Narodno blagostanje — dodatak
, || |H | |,
28
Пасива Главница 60.000 50.020 60.000 120.000 Резервни фонд 3.053 19.551 21.340 28.347 Фонд за осигурање 240 1.500 2.000 3.000 Амортиз. фонд 43.494 53.949 68.495 76.082 Резерва за порез —— === 11447 _ 19:500 Повериоци 24.675 20.410 22.690 60.134 Добитак 39.340 27.029 31.789 48.884 Збир бнилашса 170.802 „182.439 212.761 388.947
Рачун губитка н добитка
Расходн Пренос на глаБн. — — 379 Поправци за класу 2.243 3.611 1259 95 Управни трошкови 2.585 2.513: 2.477 2.814 Порези, таксе и дорр. — — 1.882 25.347 Фонд за осигурање 240 1.260 500 1.000 Амортизациони фонд 15.610 10.455 9.545 12.588
15.552 1.789 2.007
Резервни фенд 1774 11.447 1.053
Резерва за порез —
Чисти добитак 39.340 27.020 31.780 43.884 Приходи
Пренос добитка 5.659 18.827 9.258 7.174
Приход пословања 55.132 41.595 51.437 83.888
Збир прихода 61.791 50.420 60.690 91.012
Биланс за 1940 знатно се разликује од оног ва претходну годину због ревалоризације друштвеног бродовља и извршеног говишења главнице са 60 на 120 мил, дин. На. бавна вредност друштвених бродова износила је око 300 мил. динара. У билансу за 19833, пре него што је Друштво прешло на билансирање у законској динарској валути, они су били исказани са 24,2 мил. златних динара. Приликом претварања главнице из златних у папирне динаре, које је извршено у току 1985, дакле у времену када је крива наше трповачке морнарице била на врхунцу, за прерачун вредности бродовља узета је релација између златаот и папирног динара од 1 према 4, док је она већ према тадашњем фактичном стању била готово као 1 према Ј6 То значи да су у билансима: за 1935 и следеће године вредност бродовља и главница биле исказиване сувише ниским износима. Да би се то исправило, ванредни збор акционара, одржан у децембру 1989, је овластио Управу да изврши повишење друштвене главнице са 60 на максимално 150 мил. дин, с тим да у ту сврху употреби потребни износ од суме за коју су у 1984 и 1935 приликом прерачунавања златних динара у папирне биле смањене вредност бродовља повишењем главнице на 120 мил. ДИН. фактичко стање се није изменило. Само је биланс лобиз други идглед, који одговара стварним приликама.
Поред главнице од 120 мил. дин. Друштво има и резервни фонд од 28,3 мил, кад и фонд за осигурање од 3 мил. који такође треба убројити међу сопствена средства. Фонд амортизације износи 76,08 мил. дин. Њиме. су паросброди и инвестиције покривени са JKO 30%. y 1930 образована је и резерва за порез, у коју је био унет износ од 11,44 мил. Крајем прошле године ова резерва је попуњена до износа од 12,5 мил. дин. Из овога произлази да главница са свима фондовима и резервама достиже висину од 235 мил. дин. Ако се томе дода и неподељени остатак прошлогодишње добити од 6,9 мил., долази се до износа од близу 242 мил. што значи да су фондови и резерве, рачунајући ту, додуше, и амортизационе фондове, по ве: личини готово једнаки као и сама главница. Повериоци износе 60 мил, за 37,4 мил. дин. више него крајем претходне године.
Највећу позицију у активи претстављају пароброди који су билашсирани са 167,8 мил. дин. тако да на њих от-
пада 495% целе актаве, Значајну улогу играју и „дужници", јер на њих отпада скоро 36% целе активе одмосне 121,8 мил. дин, Већи део тог износа претставља средства намењена обнављању и попуни лруштвеног бродовља, Извесне нове јединице су поручене, па су се бродоградилиштима морале дати аконтације. Ни од осигуравајућих друштава није, можда, још наплаћена цела накнада штете 34 већ споменута три пароброда која су изгубљена у прошлој години. Иначе, „дужници" који се односе на редовно пословање играју сасвим бегначајну улогу. Готовина у благајни и код банака билансирана је са 22,2 мил. дин. „Инвестиције“ износе 26,8 мил, Преко овог рачуна књижено је учешће Југословенског Лојда у „Трекоморској пловидби A. NO, а затим вредност познатог хотела Ексцелзнор у Дубровнику, који је у циљу унапређења туризма набављен још у 1988, да би преко зиме 1938-39 бко срушен и да би се на његовом месту подигао један знатно већи хотел са најмодернијим уређајем. У току 1939, кратко време пре почетка рата у Европи, градња је довршена.
Приходи од пословања износили су 83,8 мил, за 32,4 мил. више него у претходној години. Међутим, преко 75% тог вишка апсорбовано је повећањем издатака за јавне дажбине. Добитак је осетно смањен чарочито због увођења ванредног доприноса од 1 шилинга месечно од сваке тоне носивости, који паробродарска друштва, почевши од 1 јануара 1940, морају плаћати држави, и то у девизама. Приходи од паробродарства претстављају знатну позицију у нашем платном билансу. Југословенски Лојд унео је у току прошле године у земљу девиза у округлим износима
· од 250 хиљ. енглеских фунти и 300 хиљ. америчких до-
лара, који су предати Народној банци. По званичном курсу то износи преко. 70 мил. динара. Управни трошкови повећани су само незнатно, а дотација амортизационим Ффондовима износила је 12,5 мил. за 3 мил. дин. више него у претходној односно за 3 мил. дин. мање него у 1987 години, што значи да прошлогодишња дотација амортизационим фондовима није већа од нормалне (7/»% од књИижене вредности пароброда).
Заједно са преносом од 925 мил. дин. из претходне
године чисти добитак износи 43,88 мил. Од тога се преноси 6,97 мил. дин. на нови рачун, док је за тантијему члаповима оба одбора употребљено 915 хиљ. а за дивиденду 36 мил. Још пре закључка унет је у резервни фонд износ од 2 мил, а у резерву за пореске обавезе 1,05 мил. дин., чиме је ова, као што је већ споменуто, достигла висину од 125 мил. дин. 1 У управи су господа: Божо Банац, Карло Банац, д-р Андро Гилић, д-р Мише Колин и д-> Јозо Подује. Чла нови надзорног одбора су господа: Инж. Дане Матошић, Сава Миљановић и Марко Руско.
ELEKTRO-MAKIŠ A. D. — BEOGRAD
Ргшке род Кота је električna industrija radila u prošloj godini nisu bile povoline. Potrošnja električne епегgije je, dođuše, porasla u odnosu na prethodnu godinu. 5 ођzirom na činženicu da neke elektrogradnje većih razmera nisu izvođene, to znači da je kapacitet postojećih energijskih izvora bio iskorišćen. Nasuprot toj povoljnoj činjenici stoji međutim sve veći disparitet između troškova jproizvodnje električne industrije i prodajnih cena. Kao što sasvim tačno primećuje Uprava Elektro-Makiša u svom poslednjem izveštaju »Električna industrija proizvodi danas energiu род režimom inflacionističkih cena, dok istu i даје ргодаје ро cenama formiranim u periodu deflacije.« lako ugovori sa opštinama, predviđaju izričite klauzule za slučaj poremećaja vrednosti ekonomskih dobara, iako su te ugovornmne klauzule u