Narodno blagostanje — dodatak

променила сопственика. Основана је од почетка староседе-

лачке словеначке породице Бошњак, која је и данас, после стопедестгтодишњег постојања фабрике још увек њезин је-!

дини сопственик (и ако је предузеће у 1924. години претворено у акционарско друштво). Све акције се налазе у ру-. кама Вошњакових и сви чланови породице запослени су. у њој. Тако је то уобичајено већ генерацијама.

Пре светскога рата фабрика се бавила у претежној. мери прерадом тешких кожа, али је у послератним годинама | прешла и на прераду ситних кожа, што више одговара при- | ликама и потребама домаћег тржишта, пре свега наших јужних крајева. Поред тога основана су нова оделења за:

прераду и производњу финијих и специјалних кожа, наме-.

њених у главноме за извоз. Извозни посао свакако доми-' нира. Фабрика извози у Аустрију, Чехословачку и Немачку, | а __ врсте финих кожа у Енглеску. Посао са Енгле» |

ком заузима у послератним годинама врло велики обим, а: а фабрике му придаје толику важност, да се један“ члан Вошњакове породице стално налази у Енглеској због одржавања веза и контроле послова. Овде се управо ради о једној специјалној грани индустрије коже. За овај извозни посао недовољна је домаћа производња сирових кожа, у погледу количина као и квалитета, због чега је фабрика упућена на увоз сировина, а специјалних кожа чак и из Индије и са Малајских острва.

Извозни посао је сачувао фабрику од неповољне коњунктуре домаћег тржишта. Прилике су у последњим годинама и на светском тржишту кожа биле доста неповољне, али се то код израде специјалних кожа није у толикој мери осећало. Било је чак и повољних момената, због пада цена сировина, смањења транспортних трошкова и т. д.

Предузеће је првокласно и ванредно просперно, Упркос опште кризе, која је имала за последицу рестрикцију производње извесних артикала, предузеће се стално модернизује и усавршава, тако да је за извесне специјалне производе данас ван сваке конкуренције. Пре рата морала се и она борити с извесним тешкоћама, али је за време рата управа вешто умела да искористи коњунктуру и помоћу постигнутих ванредних добитака из оних времена изврши у првим послератним годинама реорганизацију и модернизацију а нарочито специјализацију производње.

Анализа биланса Вошњакове фабрике кожа је надасве интересантна. У наредној таблици смо упоредили главне билансне позиције за неколико последњих година.

Актива 1925. [928 2 1929: 5 1930. п' у хиљадама динара

Благајна 283 158 302 240 Дужници 24.950 29.691 30.843 21.855 Залихе робе 21.440 27.153 21.220 23.200 Реалитети 200 200 200 200 Инвентар 100 428 499 411 Римесе и предујмови 135 — 3.689 256

Пасива Главница 8.000 12.000 12.000 12.000 Резерве 4118 6.875 7.542 7.811 Резерва осигурања 200 3.500 3.500 3.500 Рез. дубиоза 1.000 = — > Повериоци 32.215 28.145 25.485 22.086 Tpare 899 6,496 7.350 Добит 213 866 877 764 Збир. билансе 47.247 58.268 56.755 46.162

Рачун губитка и добитка;

Расходи. .

Порези | 1.897 769 670 906

Отписи 106 64 89 38 Добит 213 866 877 764. Приходи

„Бруто 2.207 1.699 1.636 1.758 | збир прихода 2.201 1.699 1.636 1158

| Напоменули смо, да фабрика сјајно ради. Међутим, јако се баци поглед на кретање исказане чисте добити, изгледа, да нас оно демантује. Тако видимо, да се у годинама 1925. до 1927. исказује добит од свега годишње 200 хиљада; „у пероду од 1928. до 1929. године добит варира око 870 хи"љада, а у 1930. години смањена је на 764 хиљаде. (Код Загребачке фабрике кожа исказана је последњих година добит год преко 2.5 милиона динара, код од прилике једнаког обрт| ног капитала). Породица Вошњак веома је богата и не поулаже много на дивиденду — а миноритетних акционара |нема. Ова мала добит доказује, да се сва сретства и сав принос фабричин употребљава за јачање сопствених сретустава и оставља у процват производње. Пошто знамо да се стално врше нове инвестиције и пошто видимо, да је вредност непокретности и машина скоро потпуно отписана, а амортизационих фондова нема, то претпостављамо, да се добит употребљава за финансирање нових инсталација. То је свакако похвално, али би са гледишта читкости биланса и публицитета било корисно да се ове трансакције спроведу кроз годишње завршне рачуне.

Кад је у 1924. години фабрика претворена у породично акционарско друштво, главница је утврђена на 8 милиона динара, који су унети у апорима а не уплатама. У 1928. години главница је поновно повишена, на 12 милиона динара. Редовне резерве се снажно дотирају; за време последњих пет година порасле су за преко три милиона, од 47 милиона на 7.81 милион динара. Сем тога постоји и фонд осигурања од 3.5 милиона динара. Овај се фонд први пут појављује у биланси за 1927. годину кад је основан, вероватно валоризацијом извесних актива. Према томе сопствена сретства фабрике износе крајем 1930. године 23.3 милиона динара према 14 милиона у 1925. години. Нешто мањи су повериоци крајем 1930. године, са 22.08 милиона

Т i 1

динара, тако да достиже обртни капитал 45. милиона динара. Повериоци финансирају дужнике — који су крајем

1930. године исказани са 21.8 милиона, а сопствена сретства покривају залиху робе, која је процењена са 23.2 милиона. У погледу дужника су последње године учињене значајне промене. Ова је позиција већ неколико година у постепеном порасту, а крајем 1929. године дужници су порасли на рекордну цифру од 30,8 милиона динара. Пошто су у току 1930. године дужници подвргнути ревизији и пошто је промењен начин кредитирања, предузеће је смањило дужнике за читаву једну трећину, за 9 милиона динара на 21.8 милиона, за колико су одмах смањени и кредитори фабрике. Римесе и предујмови су такођер знатно редуцирани: од 3.7 милиона у 1929. години на свега 256 хиљада.

Као последица привредне депресије могла би се напоменути повећање залихе робе, за 2 милиона на 23.2 милиона динара. Непокретности, које обухватају огромне комплексе земљишта, фабрике, куће за становање, машине ит, Д. Ит.Д. билансиране су већ годинама непромењено са 200 хиљада динара и ако претстављају реалну вредност од најмање 20 до 30 милиона динара. То претставља огромне финансиске резерве предузећа. Ако би их билансирали овим износом, онда би и у пасиви морала порасти сопствена сретства. У томе случају би и однос повериоца према сопственим сретствима, који сада износе 1 ка 1, био промењен у корист сопствених сретстава а у односу 2.5 ка !. Инвентар, који је према прошлој години отписан за 90 хиљада динара, исказан је са свега 411 хиљада динара. И у овој позицији постоје велике тихе резерве.