Narodno blagostanje — dodatak
30
Таквих индустријских предузећа ми код Нас уопште немамо.
После пореске реформе у 1927. години, су порези знатно смањени; док је предузеће у ранијим годинама пла- ; ћало годишње око два милиона на име пореза, плаћа сада око 700 хиљада динара. У 1930. порез је нешто порастао на 906 хиљада динара. Интересантно је напоменути, да је фабрика кожа на име пореза од 1925. до 1930. године плаћала пуних девет милиона динара.
На име дивиденде фабрика је плаћала: у 1924. години 4%, за 1925. до 1927, годину ништа, 1928. до 1929. године 4% а за 1930. годину 3%.
Чиста добит у 1930. години у износу од 764 хиљада!
динара подељена је на следећи начин: 191 хиљада је дотирана резервним фондовима, пенсионом фонду 120 хиљада, на име дивиденде је дато 360 хиљада, 70 хиљада дато је као ренумерација а 23 хиљада је пренето на нови рачун.
У управи су: Херберт, Валтер и Мариана Вошњак и Август Вестен.
ЈУГОСЛАВЕНСКО ИНДУСТРИЈСКО И ТРГ ОБАЧКО Д. 1 ЗАГРЕБ.
Подузеће је основано као акционарско друштво године 1928. Акцијски је капитал утврђен са 5 милиона динара. Међутим је за сада издано само 12.500 акција а Дин. 100 номинале дакле 1 милион 250 хиљада дивара.
Подузеће је основано по „Титанит“ д. д. у Загребу дотично по људима који стоје на челу Титанита. Оно поседује две творнице. У Карловцу је преузело једну творницу металне робе, а у Загребу творницу дугмета и сродних артикала. Колико једна творница толико и друга знатно је проширена и модернизирана тако да могу боље одољевати конкуренцији долазила она са стране домаћих или страних творница. Како је Титанит дотично група која се око њега купи, финансиски доста јака то и Југославенско индустријско трговачко д. д. не оскудева средствима. А то је за развитак једног индустријског | подузећа једно од најважнијих питања.
Биланса за две године од када постоји подузеће овако гласи:
Актива. 1928. 1930. у хиљадама динара Творничке зграде 1.212 1.306 Стројеви 1.292 1.695 Инвентар 251 288 Складиште 4.624. 4.193 Каменолом 1.330 3.102 Рлагајна 63 25 Дужници 121 2.468 Губитак 580 Пасива : Деоничка главница 1.250 1.250 Веровници 8.833 12.407 Добитак — 4 Збир билансе 10.088 13.657
Како видимо збир је билансе доста знатан. Подузеће је још у развитку. То се види по порасту инвестиција. Некретнине су порасле за 100 хиљада динара, јер су се вршила дозиђивања. А стројеви су порасли за 400 хиљада динара јер су набављене нове машине.
Складиште робе је мање за скоро пола милијона динара. Макар се је подузеће проширило изгледа да је пласман израђене робе био повољнији. Међутим дужници су порасли од 0,7 мидиона на 2,5 милиона или више него на
троструко. То би било у складу са развитком и проши-~
"рењем пословања. А проширење пословања вуче за собом
као последицу повећање кредита јер се новим комитенима мора дати роба на кредит. "У биланси за 1929 налазимо и позицију „Каменолом“
"са 1,3 милиона а године 1930 са 3,1 милиона. С обзиром
на настојање државе, а нарочито бановина око уздржавања
"цеста, потреба за каменом бива све већа. Последњих година
никла су многа подузећа која су отворила каменоломе. У
каменолом југославенског индустријског и трговачког д. д.
уинвестирано је већ преко 3 милиона Кизнос за подузеће ове струке. А по свој прилици да и знатан
динара. То је знатан део дужника долази од потраживања за набављени камен.
ВБеровници су порасли од 8,8 на 12,4 милиона динара. То је у вези са порастом разних позиција активне стране
· билансе. С обзиром да разне инвестиције износе већ преко
6 милиона динара деоничка главница од | милиона динара изгледа прениска. Мада подузеће има једно јако финансиско залеђе. све се више указује потреба да се деоничка главница подигне на већ предвиђених 5 милиона динара.
Прва година пословања свршила је са губитком од 580 хиљада динара. Друга година већ исказује чисти добитак од 4 хиљаде динара. Значи да је први организаторни стадиум. већ прешао и да се ударени темељи нормалном солидном развитку. Међутим губитак прве пословне године који износи готово половину уплаћене деоничке главнице погађа подузеће за дуги низ година. Ради тога указује се потреба отписа тога губитка путем редукције деоничке главнице и каснијег новог повишења у сврху да се намакну. средства која су пласирана на дуги рок.
Повољна је чињеница да су отписи у години 1930 били нарочито јаки што даје гаранцију за солидно вођење подузећа.
МЕГ. ВЕСКЕКЕСКА ЗТЕДОМСА — УЕГ. ВЕСКЕКЕК
Između pet lokalnih novčanih zavoda Velikog Bečkereka najinteresantnija je Vel. Bečkerečka štedionica. Ona nije. samo najstarija banka Bečkereka već i gotovo čitave Vojvodine pošto će ove godine slaviti šesdeseto-godišnjicu svoga rada. Pet lokalnih banaka je za Bečkerek vrlo mnogo; to se oseća u međusobnoj konkurenciji. Od ovih pet banaka tri imaju relativno mali poslovni volumen dok je konkurencija naročito interesantna kod Opšte privredne banke i Bečkerečke štedionice. Oba zavoda imaju glavnicu od jednog miliona i Vrlo znatna tuđa sreistva: Opšta privredna banka ima krajem 1930. godine 30 miliona uloga a Štedionica ju je nadmašila sa 33 miliona dinara.
Gospodin Aurel Majer od Opšte privredne banke podržava odlične poslovno-prijateljske veze sa raznim vodećim zagrebačkim i beogradskim bankama ali mu i u tome gospodin Imre Bak od Bečkerečke štedionice uspešno konkuriše: Bečkerečka štedionica nalazi se u uskoj interesnoj zajednici sa Hrvatskom sveopštom kreditnom bankom u Zagrebu tako, da se može
'smatrati kao njezina alilijacija.
Ranije iznosila je glavnica 500 hiljada kruna, a 1910. godine povišena je na 1 milion kruna, što bi danas prema kursnoj vrednosti odgovaralo glavnici od punih 11 miliona dinara, dok iznosi sada svega 1 milion dinara (povišena 1921. godine). Glavnica je podeljena na 12.500 komada na ime glasećih akcija od po 80 dinara.
Pored svih uobičajenih bankarskih poslova učestvuje banка 1 kod Tehničkog i električnog akcionarskog društva „Volta” u Bečkereku i to u ortakluku sa Opštom privrednom | bankom. „Volta” je osnovana 1919. godine, ima glavnicu od 250 hiljada dinara i daje poslednjih godina 6% dividendu.
Kretanje bančinih poslova najbolje nam ilustrira upoređenje glavnih bilansnih pozicija za poslednje četiri godine; koje daje sledeću interesantnu sliku: