Narodno blagostanje — dodatak

Зграде 261 Амортизац. машина 1.317 Стројеви 1214 Добитак 104 "Уређај творнице | 91 Укупна биланса 4.309 Инвентар 53 Новоградња_ 14 „Дужници 1.267 Роба 1.214

Машине су билансиране са 1.214 хиљада динара. Ре„зерва машина износи 1.317 хиљада динара. Дакле је отписано фише него што је изказана вредност. То најбоље показује солидност подузећа. Све инвестиције износе укупно 1.6 мииона. Ако одбијемо резерву машина, онда само 300 хиљада динара, а главница износи 1.5 милиона динара. Према томе,

_ властитим средствима покривен је и знатан део прометног капитала. Повериоци износе, одбивши благајну, 1.2 милиона динара. И то су у првом реду лиферанти папира. А дужници износе 1.267 хиљада динара. По томе се види, да подузеће даје управо толико кредита колико га и само ужива.

Банкарски кредит, изгледа, да подузеће не исказује. Иначе не би држало тако знатне залихе готовине. Према томе оно нема никаквих издатака на камату јер полуфазбрикате, које повлачи, исплаћује са извесним, у бранши уобичајеним роком.

Подузеће, ма да укупна сума билансе не износи ни 5 милиона динара, спада у ред већих индустријских подувећа Загреба. А оно се може убројити и међу она ретка наша индустријска подузећа, која већ десет година непрекидно исказује добитак који омогућује плаћање одговарајуће дивиденде. А то је код нас већ реткост. Измене у коњунктури немају на подузеће као што је „Липа Мил“ никаквог деј"ства. То је можда и ради тога, што има оно доминантан по-ложај у конфекцији финијих врста папира, па може увек да тизналази цене, које поред покривања продукционих трошкова, увек-још омогућују одговарајућу зараду.

У управи овог подузећа налазе се следећа г. г.: Фрањо Латковић, претседник, Матија Фрајнд, потпретседник, Хуго Дајч, Рудотф Кугли, Златко Кугли, Артур Манч, Паул "Фрајнд и Емил Блак.

КЕРАМИЧНА ИНДУСТРИЈА Д. Д.

Од читаве наше индустријске продукције ми смо по„сле рата најслабије развили индустрију стакла, керамике и сродних грана, Можда је томе узрок делимично помањкање „одговарајућих сировина можда опет јака конкуренција друтих држава са развијеном индустријом стакла и керамике која је у раније — пре него што се створило јединствено »„царинско подручју од 14 милиона становника, своје продукте пласирало на нашем територију. У погледу индустрије стажла ствар није још тако неповољна као што код керамике. Поред већ неколико постојећих творница ради се и на по„дизању нових, У Панчеву је једна француска група подигла велику фабрику стакла за прозоре која ће бити у стању да „покрије главни део наше потрошње, У Сиску се довршава „фабрика флаша која ће опет покривати знатан део наше потребе који до сада није могао бити покривен од до сада спостојећих творница, | Са керамиком осим неколико радионица које се баве зиврадом керамичких плоча и пећи, имамо управо само једну свећу фабрику, која изађује разне артикле из керамике и порцелана а то је Керамичка индустрија д. д. у Загребу. Ради тога је и наш увоз порцеланске и керамичке робе дооста знатан. Последњих пет година ми смо увозили :

година порцелан керамичке робе i . у хиљадама динара || 1926 36.015 [01.285 | 1920 28.360 65.469 | 1928 30.324 78.859 |) | 1040 | "34.014 74.867 '- _ 1930 33.575 81.765

517

Како видимо ми годишње увозимо: порцелана и керамичке робе за преко 100 милиона динара. И нема никаквих знакова, да би тај увоз попустио, Прошле године, макар ЈЕ! увоз био слабији него ранијих година, увозили смо далеко више керамике него ма које од ранијих година.

Код увоза керамике и порцулана за преко 100 милиона динара могао би се код нас, кад би се подузеле одговарају“ ће мере омогућити просперитет за неколико фабрика. Неке артикле нарочито од порцулана мораћемо и доцније увозити. Али би сигурно најмање половину онога што увозимо могли да израђујемо и код нас. Требало би само ревидирати | увозну царину. У трговачким преговорима са Чехословачком, ми смо пристали на тако знатне концесије у погледу стакла и керамике, да наша индустрија тих артикала тешко може да се одржава, а да не говоримо о даљњем напретку, Очекиване компензације Чехословачке за неке наше аграрне продукте нисмо добили а најмање за пшеницу — и ако би то за нас било од виталног интереса. |

Керамична индустрија д. M. основана је као акционарско друштво у Загребу 1922. године. Она се налази у интересној сфери Сједињених творница стакла, која се налази ; у извесном дужем сродству са Првом хрватском штедионицом. Творнице се налазе у Словенији, у Петровче и Нем= шкидол код Цеља. Поред тога оно има и властити угљенокоп, који пре свега покрива потребе властитих фабрика.

Дионичка је главница износила 1.400 динара. Како су прве године пословања завршене знатним губитком, који се је непрестано вукао кроз билансе последњих година, спроведено је прошле године снижење главнице. Номинала дионице од 500 динара прежигосана је на 300 динара и тако се је добио износ од 560 хиљада динара који се је употребио за снижење главнице од 1,400.000— на 840.000 динара.

Биланси ва 4 последње године овако изгледају :

Актива 1927 г. 1928. 1929. 1930 r; у хиљадама динара

Готовина 14 41 85 59 Непокретности 1.604 1.660 1.660 1.660 Уређај фабрике 2.282 2.432 2.432 2.982 Угљенокоп 605 593 593 593 Материјал 238 210 196 157 Роба 11131 1.238 1.192 1.021 Дужници 1.955 2.513 3.180 2.280 Губитак 540 534 564 36

Пасива Главница 1.400 1.400 1.400 840 Повериоци 7.060 7.825 8.167 8.011 Амортизац. инвест, — — 288 459 Укупна биланса 8.460 9.225 9.850 9.316

Инвестиције, укупно са угљенокопом износе нешто преко 5: милиона динара. Властита сретства, после смањења главнице износе мање од милиона динара. Ако узмемо у обзир и фонд амортизације, остаје да је око 3.5 милиона динара инвестиција извршено на кредит. Код снижења дионичке главнице од 14 милиона динара ради отписа губитака морало би се приступити и повишењу главнице, да би се барем инвестиције могле покрити властитим сретствима и да би се могао редуцирати банкарски кредит.

У прошлој години је инвенстирано у уређај фабрике преко пола милиона динара. То је после дуге паузе прва инвестиција. Значи да подузеће настоји како би усавршило . своје “пословање и тако појефтинало саму продукцију — дакле рационализација.

Залихе робе нису знатне. А ни потраживања од комитената. Кад би се главница повисила на стање, да покрива | барем главни део инвестиција, структура билансе односно предузећа била би скроз здрава. |

Ранијих година није извршена никаква амортизација инвестиција. Године 1929 амортизирано је 288 хиљада а прошле око 170 хиљада. Ž