrija šećera je sezonska industrija. Za vreme kampanje treba daleko više kredita nego kad je ona već pri kraju i kad je znatan deo produkcije već plasiran i protivrednost unovčena. Amortizacija iznosi 7.5. miliona, što pakazuje veliku predostrožnost dobrog domačina.

Članovi Upravnog odbora: pretsednik: Minch Adolf; Husnik Karlo, Mr. Kadosavljević Milan, Para Josef, Dimer Karel, Peterka Leo, Škarka Richard, Džurić Mihajlo, Mandelik Otokar, Dr. Vanek Vaclav, Crnadak Milivoj, Dr. Lesić Emanuel. Članovi Nadzornog odbora: Ing. Popović Bora, Ekert Miloš, Ing. Ilić Miloš, Vitek Vaclav, Vizek Josef.

ОСИЈЕЧКА ЉЕВАОНИЦА ЖЕЉЕЗА M TBOPHMIIA CTPOJEBA Д. Д. — ОСИЈЕК.

Осијечка љеваоница жељеза и творница стројева д. д. основана је 1912. године са главницом од 400 хиљада динара. У марту наредне године повишена је на 800 хиљада предратних круна, што би одговарало данашњој вредности, узевши у обзир валутарне промене, од скоро 10 милиона динара. Међутим видимо, да је главница, после повишења приликом валоризације инвестиција и разних нових емисија тек у 1929. години достигла 5 милиона, дакле половину њезиног предратног износа. Падељена је на 33.334 акција а 150.— динара.

Оснивачи осијечке фабрике били су Хрватска земаљска банка у Осијеку и Живностенска банка у Прагу; кад је из Хрватске земаљске банке изникла данашња Југословенска банка, она је и даље остала мајоритетни акционар Осијечке љеваонице жељеза.

Фабричне непокретности распростиру се на преко 13 хиљада кв. м., а ливница жељеза, са хидрауличним и пнеуматичним погоном, има годишњи капацитет од преко 3500 тона гвожђа. Постепено оно се развија у предузеће великих димензија. Нарочито последњих година. Усавршено и модернизирано је оделење за израду пољопривредних стројева и алата, а у 1930. години нарочита је пажња посвећена производњи материјала за ускотрачне жељезнице, што је важно у погледу на наше ускотрачне железнице у Босни и у шумској индустрији. Она је сопственик патента за градњу гвоз» дених кућа, а производи и котлове, резервоаре, мостове и тако даље.

Позната је чињеница, да нашој индустрији металних

производа и фабрикама машина већ неколико година не иде

баш најбоље. Међусобна конкуренција је веома тешка, а са друге стране имају наше фабрике велике штете и од репа-

рационих лиферација. У томе погледу ће вероватно доћи до.

побољшања, пошто о репарационим "ROI sa сада, не може бити ни говора. :

Свакако мора Осијечка фабрика у погледу. ба нових послова имати врло срећну руку, јер је стално добро

запослена и ако то можда иде донекле и на рачун зараде.

Колико је нама познато, имала је и прошле године веће лиферације пољопривредних машина за Румунију и електричних дизалица за наше државне железнице ил. Д. итд. Има још нешто. што бисмо хтели да подвучемо. У. погледу стручне радне снаге металургијске и машинске индустрије, а нарочито у погледу стручног васпитања подмлатка постоји код нас осетљива оскудица. По томе питању муче наша предузећа тешку муку. Због тога заслужује управа Осијечке фабрике пуну похвалу, јер је преузела и основала сопствену стручну занатску школу, у којој одгаја раднички подмладак за своју струку са свим сретствима модерне практичне и теоријске науке. На тај начин временом

ће престати потреба запослења страних металургијских ра-

дника. У осталом Министарство индустрије и трговине признало је школи ранг државне школе.

Финансиска страна предузећа је врло повољна — што кајлепше показују главне билансне позиције за последње четири године. Добијамо следећу слику:

Рачун изравнања. 8 Актива 1927. n "1928! п 1920: 5. 1930. Р,

у хиљадама динара

Зграде и земљиште | 1.553 3:023 3.996, 3.209 Уређај фабрике 1.680 1.803 2.028 2.312 Ефекти 1.120 1.901 2.173 3.000 Благајна 31 29 20 34 Дужници 1.718 6.517 8.261 8.002 Сировине, полуфабрикати

и роба . 1.228 2.337 1.296. „1.807

Пасива Главница 2.500 3.750 5.000 5.000 ; Резерве 1.576 1.653 1.915 1.939 Резерва валоризације — 440 440 440 Фонд амортизације 1.500 2015 | 2451 2058.

Реесконт код Нар. банке 1500. 1500. 741 сене Повериоци = 6.021 5.985 7.651 Добит 152 229 488 402 Збир активе и пасиве 7.330 1.612 17.023 18:465 Рачун губитка и добитка.

· Расходи Пословни трошак 2.665 3851. 4.382 · 4.535 Отписи, 262 30 „46. 486 Порези 404 — — Добит 152 229. 488 492. ' Приходи | Добитак хартија од вредн. —— — — . 36 Бруто добит производње – 3.472 4.454 5.306 5210) Збир активе и пасиве 7.330. 15.612 17.023 ' 18.465

Има извесних промена, које падају у "очи. 1927. године главница износи 2.5 милиона, 1928. године 3.75 милиона, a 1029. године 5 милиона динара. Прво повишење је уследило, као што смо то већ напоменули, делимичном употребом вишкова из спроведене валоризације инвестиција, а друго на основу ефективних уплата. У погледу повишења главнице, | 1929. година је била код нас веома неповољна (и ако су данашње прилике још лошије) а ипак је код Осијечке фабрике . нова емисија у најкраћем року пласирана. Прво због врло ·