Narodno blagostanje — dodatak
Трошкови . — 365 317 437 Порези и таксе 150 120 149 225 Поправке непокретности 10 20 73 21 Кирије 23 21 21 18 Отписи | 3 4 4 9 Чиста добит. 312 313 312 282 Приходи
Камати 1221. 12428. [555 Провизије и разна добит 641 853 391 | 1192
Збир прихода или расхода 1.812. 2.074 2319. 27104
Збир биланса порастао је последње четири године за 17. милион динара на 45.62 милиона, што је за један провинцијски завод свакако лепа цифра. Од тога, банчин обртни капитал износи крајем 1930. године 21.1 милион динара ; према 1927. години, повећан је за шест милиона динара. Страна сретства износе 18.34 милиона, а сопствена (заједно са резервама H добитком) 2.7 милиона динара. Главница је све од 1923. године била непромењена са 2 милиона ; фондови међутим сваке се године дотирају, тако да су крајем 1930. године исказани за 47.1 хиљада, а са овогодишњом дотацијом чисте добити премашају 500 хиљада динара односно 25% главнице.
Туђа сретства показују врло интересантну слику. Хрватска банка их црпи само из улога; поверилаца она нема; у 1927. години појављују се пролазно са 239 хиљада динара и крајем 1930. године са 48 хиљада динара. Улози су врло знатни: они по текућим рачунима достигли су крајем 1930. године 4.06 милиона динара, што показује, да су порасли за читав милион према ранијим годинама. Улози ва штедњу порасли су последње године, упркос пољопривредне и шумарске кризе за преко један милион на 14.23 милиона динара.
Ова су сретства пласирана углавноме путем есконта али и по текућим рачунима. Због знатног прилива сретстава повећани су и кредити. Крајем 1930. године достижу менични кредити 10.77 милиона а они по текућим рачунима 819 милиона, док је крајем 1929. године слика била обрнута: дужници по текућим рачунима су били исказани са 101 милион динара, а менични са 8.04 милиона. У 1929. и 1030. години менични су кредити порасли због повећања
краткорочних пољопривредвих кредита док код дужника по
текућим рачунима пораст ке резултира од повећања кредита већ највећим делом од повећања банчиних потраживања код других новчаних завода, којима је банка поверила своје касене готовине. То су искључиво потраживања по виђењу, а претстављају за банку скупоцену резерву за одржавање ликвидитета.
Кредити заложног оделења остали су скоро непромењени све до последње године. Портфељ хартија од вредности порастао је за 30 хиљада дин., због куповине државних хартија од вредности. Непокретности банчине, које су последње године исказане са 190 хиљада динара, порасле су у 1930. години на 408 хиљада динара —- као последица куповине једне нове куће за становање. Инведтар је отписав на један динар.
Рачун губитка и добитка нам показује, да су бруто приходи сваке године у порасту. Али су и расходи знатно повећани: Камату на улоге је последње четири године више но дуплирана, а последње године је порасла за 166 хиљада, плате су повећане за 100 хиљада, трошкови тако-= ђер. Велики пораст показују и порези, о чему је већ било говора. Још крајем 1927. године они су износили 150 хиљада динара, у 1928. години нешто се мало смањују, на 120 хиада; последње две године кад се код других банака смањују — они су повећани на 150 хиљада и на 225 хиљала динара. Поправке непокретности, кирије и отписи су у 1930. години мањи но раније — али је упркос томе постигнута чиста добит за 30 хиљада динара мања но последње три го-
339
дина, кад је износила 312 хиљада динара. Није неинтересантно забележити, да износи пореско оптерећење за 1930. годину скоро 80% од чисте добити.
Подељена је овако: резервном фонду дотирано је 28 хиљада динара, 10% дато је на име дивиденде — 200 хиљада динара, 25 хиљада као тантијема члановима равнатељства, 5 хиљада пензионом фонду, 4 хиљаде надзорном одбору а осталих 19 хиљада пренето је на нови рачун...
У управи се налазе следећа гљлг.: председник и правни саветник Др. Милан Макенец, одветник и поседник; потпредседник Јурај Будимировић, велетржац, индустријалац и поседник; Анто ]Ј. Филиповић; Перо Зец-Башкарад, трговац и поседник; Перо Сунарић, трговац и поседник; А. Андрес, управљајући равнатељ, а у надзорном одбору : Претседник Фра Мирон Козиновић, жупник, Зеница; Др. Илија Бадовинац, одветник и повереник за трговину и обрт у миру. Сарајево; Фрањо Липски, трговац, књижар и штампар.
УЉАНИК, ПЕТРОЛЕУМСКО ДД. — ЗАГРЕБ.
По геолошким налазима изгледало је да се у североисточном делу Хрватске, односно у западним деловима Славоније морају налазити богата налазишта нафте. Међутим досадања бушења нису дала очекиване резултате. једино у
Леђумурју дошло је до нафте, али не изгледа да би постојале веће количине. Стручњаци још и данас заступају мишљење да мора у тим пределима бити нафте, само што би се са бушењем морало ићи још много дубље.
Ипак сва та бушења нису остала без резултата. Г. Петар Теслић, познати индустријалац из Сиска је, бушећи и тражећи нафту, дошао до извора минералне воде богате јодом. Данас се сисачка вода не растура само по нашој држави него и у иностранству. Консум је такав да г. Теслић подиже у Сиску нарочиту фабрику стаклених боца. А уредио је и јодно купатило.
Код бушења која су се вршила код Бујавице (срез Новски) наишло се на велике изворе земног гаса. Тај гас се добива у толикој количини да је одмах било јасно да ће се моћи искористити. Познато је у коликој се мери искоришћавају земни гасови у Ердељу. А и у Сједињеним државама северне Америке је искоришћавање земних гасова усело велики обим. Не само за потребе индустрије него и ва осветлење и ложења. Техника је данас тако напредовала да се могу земни гасови нарочитим цевима преносити и на даљину од неколико стотина километара.
5
Земни гас који се добива код Бујавице искоришћавао се до данас делом за осветлење жељезничких вагона. У посебним вагонима-цистернама плин се транспортира из Бујавице и њиме се снабдевају поједини вагони. Плин који се добива у Бујавици има ту предност над оним који се добива из кокса, да није ни мало отрован. један део искоришћује се у индустријске сврхе. Једно немачко подузеће уредило је Бујавици творницу боја, односно известних хемичких препарата.
Право бушења у Бујавици и околини има „Уљаник“ петролеумско „LJ. у Загребу. Подузеће је основано 1920. године. Главница износи 20 милиона динара а налази се у рус кама консерна Прве хрватске штедионице.
У питању електрификације Савске бановине изгледа да ће Бујавица играти водећу улогу. Електрификацију Савске бановине имаће Удружени радници и талионице који ће на једном своме руднику у Загорју подићи велику калоричну централу која би покривала потребу једног краја.
Пре две године основале су загребачка калорична централа и калоричка хидро-централа Сједињене централе које међусобно могу регулирати продукцију и дистрибуцију струје између Загреба и Карловца као и околних вароши
и села. И Сједињене централе компетирају на учешће у еле-