Narodno blagostanje — dodatak

Жатаја 45 4.020 3.312 2118 'Poreza · 680 987 374 131 "Otpisi 1.041 1.651 1.768 1.922 'Dobit 3.407 3.415 3.487 257 Prihodi "Prihodi ·od efekata 6.347 162 161 134 "Brodogradilište — 2.882 2.359 2.316 Druga odelenja =: d:814 8.566 5.229 Ртепоз 4061 — — — 147 .Zbir prihoda 6.450 11.987 11.172 7.826

Zbir bilansa je za 14.4 odnosno 15 miliona manji od ranijih dveju godina, a iznosi 89.34 miliona dinara. Glavnica iznosi 50 miliona, dok je pre rata, u 1913. godini, prilikom osni„vanja društva, iznosila 4 miliona zlatnih dinara. Rezervni fond iskazan je sa 443 hiljade dinara. Fond amortizacije dostiže 10.3 miliona, tako da ukupna sopstvena sretstva dostižu 60.7 miliona dinara. Poverioci, koji su jedini pretstavnici stranih sretstava, iznose 24.5 miliona, prema 42.2 miliona u 1929. i 37.1 milion u 1930. godini. | smanjenje poverioca indicira na smanjenju ро“slova. Odnos međ sopstvenim i tuđim sretstvima ove je godine povoljniji no ranije. Vrednost investicija je i u 1931. godini povećana za 3 miliona na 41.34 miliona dinara, koliko su iznosila “prošlogodišnja nova postrojenja; u ovoj godini novih je inve'sticija učinjeno za svega 1.2 miliona dinara — što je bilo potrebno za povećanje „komercijalne proizvodnje”. Zasebno su iskazane (sada prvi put) i pokretnosti, sa 68 hiljada dinara. Materijal na stovarištu bilansiran je sa iznosom od 16.53 mil. ·dinara, od čega otpada 1.7 miliona па izrađene proizvode, a 3.56 miliona na nedovršene radove. Prema 1929. godini, kada ie bilo još dovolino radova, Ova je pozicija za 14 miliona dinara veća. Interesantna je također pozicija hartija od vrednosti, koja je od 7.12 miliona u 1930. godini u 1931. godini smanjena та 3.27 miliona. To je posledica prodaje izvestnog paketa ak·cija; koliko nama je poznato, prodato je za oko milion Ratne | štete, a ostalo smanjenje potiče od pada vrednosti hartija, dakle od otpisa, koji su sprovedeni preko računa gubitka i dobitka. 'Smanjenje od 8.56 miliona pokazuje pozicija dužnika, koja time "iznosi 26.55 miliona dinara. Zbog toga je preduzeće bilo u stanju, da smanji i poverioce. Od 26.5 miliona dužnika je izvestan deo (oko 10 miliona) plasiran i u državne bonove, koje ima „Sartid” već nekoliko godina.

Ako posmatramo kretanje računa gubitka i dobitka imршта пат se primedba, da je „Sartid? u 1930/31. godini radio, "да. bi pokrio rashode po kamatama. Ove će se prilike u ovoj godini možda nešio popraviti, ako uspe, da likvidira izvestne pozicije dužnika, kojima će odmah moći smanjiti ромепосе što će imafi povoljno dejstvo i na rezultat godišnjeg rada. Zbog visokih kamata (upravni troškovi su reducirani, Što je “svakako pohvalno) prihodi svih odelenja manji su od rashoda — izuzevši kod brodogradnja gde su prihodi za 188 hiljada dinara veći od rashoda. Zajedno sa dobitkom na efektima zarada iznosi 331 hiljadu; ako od toga odbijemo gubitak ostalih "одејепја u visini od 221 hiljadu dinara, čista ovogodišnja dobit "iznosi 110 hiljada dinara; dodavši tome prenos dobiti iz ranije ·godine u visini od 147 hiljada, onda dobijemo per saldo efekat ·od 257 hiljada, prema 3.48 miliona u prošloi godini.

Pređuzeće samo kaže: „Kod ovakvog zaposlenja bilo je moguće postići i samo toliku zaradu, da se mogu izvršiti Olpisi u dosadašnjoj srazmeri i da se mogu pokriti svi troškovi 1 Бапкоупе kamate, ali koje ne omogućuje isplatu dividende.”

Uprava je predložila, da se od čiste dobiti od 257 hiljada

dinara unese u rezervni fond 2%, a ostatak od 251 hiljadu da

13

se prenese na iduću poslovnu godinu. Prošle godine plaćena je

| 6% dividenda odnosno 60 dinara po komadu.

U upravnom odboru. nalaze se g, 5:: Preftsednik Đorđe Vajfert, počasni guverner Narodne banke, Beograd; Dr. Ferdinand Gramberg, ind., Beograd; Ing. Miloš Savčić, biv. ministar, Beograd; Makso Antić, generalni direktor Jugoslovenske udružene banke, Zagreb; Duglas Vikets, London; Dr. Georg Giinter, Beč; Stevan Kramata gen. direktor Jadransko-podunavske banke, Beograd; Dr. Кап Кеуај, gen. direktor Hešičke fabrike čelika i domena, Bukurešt; Knez Barbu Stirbej, Bukurešt; inž. Adalbert Fajt, Salzburg; Oskar Polak, Beč; Andrija Radović, Beograd; Kosta L. Timotijević i ing. Žorž Faj, Pariz.

OPŠTA PRIVREDNA BANKA D. D. — VEL. BEČKREREK Opšta privredna banka d. d., Vel. Bečkerek osnovana je još 1902. godine pa će prema tome u ovoj godini slaviti tri desetogodišnjicu svog postojanja. I ako ima Opšta privredna banka relativno malu glavnicu, ona ipak pripada redu naših najvažnijih novčanih zavoda Vojvodine, a to pre Svega Zbog

„svojih veoma razgranatih poslova, koje zahvaljuje velikom po-

verenju veliko-bečkerečkog stanovništva, među kojima uživa renome prvoklasnog novčanog zavoda. Taj renome je stvarno i opravdan, pošto se banka nalazi pod upravom jednog poznatog bankara, koji ima odlične bankarske veze u Zagrebu i Beogradu. Poverenje klijentele najbolje ilustrira činjenica, da upravlja Opšta privredna banka ulozima od preko 30 miliona dinara, dakle iznosom koji je za trideset puta veći od glavnice. To je za banku svakako jedno veliko preimućstvo, koje pak sa druge strane implicira i veliku predostrožnost, naročito u

'prilikama, kakve sada preživljujemo. Ali je praksa i tu poka-

zala, da je banka i kroz ove teškoće sjajno prošla.

uUlavnica u iznosu od jednog miliona dinara podeljena je na 20 hiljada akcija glasećih na ime od po 50 dinara nominale. Prilikom osnivanja ona je iznosila 200 hiljada kruna; krajem 1905. godine povišena je na 400 hiljada, u 1908. godini na 500 hiljada, 1910. godine na 600 hiljada a 1914 godine na 800 hiljada predratnih kruna. Ovakva glavnica bi pretstavljala današnju profivvrednost od 10 miliona dinara, a da to nije slučaj, freba je pripisati inflaciji. Ovde nam se manifestira gubitak, koji su pretrpele skoro sve prečanske akcionarske provincijske banke. Krajem 1921. godine, dakle već posle rata, glavnica je povišena na 4 miliona kruna, nakon čega je u 1922. godini. pretvorena u dinare, na jedan milion, koliko i danas iznosi. Opštoj privrednoj banci ne bi bilo teško povećati glavnicu; pa čak ni pod prilikama, kao što su današnje; ali kako su akcije sve u čvrstim rukama, to ovo pitanje barem za sada nije ni najmanje aktuelno.

Naredna tablica nam pokazuje razvoj glavnih bilansnih pozicija za posleanje četiri godine, koje su tačan tumać povoljnog razvića bančinog. Dobijamo sledeću sliku: -

Račun izravnanja

Акнуа 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara

Blagajna 439 513 411 988 Potraživanja kod banaka 2.452 3.151 3.656 5.003 Valute 185 269 221, 162 Метсе 13.910 14259. 22.129. 21.693 "Tekući računi 3.293 3.901 629 103 Dužnci 4.532 4.621 3.506 3.464 Hartije vd vrednosti 940 1.024 1.038 1.064 Hipotekarni zajmovi 846 824 815 806

Пошаљите третшлату за 1932 годину!