Narodno blagostanje — dodatak

516

ali i vflo razvijenog smisla za štednju tamošnjeg stanovništva.

U 1927. godini ulozi su iskazani sa 12,4 miliona; prema tome |

oni su ža poslednje tri godine porasli za 9,5 miliona odnosno. 80%. Hitam priliva uloga na šfednju je u svim poslednjim godinama Ostao jednak sa 3—4 Mniliona godišnje i u 1930. godini iznosi 3,4 miliona dinara, što opet dokazuje, da za Trgovačku Đanku u Ćupriji još ne postoji privredna kriza. Pošto smatramo da je u 1930. godini formiranje novih uložaka putem štednje .ose{ljivo smanjeno, onda možemo faj priliv u 1930. godini objasniti jedino činjenicom, da su bančini poslovni prijatelji vadili uloške iz drugih banaka, te ih plasirali u Trgovačku banku. Ulozi na štednju su, tako reći, jedina tuđa sredstva, kojima banka tfaspolaže. Ona „doduše, iskazuje i uloge po tekućim računima, Mao i razne poverioce, ali se obe ove pozicije kreću и упо skromnim granicama. Ulozi po tekućim računima dostigli su fekordno stafje krajem 1928. godine sa 660.000 dinara. U паrednoj godini iskazani su sa svega 34.000. dinara, a krajem 1930. godine zabeležen je porast na 130.000 dinara. Poverioci bančini spali su od 1928. godine od 102.000 dinara na 20.000 u 1929. godini da bi se krajem 1930. godine povećali na 57.000 dinara. To je jedva 2 promil. Time smo analizirali i sastav bančine pasive. Vidimo da je njezih obrtni kapital krajem 1930. godine iznosio nešto breko 25 miliona dinara. Podelu tog obrtnog kapitala pokazuje nam бапста aktiva. Interesantne su dve pozicije preko kojih je plasirala banka skoro 90% svog obrtnog kapitala. To su menični krediti i krediti dati po tekućim računima. Prvi su od 1927. godine porasli u 1928. godini na maksimalnu visihu od 16,47 miliona dinara, u 1929. godini ovi su krediti ostali tako reći nepromenjeni, ali su do kraja 1930. godine smanjeni za skoro milion dinara, na 15,7 miliona dinafa. Smanjenje meničnih kredita je u 1930. godini jedna opšta pojava, 'Roju nalazimo skoro kod svih novčanih institucija. Banke smanjuju svoje angažmane po meničnim kreditima, a povećavaju one po tekućim računima, pošto mogu sa poslednjim u današnjim prilikama biti relativno sigurniji, a njihov način podeljivanja i otplata povoljniji je po bančine mušterije i samu banku. Ovi krediti pokazuju kod Trgovačke banke vanredno kretanje. Od din. 928.000 u 1927. godini odnosno 885.000 u 1928. godini porasli su u .-29. god. na 3,77 miliona, a u 1930. god. ponovno za preko 100% na 7,75 miliona dinara. Treći način lukrativnog plasmana sit zajmovi na zaloge: od 1927. do 1929. godine uključivo oni pokazuju nepfomenjen iznos od oko 350.000 dinara; tek u 1930. godini dostižu 450.000 dinara. Bančine hartije od vrednosti su poslednje tri godine porasle od 76.000 na 200.000 dinara krajem 1930. godine. Ovaj relativno malen porast розcije hartija od vrednosti kod istovremenog znatnog priliva tložaka donekle iznenađuje; ipak se može konstatovati, prema dosadašnjem razvoju našeg domaćeg efektnog {ržišta, da je Бапка vrlo mudro uraaltla što nije ušla u veće angažmane ti efektima.

Međutim, to su pitanja koja tangiraju prilike u 1931. godini.

Bančine nepokretnosti pokazuju znatno povećanje u 1928. 50dini; dok su krajem 1927. iznosile 150.000 dinara one stt ktajem sledeće godine bilansirane sa preko jednim milionom. Nama nije poznato da li se ovde radi o kupovini novih nepokretnosti ili o valorizaciji ranijih. Ali pošto znamo da je u 1928. godini povišena glavnica iz sopstvenih sretstava to smo skloni verovati, da se radi o istim nepokretnostima, čija je bilansna vrednost valorizirana. Znatna je i pozicija gotovine i pofraživanja Do žiro računu što je u vezi sa postulatom likviditeta, kome posvećuje Trgovačka banka naročitu pažnju, već i zbog tako velikih uloga na stednju. U 1929. godini blagajna je iskazana sa Skoro 2 miliona dinara, u 1930. godini sa riešto preko 1}. glavnice. Ali ne smemo zaboraviti, da je van sumnje da se i na računt +еkući računi nalaze potraživanja kod prvoklasnih novčanih zavoda, koja se prema tome mogu smatrati kao о aktivna odnosno kao gotovina.

U računu gubitka i dobitka pokazuju se posledice obaranja kamatne stope. Prihodi od kamata povećavaju se tek u 1930. godini

ako je u međuvremenu volumen kredita znafno.

рогазћо, Вгшо dobit iznosi krajem 1930. godine 3,55 miliona dinara a čista prelazi 900.000 dinara. Kod ovakve dobiti banka 'bi bila u stanju da isplati i 30% dividende. Međutim, ona pret-

postavlja snaženje svojih sredstava. zbog čega od postignute

čiste dobiti znatno dofira svoje rezerve. Relativno veliki su i oitpisi: poslednje dve godine za preko 300.000 dinara, u čemu se u ostalom pokazuje i rigorozno bilansiranje. Posle odbitka tantijeme i prenosa dobiti ostaje za podelu akcionarima u 1930. godini 450.555 dinara odnosno 15%, što pretstavlia lepo ukama=– ćenje akcija. Ova je dividenda ista kao i u 1929. godini a za 5% veća od dividende u 1928. godini. Е

U upravi Trgovačke banke, Cuprija, nalaze se 5. 2.: МЕ lovan M. Ristić adovan Radosavljević, Konstantin Mišić, Blagoje Jocić, Đorđe Bizetić.

„JMIIA MMHMJP! T!TBOPHMHA KyBEPATA H KOHOEKIIMJA ПАПИРА Д. Д. — ЗАГРЕБ.

Индустријска конфекција папира показује последњих година и код нас врло леп развој. Ми ових 12—13 година после рата нашу индустрију папира нисмо развили у истом

'обиму као што је то случај код многих других грана инду-

стријске делатности. Али у погледу индустријске конфекције папира напредак је знатан и ми данас у главноме за ове артикле нисмо више упућени на иноземство.

Индустрија конфекције папира широког је обима. Од школских тека, папирнатих врепица па до савршене картонаже. После рата ми смо добили знатан број подузећа која“ се баве конфекцијом папира. Било да полуфабрикате — папир добављају код наших творница папира било да га увозе. Конфекција папира ужива приличну царинску заштиту што има за последицу, да многе ствари које смо раније добивали из иностранства данас израђујемо у земљи.

У нашој индустрији конфекције, Загреб и Љубљана играју доминантну улогу. Ту се налазе и наше највеће радње за велепродају папира пак је јасно да ће се у њиховој близини концентрирати и индустрија конфекције папира. Данас имамо у конфекцији папира подузећа која упослују по више стотина радника. А мањих подузећа која имају по десетке радника има велики број. Готово свака већа велетрговина папира скупила је око себе по неколико мањих подузећа, која је конфекционирају разне папире. Данас већ имамо фабрике које израђују само кесице од папира и које упослују знатан број радника. Са друге стране опет имамо подузећа која у главноме израђују папир за писма.

„Липа Мил" творница куверата и конфекција папира бави се у првом реду израдом папира за писање. И то већином боље и најбоље врсте. Док смо раније фину и најфи– нију хартију за писање морали набављати из иностран-' ства данас се већ на.велико конфекционира у самој земљи. Делимично из продуката домаћих фабрика а делимично од увезене хартије. „Липа Мил' је ван сваке сумње у том погледу не само наша највећа фабрика него је она и технич= ки тако опремљена да своје продукте може сервирати у истом квалитету и истој опреми као и најбоље СПОрик“ иностранства. Ово је подузеће основано 1929 године од стране г.

Матије Фрајнда главног претставника Загребачке творнице

папира. А суделују и Прва хрватска штедионица, књижара и папирница Кугли, која је сигурно једна од највећих у нашој држави. Дионичка главница зноси 1.5 милиона динара. До 1928 дивиденда је износила 3% а касније 6%. Упослује око 150 радника а у стању је да дневно изради 500.000 куверата за разна писма односно да конфекционира одговарајућу количину папира.

Биланс за прошлу годину (ранијих година биланси нису били објављени), пружа следећу слику: | | 1030 r.

Актива 1930 г. Пасива

Па у хиљ. дин. у хиљ, дин, Благајна 174 Главница 1,500 Ефекти 17 Повериоци | ____1d0