Narodno blagostanje — dodatak

468:

године, тако да ће у билансу за 1931. годину главница већ јем 1930, године износе још свега 18 хиљада динара. Реесбити дуплирана. Ово повишење, нак, мораће имати за по- | конт је порастао у 1929. години на 200 хиљада динара на следицу и радикално смањење дивиденде, Код исте добити, којој је висини остао и у 1930. години. Укупна страна срета'

сна ће бити за половину мања. ;

Интересанту слику нам нуди упоређење главних билансних позиција за последње године; поред биланса за повледње три године објављујемо и онај за 1926. годину; пошто не располажемо са податцима за 1927. годину. Добијамо следећу слику:

Рачун изравнања.

1926. т.. 1928. г. 1929. г.. 1930. г.

Актива | по текућим рачунима су повећани у 1930. години од 208 у хиљадама динара |хељада на 802 хиљаде. Зајмови на залоге (на државне харБлагајна ' 39 АТА | 452: · 315, 286 од вредности) износили су 1926. године 60 хиљада диНамештај 19 22 : 19 ig|Hapa; y наредним годинама снижени су на 39 хиљаду коВредност рез. фонда 114 147 | 179 218 | лико износе и крајем 1930. године. То за Битољску банку. Разни дужници 143 516 208 802 | није интересантан посао. Банка има релативно врло мало Реесконтиране менице. — 130 200 · 200 хартија од вредности, које су исказане крајем 1930. године Менице 8 3:032: 4.671 5.301 6.268 ! Ca 218 хиљада а претстављају вредност резервног фонда. Депо 113 1.200. 0 | 1.543 —! Рачун губитка и добитка је занимљив. Последица обаЗајам на залоге 60 39 · 36 37 рања каматне стопе осетно се примећује. . Волумен послова Дужници гарантија. 123 1,592 1.420 2.153 зватно је порастао према- ранијим годинама, али то код каРазна актива = 13 — 406 mara.Huje cayuaj. OBe су додуше порасле, али не у оној мери Наплате — 239 — 23 као што: је то раније био случај. Управни трошкови и плате_ пасица [стално се повећавају — што. је потпуно природно ; према. | ; - уобиму послова они су релативно увек још врло малени, ЧиГлавница : 1.000 1:000 1.000 1.000 | ска. добит била је највећа у 1927. години, са 564.8 хиљада · POO фонд 118 230 379 434 динара; затим сваке године опада, као. последица спуштања Пензиони фонд | 21 10 82. a _ каматне стопе и повећаних управних трошкова и плата. И. Улози 1,460 3.848 3.946 5.699 nopean. претстављају један приличан расход; последње три Разни повериоци 370 130 159 18 кодине крећу око 180: хиљада динара. Добит од 564 хиљада. Реесконт 96 129 200 200 динара претстављала је свакако рекорд своје врсте, јер до-, Пантијема 0 85 10 67 стиже 56% од главнице. Добит у 1930. години износи 392 Пренос добити _ 9 1 5 хиљаде динара или 39% од главнице. Подељена је на слеДивиденда 240 340 290 10. дећи начин: 10% дотирано је резервном фонду (39 хиљада Збир биланса 3.749 9.172 9.465 '11,8461 кинара, 66.7 хиљада дато је управном и надзорном одбору Рачун губитка и добитка. 5 |и чиновницима на име тантијеме, 12 хиљада дотирано је пенРасходи ___ |зионом фонду, 270 хиљада износи 27% дивиденда а 4.8 хиРазни трошкови 48 10: 65 пат ка HpONČIO | на нови Паун. | Отписи 33 10 16 А У управи се налазе следећа г. г.: претседник Јован Плате 88 105 114 __|К. Чапановић, Драг. М. Рашковић, Стеван Ђеракаровић, Др: Камата и 412 378 471 Сотир Атанацковић и Петар Герасимовић; у Надзорном одПореза f11 189 165 180 | бору су T. T.: Риста Ђермило, Ђорђе Николаиди и Петар Дневнице управи = 3 3. 3 | Ивановић. | Чиста добит за поделу 367 498 415 392 – Пе. | o ДЕ с JAGODINSKA ŠTEDIONICA A. D. — JAGODINA O M 37 44. 62 49 | .Jagodinska štedionica je jedna od naših najstarijih pro Провизије 437 640 465 530 vincijskih banaka, — kako |e osnovana još 1885. godine, 10 је и Пренос добити i 15 9 1 | 1930. godini slavila redak jubilej 45-godišnjeg uspešnog роЗбир прихода 647 1.296 1.148 1239 slovanja. hanije ie Slavnica iznosila 120 hiljada dinara а 1908. Дивиденда 24% 34% 29% 27%) godine povišena je na 240 hiljada; ako: uzmemo u obzir samo

Пораст волумена банчиних послова најбоље показује збир биланса: од 3.75 милиона у 1926. години он је порастао на 11.85 милиона крајем 1930. године, дакле за четири године на преко 7 милиона динара односно 230%. Главница је свих десет година непромењена, али пошто су се резерве у издашној мери дотирале, оне су последњих година пораеле на 530 хиљада, тако да укупна сопствена сретства крајем 1930. године износе 1,53 милиона динара. Улози су у врло рапидном порасту, нарочито последњих година. Крајем 1926. године, након првих пет година рада улози су износили 1.46 милиона динара. У 1929. години улози су дуплирани а крајем 1930. године они износе 5.7 милиона а према 1926. годин порасли су за 300%. То је у овим тешким при-

вредним приликама врло повољан знак, Разни повериоци, по. текућим рачунима били су највећи у-:1926. години са 370, хиљада динара; због пораста улога они су смањени, а кра-;

|ства порасла су према 1926. години од 1.83 милиона на 5.71' милион динара, а банчин обртни капитал од 2.97 милиона на' ,7.24 милиона динара. | O

| ____ Актива биланса нам показује поделу ових сретстава: |

· Најважнија позиција активе је есконт меница; то је код Би| банке скоро искључив начин давања кредита. Крајем 1930. године порасли су менични кредити на 6.27 милиона Це односно за преко 100% према 1926. години. Кредити

мајшкагпе рготепе, опда је пједпа дЧапазија. аушса га ргеко 2 i po puta manja od glavnice pre 23 godine. U poslednjim godinama glavnica je još dva puta povišena: u 1921 godini na 600 hiliada a u narednoj godini na 1 milion dinara, koliko i danas iznosi. | i Četrdesetpetogodišnji bankarski rad u jednom te istom provmcijskom okrugu donosi skupocena iskustva i neverovatno dobro poznavanje privrednih prilika onoga kraja. Tu opšte više” ne može postojati komitenat, a da uprava bančina ne poznaje njega i njegove imovinske prilike za punč .dve generacije unatrag. Ovako stečena tradicija je merodavna i za poslovnu polifiku „Dančine uprave. |. | - 5 Naredna tablica nam pokazuje kako su se kretali bančini poslovi u toku poslednje tri godine.. Dobijamo sliku, koja je. tipična i koja obeležava zdravu strukturu naših malih :proVin-, cijskih noyčanih zavoda. ~