Narodno blagostanje — dodatak

Већ у другој половини 1931 почеле су се јаче. 'осећати последице опште привредне кризе и смањење куповне снаге широких слојева становништва. Од 1982 до 1935 друштво опет није било у стању да дели дивиденду, али су у 1932, 1933 и 1934 губици ипак избегнути. У 1985 губитак је износио 571 хиљ. дин. После те године привредна криза попушта, тако да је друштво било у стању да за 1936 и 1987 подели дивиденду од по 456 годишње. Мако је конкуренција у трговини хемикалијама с великом жестином потрајала и даље, ипак се промет „Исис- а д л У 1037 и 1938 опет био приближио рекордној висини из 1929 и 1930 године. То је био јасан доказ да је друштву пошло за руком да својим солидним радом и одличном организацијом још појача поверење својих пословних пријатеља. 1989 и 1940. биле су под утицајем спољно-политичких догађаја. Ратно стање изазвало је знатне промене и у пословању Исиса Д. Д. Лиферанти су обуставили давање кредита, а муштерије су почеле да стварају залихе робг, јер се очекивао пораст цена. Међутим организација Исиса д. д. потврдила је своју вредност. Управа је била припремљена, тако да је могла да у нормалним границама одговара свим захтевима муштерија и чак да резервише прописане количине за потребе у случају евентуалног рата.

Ево биланса Исисе n. nm. за 19838 и три претходне године: |

Рачун изравнања

Актива - 1936 - 10937 1938 1939 | | | | У хиљадама динара

Благајна 34 91 63 193 Hap. банка и Пошт. штед. 99 203 264 274 Хартије од вредности ~ 50 75 83 76 Банке. · | OI == | 903 Римесе:. : ; | —— 286 | _ 839 673 Дужнипи 10248: 9077: 9.372 9.875 Роба : | | 699% 6077 · 6:22. 8.940 Непокретности | 7920 688 656 · 624 Менелај | 233 236. а Ша Прелазни рачуви - 50. _ 54 1. 12 _Пасива Главница. 5000 _ 5.000 5.000 5.000 Резервни фонд. 1207 | 697 950 1.200 Фонд за. дубиозе j _—— 1.238 1.668 1.770 Фонд за порез 5 O | | === 600 Ненисплаћене дивиденде 12 28 47 65 Повериоци 5 19:7167 9145. 9181 11.728 Менице у реесконту 855 469 — = Прелазни рачун 223 259 256 287 Пренос добитка —— 15 20 32 Добитак тек. године 263 486 709 904 Збир биланса 17.727 17.337 17.781 21.686

Рачун губитка. добитка

Расходи Управни трошкови 6.460 6.229 6.691 7.102 Порези и' таксе 581 1.216 967 1.554 Отпис непокр. и ИНЕ. ili 111 11 128 Отпис хартија од вредн. —=— — ——: 7 Отпис ненапл. потр. | 120 455 17 Резерви за дубиозе _. — 585 430 102 Доб. са преносом 263 501 729 236

21

· Приходи . Пренос добитка | 5 | O = Од робе 8370 8492 8722 9,500 Од непокретности А А 259 266 Напљ. отп. потраж. ~ — с ——_ : 34 Од курсних разлика · ___- | 102: -8. | Од хартија од вредности 4 ~ 5. 4 4 Збир прихода | 80657 87% 38 9.847 Дивиденда С 4% . 4% - - 6% 8%

Код збира биланса од 21,68 мил. главница и фондо: ви износе 8,68 мил. дин, чисти добитак са преносом = 936 хиљ; а целокупна туђа средства — округло 12 мил. Фондови су повећани са 2,62 мил. у 1988 на 3,67 мил. крајем 1989. Иначе, најглавнија промена у пасиви Je OHa KOM позиције поверилаца, који су у току 1989 порасли за 2,6 мил. на 11,7 мил. дин. Још значајнија од поменутог пораста је промена у структури поверилаца. У ранијим го“ динама највећи део износа поверилаца отпадао је на потраживање лифераната за робу. Данас лиферанти не дају више готово никакве кредите. „Исис д. д. није се служио ни банкарским кредитима, изузевши есконтни кредит код Народне банке. Из тога произилази да је крајем 1939 највећи део износа „поверилаца“ отпадао на предујмове муштерија. Повећању поверилаца на страни пасиве одговара повећање стања робе у активи, са 6,3 мил. крајем 1998 на 8,9 мил. дин. у 1989. Треба подвући да је порасло н стање дужника, са 937 мил. у 1988 на 9,87 мил. дин. крајем 1939 године. Када би било сразмерно повећању промета повећање стања дужника било би знатно веће, али су муштерије, нарочито после избијања рата, брже плаћале. Тиме је олакшано настојање „Исиса" д, д. да се што боље снабде робом. Иначе како изгледа, извесан део позиције дужника отпада на плаћања унапред лиферантима. У поређењу са дужницима и 200 ове остале нозиције y активи играју споредну улогу. - S

Благодарећи појачаном промету приход од робе у 1939 износио је 9,5 мил. и био је за 786 хиљ. дин. већи. од оног у 1938. За 410 хиљ. дин. повећали су се у 1989 У односу на претходну годину и управни трошкови, због поповећања броја намештеника и повишења плата. Издаци за порез у 1989 били су стварно нешто мањи него у претходној години, али само за то што до краја 1939 још није био уследио разрез пореза за 1938. Због тога је и резервисан износ од 600 хиљ. дин. који је књижен у корист рачуна „фонда за порез". Дотација резерви за дубиозе у 1939 била је знатно мања од оне из 1938 или 1937 године. Као резултат свега тога јавило се извесно повећање чистог добитка. Заједно са преносом из претходне године овај је износио 936 хиљ. дин, а овако је подељен: 350 хиљ. дин. за повећање резервног фонда, 400 хиљ. за 89% дивиденду, 182 хиљ. за тантијему управи и награду члановима 'надзорног одбора и 54 хиљ. за пренос на нов рачун.

У управи била су глг.: д-р Славко Цимерман (претседник), Мг. Рихард Сушник (потпретседник), д-р Миро слав Чабриан, Мг. Фрањо Частек, Драган Хруш, Мг. Миливој Јевремовић, Мг. Драгољуб Лазић, Мг. Хинко Милетић и д-р Бранко Цимерман. У надзорном одбору су господа Мг. Иво Девчић (прочелник), Мг. Мирко Клешчић и Мг. Владимир Сингер.

СМОУМСКА ВАМКА А. 0. — BEOGRAD Činovnička banka spada u red profesionalnih kreditnih zavoda. Na to ukazu!e i naziv njezine firme. Osnovana je pred Кгај 1898 Као »Činovnička zadruga za. uzaiamno poma-