Narodno blagostanje — dodatak
SRO U
опатак „Народном Благоста
- -___БЕОГРАД, 8 МАРТ 1941. ГОД.
gi
ГОДИНА ХШ
Садржај:
Југословенски Лојд а. д, Сплит — Загреб Elektro-Makiš a. 4. — Beograd Opšta trgovinska banka — Beograd
JyFOCJIOBEHCKH JIOJJI A. JL, CILIMHT — ЗАГРЕБ
Већ смо имали прилику да нагласимо: да наша трговачка морнарица не живи ОД домаћег увоза и извоза, него оћ њеног учешћа у транспортима за потребе страних 82 маља. Увоза и извоза који иде поморским путем данас, због ванредних прилика, више готово ви немамо, али су ваша паробродарска друштва и онај од пре рата својим бродовима могла да изврше за непуна два месеца. То значи ла наша трговачка морнарица мора да плови и да се изнајмљује страним утоваритељима, без обзира на ратно
стање на мору. Другог избора немамо, јер не можемо
збот могућих опасности осудити преко пет шестина наших бродова да остану у распреми за читаво неизвесно време, док рат буде трајао. JOIN мање можемо да за цело то време оставимо без запослења и зараде наше поморце, који се махом регрутују из пасивних крајева.
То не значи да су наша паробродавска друштва тражила опасности и уурила ва најуноснијим пословима. Напротив, Треба им одати признање, што су често жртвовала и своје оправдане интересе клонећи се рада за ратне странке, који је, иначе, заиста најуносни ићи. Не само да ни једно од наших великих паробродарских друштава није повредило дужности које нам немећеа наша неутралност, него су се она свим силама старала да раде само за неутралне земље, и то по могућности само у морима која су удаљена од подручја чешћих ратних операција. Тако. је У прошлој години и већи део бродова који припадају ЈУгославенском Лојду пловио само по Пацифику и Инди|ском опеану.
Само силом прилика и сасвим изузетно, када никаквог другог избора није било, поједине јединице овог друштва морале су залазити и у воде веће опасности, којима, као што је познато, од средине прошле године припада и Средоземно море, односно једини поморски пут који нас везује са океанима. Ни једна неутрална трговачка морнарица, па ни југословенска, није била поштеђена тубитака на бродовима. То. се лако може разумети, када се има у виду чињеница да се излажу опасности, да буду торпедовани не само бродови који припадају ратујућим земљама, нето чак и сни „неутрални бродови који не раде Ви "за једну, ратну странку. Услед операција ратних странака страдала СУ. у прошлој години и три. брода која. су припадала Југословенском Лојду. То. су пароброди „Иво Рачић“, „Изглед“ и „Прерадовић“, који сви * ју гр: дњи међу. старије, а. о тонажи међу. "мање "друштвене јединице. "Срећом код ве ове три незгоде. није „страдао ви једен живот наших помораца,
Опасности којима је због рата изложено поморство
свих држава као основни проблем данашњег поморског
пословања постављају проблем ратног осигурање бродова и људства. Премије ратног осигурања биле су у сталном порасту, а у многим случајевима достигле су управо непољношљиве висине. Југословенске Лојд се је ипак Обринуо за то да булу осигурани за свако путовање сви његови бродови и сви наши поморци који на њима раде. Осигурана су била и поменута три пароброда која су У прошлој години изгубљена. Примљенче накнаде штете ок осигуравајућих друштава употребљене су у циљу обнове
ПЕН бродовља у скорој будућности. За исти циљ
нослужиће и износи примљени за продате путничке пароброде „Праљица Марија“ „Принцеза Олга-. Први су
преузели Французи, а други Португизи уз повољне услове
за Југословенски Лојд. С обзиром на проширење рата и на Средоземно море, а н пре тога, дошло је до немо-
гућности искоришћавања ових великих луксузних путничких "перобраља, тако да Друштву заиста није ништа друго преНЕ aero да их прода. Друштво вије ни смело пропу-
кти изузетно повољну прилику кода му се пружила, јер
a та пароброди, иначе, за цело време рата и поратног
сређивања прилика морали остати у распреми, а после би
се, због истека времена и старости, ипак морали продати,
и то за неупоредиво ниже цене. Као што је нашим читаоцима познато, Југословенски Лојд је Одржавао редовну месечну пругу између домаћих пристаништа и Јужне Америке. Последње путовање извршено је у марту 1940, а тада је престао и десетогодишњи уговор који је 1940 закључен са државом. Због рата (о2носни уговор није обновљен. Међутим, иако је до рата кетшло на око 7 месеши пре истека уговора, Југословенски Лојд је упркос сметњама изазваним ратом своју сбавезу из уговора извршио у целости и до краја. Постоји 'оправтана нада да ће пионирски десетогодишњи рад на тој нрузи остати сачуван ој привреди и након рата,
Рачув изравнања Актива 1987 1988 1589 1949
у хиљадама динара Пароброди 124.820 128.649 76.984... 167.837 Ичвестиције. 26.995 18.644. 98:401 9.865 Намештај 112 199 150 1269 Банке и благајне 14148 3637 6465. 22248 Дужници разни 7.791 34187 106.421 191.837