Narodno blagostanje — dodatak

nice, u 1930. godini. proizvodnja je smanjena na 12 hiljada kub. metara građe i 250. vagona brašna. Sem opšte krize šumske industrije mora „Suvobor” da se bori i drugim specijalnim teškoбата, Које се одгазији. и teškoj i nepravednoj konkurenciji sa izvesnim, od strane nadležnih državnih vlasti povlašćenim KOJkureniima. · II КЕ п | | Međutim ove teškoće ne dolaze do izražaja и бПапзипа Valjevske štedionice. Njezini poslovi pokazuju i U. 1930. godini. vrlo povoljan razvitak, što nam najbolje ilustruje: sledeće upoređenje glavnih bilansnih pozicija za poslednič 4 godine:

Račun izravnanja·

Aktiva 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama «пага · | Blagajna i žiro 838 951 7112 1137 Метсе 11.809 12142 12657 11.901 Hipotekarni zajmovi * 245 58 317 205 Zajmovi na zaloge 1.858 2.661 2.637 2.018 "Тејкис! тасши - 5.404 . 6.163 8.128 8.322 ·.Hartije od vredn. rez. fonda 868 1.020 1.124 1.136 Hartije od vredn. penz. fonda 12 81 112 143 _Hartije od vrednosti · 2.670 2.578 2.993 . 4.014 Realitete 280 460 461 461 | Prenosna aktiva = •« 9.807 12.740 14.578 14.091 inventar 93 82 _ 76 70. Razno 63 — _ 418: asiva. | Glavnica 5.000 5.000 5.000 5000. :Rezervni fondovi 1532 „10010 „1755 | 1.00. Ulozi na štednji 10.059. 12.368 14.997 17.652 | Ромепос! 2.612 . 1591 2.189 648 | · Reeskont 3.136 3.851 3.865 3251. · Prenosna. kamata 227 285 293 295 "роби za podelu 882 905 920 840 · Zbir bilansa 34.100 38.938 43.858 43.925 Račun gtibitka i dobitka Rashodi

Porezi, troškovi i plate 152 871 905 1.145 Kamata 1.078 1.382 1.524 1.674 Otpisi 58 89 166 228 Gubitak na efektima 136 150 96 80 Dobit 1.192 1.225. 1.334 1185 Prinodi | Kamata 2.615 3.102 3.257 3.423 Provizije 359 368 437 555 Prinos nepokretnosti 86 89 106 83 Prinos efekata - 156 159 123 135 " Марјасепа ! офрзапа putraž. — — — 12 47 Prenos dobiti =. — == 20 Zbir rashoda i prihoda 3.218 3.718 3.936. 4.265

Zbir bilansa ostao je tako reći nepromenjen sa 43,9 miliona dinara; u prkos tome ima u pasivi značajnih promena. | Ulozi na štednju i po tekućim računima porasli su za preko 2,6 | miliona dinara na 17,6 miliona dinara. To je za 1930. godinu | naročito povoljna okolnost a vrlo malo ima zavoda koji se u to | đoba mogu ponositi sa povećanjem uloga. Za poslednje tri 50: | dine ulozi su porasli za čitavih 7,6 miliona dinara, a za vreme od poslednjih 10 godina od 1,12 miliona krajem 1919. godine porasli su za preko 16 miliona -dinara. To je svakako rekord. Sem uloga, Valjevska štedionica upotrebljava još dva izvora stranih sretstava, naime poverioce po tekućim računima i reeskont. Reeskont je poslednjih godina bio. skoro nepromenjen за 3,8 miliona dinara; u 1930. godini smanjen je za 600 hiljada · dinara. Mnogo jače smanjenje pak pokazuje račun poverioca _— za skoro 1,6 miliona dinara prema 1929. godini tako da iznosi krajem 1930. godine svega još 650 hiljada dinara. Ovo

507

nam dokazuje, da je banka upotrebila priliv uloga za smanjenje reeskonta i poverioca koji su u današnje doba i suviše skupi, 2

! mogu vrlo dobro da posluže kao rezerva. Banka dakle u 1930.

godini nije više povećavala volumen svojih lukrativnih angažmana. Ukupna tuđa sretstva iznose krajem 1930. godine 22 miliona dinara; njima na suprot stoje sopsivena sretstva bančina sa 7 miliona dinara (ne uzimajući u ODZIT čistu dobit). Iz ovoga stanja rezultira odnos od 1 :3 ili drugim rečima: na 1 milion. sopstvenih sretstava dolazi 3 miliona tuđih (bilo uloga, poverioca ili reeskonta). lo je zapravo najidealniji odnos koji {edna banka može da pokazuje. Od tih sopstvenih sreistava otpada

| 5 miliona na glavnicu a 1,02 miliona na rezervič fondove. Dok

je glavnica posledni godina ostala nepromenjena porasli su rezervni fondovi za poslednje tri godine za 400 hiljada. Znači da banka stamo vodi računa o pojačanju sopstvenih sretstava.

Ukupni bančin obrtni kapital iznosi skoro 30 miliona dinara, a njegovi plasmani podeljeni su na sledeće pozicije: 6 1930. godini iznose menični krediti 11,9 miliona dinara; prema 1920. godini nešto su smanjeni, Za 750 hiljada. Ovo. je činjenica, koju primećujemo u poslednje vreme kod svih novčanih zavoda a posledica je novo nastalih prilika i privredne depresije; banke zbog razloga sigurnosti smanjuju volumen kredita, datih na osnovu menica — ali u najviše slučajeva smanjuju i ostale angažmane. Tako vidimo, da su hipotekarni krediti u ovoj godini reducirani za {ednu trećinu, od 317 hiljada na 205 hiljada, a zajmovi na zaloge su opali od 2.64 miliona u 1929. godini na 2 miliona dinara. Uprkos tome pak su porasli krediti po tekućim računima, koji su na taj način u 1930. godini dostigli rekordnu visinu od 8,32 miliona dinara. Smatramo, da obavlia banka po tim računima i finansiranje svojih industrijskih preduzeća, u prvom redu „Suvobor”. 1

Interesantno je kretanje bančinih hartija od vrednosti, koja su u 1930. godini porasli za preko 1.05 miliona dinara na 5.3 miliona (u što računamo i etekte rezervnog i pensionog fonda). Ovaj porast potiče od preuzimanja drugog dela glavnice „Suvobora“ ali i kupovanja državnih hartija od vrednosti: Tako vidimo da ima Valjevska štedionica više nego što joj iznosi glavnica plasirano u efektima. Nepokretnosti su poslednje tti godine nepromenjeno bilansirane sa 460 hiljada dinara, a inventar se postepeno otpisuje a krajem 1930. godine iskazan je sa 70 hiljada dinara. Radi povećanja likviditeta bamnčinih plasmana povišna je pozicija gotovine i potraživanja po žiro-računu na 1.14 miliona dinara.

Bruto prihodi svake godine su veći, za poslednje 1 20dine porasli su za preko jedan milion па 4.26 miliona dinara. U rashodima računa gubitka i dobitka padaju u oči dve 'ĐOozi-

' cije: snažni otpisi i otpis na gubitku kod efekata. U doba po-

slednjih četiri godine otpisano je po prvoj poziciji 540 hiljada dinara a po arugoj 460 hiljada, ukupno dakle preko jedan milion. To ukazuje na rigorozno bilansiranje; uprava bančina preipostavlja loše prilike i neće riskirati iznenađenja. Zato su уеliki otpisi vrlo pravilni — a u koliko su i suviše visoki, oni stvaraju tihe rezerve.

Cista dobit iznosi 1.13 miliona dinara, a po odbitku dotacije fondovima, tantijeme i 1. d. ostaje u 1930. godini za podelu 840 hiljada dinara (u 1928. i 1929. godini bilo je 920 hiЏада) U Upravnom odboru nalaze se sledeča gospoda:

Pretsednik: Milan M. Matić, trgovac; potpretsednik: Spasoje V. Spasojević, trgovac; Rad. M. Milutinović, trgovac; Ljub. }. Vilotijević, industrijalac, Nedeljko Pavlović; Mihajlo R. Jevtić, advokat; Miloje R. Lazić, trgovac; Jovan Ž. Ilić, trgovac; Milan R. Gođevac, trgovac; a Nadzorni odbor sačinjavaju gospoda: Miljko J. Pajević, trgovac; Božidar Despotović, trgovac; Petar M. Tadić, apotekar; Mihailo N. Jovanović, izvoznik. Direktor је 2. Жу. Е. Гале.