Narodno blagostanje — dodatak

nik), Miloje Ž. Radošević, Aleksandar R. Pavlović, Andraja Tošić i Ајејапдаг T. Tadić. Članovi nadzornog odbora .su 0: Kosta Mijatović (pretsednik), Božidar Živković, Sveta 3. Stanković, Milorad T. Tadić i Nikola Stevanović. Bančin direktor ie Пра Ајекзапдаг 15 Тафе.

ZANATLIJSKA KREDITNA BANKA A. D. — BEOGRAĐ

U toku nekoliko poslednjih godina kod Žanatliiske Ктеditne banke desilo se je niz interesantnih promena. Banka sš dje ranije 'dosta bavila davanjem. zajmova na zaloge. U toku 1937 i 1938 ta vrsta poslova je činčženica da je Banka u 1938 ušla u industriiski posao. Te godine ona je osnovala: akcionarsko društvo pod imenom »Zvezda« a. d. za industriju, i to тад! kupovine fabrike špiritusa »Všetečka«, koja je, kao što је poznato, u svoje vreme bila pa:a pod stečaj. U toku prošle godine akcije nove fabrike špiritusa »Zvezda« a. d. opet su prodate. U zamenu za to Zanatlijska kreditna banka osnovala je opet jedno novo akcionarsko društvo, i to za tekstilnu industriju: »Bit a. d. za industriju i trgovinu«, či:a glavnica iznosi 2 mil. din, Pored toga što učestvuje najvećim delom u glavnici OVOg novo društva, Banka je namerna i da ga finansira Inače, za podizanje fabričkih zgrada ovo novo Агиštvo je kupilo oko 2 hektara zemliišta u Rakovici. Planovi za odnosne zgrade su već gotovi, a uskoro će se početi i s 1 đenjem. Mašine su takođe već poručen• još pre pola godin тако da će fabrika, kako izgleda, već ove godine otpočeti 0

Banka je u 1939 prodala i svoje imanje u Poenkareovoj ulici br. 8, gde su se nalazile i njezine kancelari:e. U zamenu za to kupila je jedno iman'e između ulica Kralja Petra, Ralićeve i Knez Mihajlove 59. U tu novu zgradu useljene su i maja 1940 i bančine kancelarije. Inače, to novo imanje je za Banku i bol:e i povolinije. Ono u Poenkareovoi ulici prodato je zbog toga, što je imalo suviše malo lica, tako. da. se ha njemu nije mogla podići zgodna zgrada za rentu.

0 Glavne bilansne pozicije Zanatlijske kreditne banke za poslednje četiri godine ovako izgledaju:

Aktiva 1937 1938 1939 · 1940 u hiljadama dinara

Gotovina 1.782 384 710 999 Menice 4.127 4.537 5.500 6.542 "Tekući račun 227 4.987 3.285 | 0 Zaimovi na zaloge 1.258 283 112 МгроКте този 1.098 1.098 2.184 2.276 Nameštaj 59 53 49 25 Hartije od vrednosti 274 1.230 1.055 2.048 Hartije rez. fonda 734 832 822 895 Razna aktiva | 7 (7 7 7

Pasiva Glavnica' 5.000 5.000 5.000 ., 5.000 Bančini fondovi 2.067 2,281 2.265. 2,444 Ulozi. . 1,541 2.886 2.655 1.808 Reeskont 336 3.076 3.228 3.194 Drž. hip. banka 196 192 — Hazna pasiva 176 296 218 145 Dividenda 250 250 300 250 Zbir bilansa 17.802 21.988. 97.017.. 40778 Obrtni kapital 9.566 13.411 13.666: . 192.843.

Rashodi | Kamate 266 200. GANX.. | 202 Troškovi, 538. 459. - 449. .... 499

Ofpis nameštaja 276 бин dB 0 5 ера пепари роја. i 03. 53 3 = Čisti dobitak + 425: 528 389 324

Prihodi. ; | Катате i provizije 5 679“ 762: 960. 824 Od перокг. imanja - 426 177. 207 ____INE Od hart,. od vrednosti 15 20. MO Napl. otpis. potr. 28 87 51. 1 Zbir prihoda odn. rashoda 1.148 1046 1985. 1098

Bančin obrtni kapital krajem prošle, godine iznosio je 12,84. mil. din., za oko 800 hili. din. manje nego krajem prethodne godine. Na strani pasiye postoji samo jedna zna: čainisa promena — smanjenje uloga за 2,65 na 1,81 mil din, Ma da je stanje uloga krajem 1940 za oko 32% тапје од onog u prethodnoi godini, ipak tome me treba pridavati veći značaj, jer se Zanatliska kreditna. banka nikada nije jače oslanjala na sredstva, dobivena od ulagača. Današnje stanje uloga je, uosta:om, još uvek veće od onog iz. 1935, 1936 i 1937 i od normalnog stanja uloga uopšte. Zanatliiska kreditna banka uvek je radila pretežno sopstvenim sredstvima. Pre bankarske krize, krajem 1980, odnos između njenih зорstvenih i tuđih sredstava bio je kao 3 prema 2. Тај odnos je i danas po prilici takav. Glaynica i fondovi iznose 7,44: mil., a ukupna tuđa sredstva — 5,14. mil. din. Od ovih poslednjih otpada 1,81 mil. na uloge i 3,19 mil. din. na reeskont.

Interesanina je i činjenica da se bančin obrtni kapital za vreme bankarske krize nije. uopšte menjao. Od 1980, када je iznosio 11,8 mil., pa sve do 1936, u kožoj je bio likvidiran за 13,1 mil., bančin obrtni kapital bio je gotovo stacioniran, odnosno pokrivao, je postepenu tendenciju porasta. Sman:enje na 9,5 mil. din. u 1937 imalo ije prolazan karakter, a. bilo je izazvano uglavnom time, što, je banka pred kraj te godine bila prodala izvesne nepokretnosti, pa je primljeni novac bila upotrebila za smanjene svog duga kod Državne hipotekarne banke i iskorišćenog reeskontnog kredita kod Narodne banke:

Na strani aktive vidimo da su krajem prošle godine aktivni tekući računi iznosili svega 50. hilj. din. prema 3,923 mil. u 1989 i 4,98 mil. din. krajem 1938. Toplienie ove pozicija dolazi otuda, što je prestalo finansiranje fabrike špiritusa »Zvezda« a. d. »Menice« pretstavliaju glavnu poziciju aktive. Više od pola ukupnih sredstava plasirano je u eskont menica. Prema prethodnoi godini ova poziciža je povećana za 1 mil., na 6,5 mil. din. Za oko 1 mil. povećano je prošle godine i stanie hartija od vrednosti. Nostro-hartije i one rezervnog fonda iznose 2,94. mil. Nepokretnosti su bilansirane sa 2,27 mil., a gotovina iznosi nepun 1 mil. din.

Zbog isčezavanja aktivnih tekućih računa smanženi su i prihodi od kamate i provizije. Zbir. prihoda u 1940 iznosio, je 1,08 mil., za oko 200 hili. din. manje. nego u prethodnoj godini. S druge strane su zbog jačeg poreskog opterećenja i skupoće, i troškovi nešto porasli, ali su izdaci za kamatu manji. Prošlogodišnji čisti dobitak, koji je ravan onome iz 1937 i 1938 i za 65 hili. din. manji od čistog dobitka ostvarenog u 1939, ovako je podeljen: 250 hilj. din. za 59%/e dividendu, 49 hilj. za tantijemu članovima. oba odbora i činovništvu i 39. hili. din. za роукеп;е rezervnog. fonda.

U upravi bila su gospoda: Radomir Milaćević, Dobrivoje M. Stojadinović, Krsman Vitorović, Dušan Stojadinović, Velizar Barić i Tadija V. Ilić. U nadzornom odboru nalazila su зе Ба Isidor D. Vitorović, Borislay B. i O i Sreten

Ме.