Narodno blagostanje — dodatak

44

Пасива. А Главница | | 18.500 18.500 18.500 18.500 Призритетна главница 41.500 41.500 41.590: 41.500 Ред. рез. фонд 1.322 2.185 2,935 3,758 Фонд: куроне разлике 1.479 9.359 1.821 3.046 Ост. спец, фондови се — — 16.175 Фонд за штете ен === — 14.857 Јамчевни фонд O NOSE __ 48 Потпорни фонд 1.000 1.00 1.000 5 Улози на књижице 87.216 92.813. 63452 — 65.498 Улови на тек. рач. 995.593 301.018 362,665 160O,286 Пролазни повериоци — — —= 54.690 Остали повериоци — > — _ 67.215 Повер. у стран. мон. — — — 44.878 Конворц. послови — — — 1.484 Реесконт Нар. Банке 7.900 9.870 4.029 1,350 Хипот. заложнице 8.183 4.130 3.305 3,142 Комун. задужнице 4.712 4.556 4.393 4,220 Равна пасива 759 718 481 738 Прелазне позиције — — — 334 Прец, рез. фонд 36.411 99.630 95,286 (21,098) Чисти добитак 7.443 6.774 6.901 7.858 Збир биланса 512.990 516.058 536.962 509.078

После санације извршене крајем 1934 године ново пословање ширило се је по прилици истим темпом, којим се је старо редуцирало, тако да збир биланса крајем 1940 износи 509 мил. према 473 мил. дин. у 1934 години.

Главница износи 60 мил. дин. 2 фондови су достигли висину од 37,88 мил. док су још крајем претходне године били искавани са свега 4,75 мил. дин. Главни извор туђих средстава претстављају повериоци. Крајем 1940 они су уз-

носили 327 мил. према 362 мил. у претходној години (од

чега је отпадало само 297 мил. на повериоце новог пословања). Улози на књижице који су до краја 1988 показивали тенденцију пораста смањени су у току 1989 са 92,3 на 63,4 мил. У току прошле године они су опет нешто повећани, на 65,5 мил. Реесконт код Народне банке износи свега 1,35 мил. дињ према 4 мил. у претходној и 9,8 мил. дин. крајем 1938 год.

Око 258% укупних средстава односно 1269,5 мил. дин. отпада на расположиву готовину. Даљих 40,4 (мил. отпада на валуте, чекове у страној монети и девизе, а 485 мил. на дуговање разних банака (42,4 мил. на дуг банака (сопственог Концерна и 6,1 мил. на дуг осталих банака). Ломбар и репор искавани су са 78,3 мил. Иначе, од поверених Toj средстава банка је пласирала непуна 22 мил. у меничне Кредите, 91 мил. у кредите трговини и индустрији и непуних 20 мил. у остале кредите по текућим рачунима. Поред тога, пролавни дужници искавани су са 25,5 мил, а дужници у страној монети са 7,5 мил. Дугорочни хипотекарни и комунални зајмови износе још свега 7,9 мил. дин., а стање хартија од вредности исказано је са 15,8 мил. дин. Као што се види, банчина актива показује висок степен ликвидитета.

Као што је већ споменуто, збир биланса износи 509 мил. дин. Крајем 1989 он је био исказан (са 536,9 мил. што би требало да значи да смањење износи 27,9 мил. дин. Стварно смањење не износи ни пуних 7 Мил. дин. Наиме, треба имати у виду, да се у ранијим годинама као део збира биланса јављас и „специјални резервни фонд" односно „процењена вредност дужника специјалног резервног фонда/, што у последњем билансу није случај. :

Ево рачуна Губи ка и добитка Југословенске удру“ жене банке.

Расходи 1937 1988 · 1000 1940. у хиљадама динара

Трошкови управе 15.356 14.601 14.700 17.810.

Порези 1.582. 4.121 3.916: 6.463

9545

Камата | 9.932 | 11.395 11764 Опписи и курс. равл 1.354. 390 857. 5,200 Чисти добитак 2 | 6.774 6.901 - 7.858 Приходи | Пренос добити 1.042 1,638 1:627 1.988 Камата 23423 23448 · 28.385 23.061 Разни прах; и пров. 10.880 11.639 12,742: · · 20,436 Непокретности | · 272 556 534 1.000. Напл, отп. потр. ПН —— 1 | 297 Збир 35.617: 487.281 38.938 _ 46,782

Укупни приходи, не рачунајући пренос добити из претходне године, износе 44,8 мил. према 36,6 мил. дињ у 1939. Од тога отпада 23,06 мил. према 23,33 мил. дин. У претходној подини на приходе од камата. Разни приходи и приходи од провизија порасли су са 12,74 мил, дињ У 1989 на 20,43 мил. у 1940.

На страни расхода видимо да су порасли трошкови управе и издаци за порезе, као и отписи, док су ивдаци за камату у односу на претходну годину смањени.

Чисти добитак је исказан са 7 мил. 358 хиљ. ни већи је за око 450 хиљ. дин. од онога у претходној години, Он је овако подељен: 2 мил, 75 хиљ. дин. за 59 дивиденду на првенствене: деонице, 736 хиљ. за дотацију резервном фонду, 2 мил. 627 хиљ. дин. за исплату повериоцима „Специјалног резервног фонда“, док је остатак од 1,92 мил. дин. пренет на нови рачун.

У вези са национализацијом завода извршен је нови избор целокупне управе. За претседника је изабран г. д-р Станко Шверљуга, а за потпретседника г. Марко ЛучићРоки. Чланови управе су господа: Максо Антић, д-р Теодор Бошњак, д-р Драгутин Цекуш, Роберт бар. ХанкарСолвај, д-р Желимир Мажуранић, Милан Милић, Стеван К. Павловић, Чеда Петровић, д-р Перо Плеша, Милорад Смоквина, Жига Штерн, Божидар Шверљуга и Влада М. Теокаревић. IZVOZNA BANKA A. D. — BEOGRAD

Prošlogodišnje poslovanje Izvozne banke upravljalo зе je prema situacijama koje su međunarodni ratni događaji izazivali, pa je, s obzirom na to, moralo da bude promenljivo. Inače, bančina uprava pokazivala je veliku uzdržljivosi i maksimalnu obazrivost u svim svojim poslovima. Da bi zavod bio spreman za svaku eventualnost, stalno su držanc veće kasene gotovine, ali su ulagači Izvozne banke bili mirni. Življie i jače nego ranije novac su podizali sopstvenici Doslovnih žiro-računa, i to za stvarne poslovne potrebe, kojć je iziskivao jači obrt i poskupljivanje robe. Međutim, i priticanje novca bilo je dosta živo, čak nesrazmerno veće n2go odliv. Sve isplate banka je vršila neograničeno. _

Banka je, uostalom, svoje poslovanje i u prošloj gOdini opet proširila. U pogledu vrste poslova kojima зе. Вапka bavila, njezina uprava napominje u svom poslovnom izveštaju, da je. zavod, kao i.uvek do sada, i prošle godine ukazivao naročitu pažnju Rkreditovanju izvoznih poslova u raznim oblicima, sprovodeći uz njih i devizno-valutni i klirinški promet, koji iz sa takvim poslovima vezan.

Na osnovi sledećeg pregleda glavnih bilansnih pozicija Izvozne banke za poslednje četiri godine može se doneti ud” o razvitku njezinog poslovanja.

Račun izravnania

Aktiva 1937 1938 · 1939 1940

· u hiljadama dinara Gotovina 5.140 6.226: 9.800: 7.437 Мепјсе 23.044 · 40.560 49.069: 46.026