Narodno blagostanje — dodatak

У овој и идућој години по свој прилици ће доћи до извесног застоја у делатности југославенског Сименса. Не само ради пооштрене привредне кризе која делује и на индустрије, и не само ради потребе да се општине кане свих већих инсталација па и у питање увађања и проширења електричне мреже, него у првом реду ради обустава немачких репарација. Ми смо од Немачке повлачили а конто репарација стотине милиона динара разног материјала. Од тога доста и електротехничког. Наше аутоматске телефонске централе набављене су на рачун репарација. Ту су подузећа која стоје иза Југословенског Сименса играла пресудну улогу. Сада све те репарације у нарави престају што ће за прво време ограничити делатност подузећа која у натној држави представљају концерне који су у првом реду суделовали у репарационим набавкама.

Међутим ако обустава репарација у натури буде трајала дуже времена или ако буду уопште укинуте, држава ће бити приморана да ипак врши извесне набавке и уз наплату протувредности. У том моменту, с обзиром на царину, постоји могућност да поједина подузећа која су У већој мери суделовала код наших набавки пређу на деломичну фабрикацију дотичних артикала у самој земљи. То вреди у првом реду за Југословенски Сименс, који је код „нас највећи добављач електротехничких артикала и који у Черномерцу крај Загреба има своје радионице у којима за сада врши монтажу а коју лако може проширити и на фабрикацију. Бар извесних артикала.

Билансе за 4 последње године овако изгледају:

Актива 1926. re. 1928. 5 19297 — 1930. 5 у хиљадама динара

Благајна 167 70 94 85 Менине 1.466 2.331 253 1.149 Ефекти 505 172 341 404 Дужници 26.580 28.023 31.325 32.831 Роба 10.903 13.769 22.239 22.618 Зграде и стројеви 1.360 1.322 1.161 11 Инвентар 943 732 873 994

Пасива i Главница 1.500 1.500 1.500 1.500 Резерва 35 35 35 35 Повериоци 39.268 44.842 54.810 57.162 Добитак 22 45 67 83 Укупна биланса 40.825 46.423 56.413 59.381

Код активе пропорционално највећи пораст бележе менице. Од 250 хиљада концем 1929. године на милион стопедесет хиљада концем 1930. године. Међутим концем 1298. године менице су износиле 2,6 милиона динара. Погоршавање привредних прилика приморало је и Југословенски Сименс да већу пажњу посвети меници у својим пословним трансакцијама.

Дужници су порасли за 1.5 милиона динара. Водећи рачуна и о меницама потраживања су порасла за 2.5 милиона динара. Слабије привредне прилике приморавају, само да се дође до посла, давање већих кредита дотично на дужи

рок. За развитак електротехничке индустрије у нашој зе-|

мљи готово је примарно питање да ли је дотично подузеће у стању да своје радове врши на дужи кредит односно да на кредит даје своју робу. Код лиферација, уколико цене знатно не варирају, одлучује она понуда која у погледу кредитирања даје повсљне кондиције. Код нас данас могу радити само она електротехничка подузећа која су у стању да кредитирају своје комитенте.

Залиха робе порасла је само за неколико стотина хиљада динара. Инвестиције које су: до сада сваке године исказане са све то мањим износом — већ ради отписа, прошле године бележе пораст од 12 хиљада. Наравно то је незнатан износ да би заслужио већу пажњу. И код инвентара бележимо пораст. Овде већ за преко 100 хиљада динара.

У пасиви показују повериоци пораст за 3 милиона ди-

313

нара колики је и пораст појединих позиција активе. У биланси за 1930. годину нису изказани поједини повериоци како је то био случај за 1929. годину. Међутим је сигурно да у том погледу нису настале никакве битне промене. То су готово искључиво потраживања лифераната, у првом реду концерна на који се Југославенско Сименс ослања, дотично предузеће чији је он екопонент у Југославији. Главно је да међу повериоцима нема новчаних завода. Према томе нема ни издатака на каматима. Кад би од 57 милиона, колико износе повериоци, један знатнији део отпао на потраживања новчаних завода, сав профит отишао би у камате. (С обзиром да нема обавезе према банкама главница од 1.5 милиона динара потпуно је довољна, макар збир билансе извосио скоро 60 милиона динара. Главно је да су инвестиције покривене властитим средствима. Повишење главнице може уследити тек онда кад се буде приступило фабрикацији у земљи у већем обиму и кад буду потребне веће инвестиције. Рачун губитка и добитка пружа следећу слику.

Приходи 1927. п. 1028: r. 1929. 5 1936:

у хиљадама динара

Бруто приходи 10.627 12.069 13715 15.894 Расходи

Пословни трошкови 8.816 10.821 12.475 14.292

Порези 1.316 751 811 1.066

Отписи 489 474 466 519

Бруто приходи порасли су за преко 2 милиона динара. За исти износ и пословни трошкови, дотично порези. Чисти добитак износи 83 хиљаде динара или више него ма које друге године. Тај добитак омогућио би дивиденду од. 5%. Међутим подузећима типа Југославенски Сименс није до дивиденде, колико до пласирања продуката своје матице, односно концерна.

EDISON-BELL-PENKALA d. d. — ZAGREB.*)

Edison-Bell-Penkala d. d. u Zagrebu nalazi se još u razvitku. Poduzeća za specijalne struke kao što su отатотот 1 стаmofonske ploče, moraju postojati nekoliko godina dok uzmognu raditi sa uspehom. Potrebne su znatne investicije, potrebna je velika i sistematska reklama. Uspeh redovito dolazi nešto docnjje, ali je onda trajan. Izgradnja prodajne organizacije traži duže vremena. Ali onda sve ide kao po nekom stroju.

Konsum gramofona a naročito gramofonskih ploča kod nas je u znatnom porastu. I da nije privredne krize konsum bi bio toliki da bi već sada poduzeća dotične struke radila sa odličnim poslovnim uspehom. Ovako se mora mnogo davati na otplatu. A ta je poslovna grana kod nas skopčana sa znatnim rizikom. Koliko je privrednika kod nas stradalo samo radi toga što su preveliku pažnju posvetili poslu na otplatu dotično što: nisu proveli strogu selekciju svojih mušterija. Gramofonska poduzeća Torsiraju prodaju gramofonskih aparata pa i na Oiplatu znajući da će fime da poraste i potražnja za pločama. A izgleda da je profit kod ploča, s obzirom da se tu danas već skoro radi o produkciji u masama mnogo veći nego kod aparata. Ефвоп-Вен-Репкаја јефшпо је родихесе gramofonske struke kod nas koje se bavi u samoj zemlji izradnjom aparata kao i ploča. Kako je u poslednje vreme na gramofonske aparate i gramofonske ploče zavedena oselljiva uvozna carina, 10 su perspektive za preduzeća koja se bave u prvom redu produkcijom u zemlji, postale mnogo bolje. Carinska zaštita po aparatu iznosi i po nekoliko stotina dinara. A za pojedine ploče

· prelazi deset dinara. To je znatna diferencija prema poduzećima

koja svoje aparate i ploče moraju da povlače sa strane. Uvođenje carine na gramofone ima i tu posledicu da se sada posvećuje veća pažnja domaćem repertoaru i domaćim umetni—

жу Za 1929. godinu bilans |e analiziran u dodatku „Narodnog Blagostanja” od 20. decembra 1930., br. 51., str. 237.