Narodno blagostanje — dodatak

Zažam na žaloge 7 6 — — Пеш Tekući računi. | 20419. 27086. 232.989 21.660 Privremeni računi 13.352 11.09 8.805 4.634 Hart. od vrednosti 15.104 14.196. „14.768. ~ 12.462 Vredn. rez. fonda ~ S == "670 1979 Vredn. penz. fonda” · 2908 2.627 30410. | == Nepokretnosti · НЕ 95355. 95185 24004 . 22.501 _Рачтуа

Glavnica 30.000 30.000 30.000 30.000 Rezervni fond | 665 „48 20% / 5292 Fond kursne razlike :6.297 4.840 . 4.985 3.628 Penzioni fond 2.522 3.173 3.404. Шол па knjižice 9.837 12.167 10.135 11.409 Žiro računi 24.115 20.944 97.392 54.313 Privremeni računi 13.587 12.149 12.661 7.916 Bomb. kredit 831 3.179 = E Reeskont 31.259 36.528 38.742 3.000 Тап јета ; 348 5196 737 854 Đividenda · ; 1.200 1.500 1.500 1.800 Razna pasiva — 342 805 909 Prenos dobiti — — 190 126 Razna pasiva —— 342 805 909 Kaucije, ostave itd. 138.870 „183.138 175.608 172.813 Zbir bilansa 258.500 309.614 „308.186 289.512 Obtni kapital 119.630 126.476 132.578 116.700

Sa 756 mil. din. krajem 1988 bančin obrtni kapital bio ie porastao na 132,5 mil. u 19839, što znači da је za šest gOdina povećan za 57 mil. odnosno za 75,4%o. Krajem 1940 obrtni kapital izneo je 116,7 mil. din. i bio je za 15,88 manji nego u prethodnoi godini.

»Ulozi« po knjižicama kod Izvozne banke nikada nisu igrali važnižu ulogu. U prošloj godini u odnosu na Dprefhodnu stanje im je povećano za 1,3 пи. па 11,41 ти. din. Na njih otpada oko 10% cele pasive. U bilansu za 1989 najiaču poziciju u pasivi pretstavljao je »reeskont«, na koji ie tada otpadalo skoro 30% obrtnog kapitala odnosno oko 40% svih tuđih sredstava. U poslednžem bilansu ova pozicija iskazana je sa svega 3 mil. din., što znači da na nju ne otpada ni 3% celokupnog obrtnog kapitala. Ovako jako i naglo smanjenje reeskonta omogućeno je usled priticanja novca па žiro-račune. Sa 97,4 mil. krajem 19939 njihovo stanje је роraslo na 54,8 mil. din. u 1940 godini. To znači da na njih otpada skoro 50% obrtnog kapitala. Pasivni »privremeni гаčuni« iznose 7,92 mil. din. prema 12,66 mil. u 1989 godini. ~

Glavnica je ostala nepromeniena sa 30 mil. din, a fondovi iznose 6,92 mil. prema 7,01 mil .din. krajem prethodne godine. Rezervni fond je prema prethodnoj godini povećan та 1,26 ти, а је fond Rkursne razlike smanjem za 1,936 mil. dinara.

Postoje četiri vrste plasmana: eskont menica, aktivni tekući i privremeni računi, hartije od vrednosti i nepokretnosti. Oko 40% (prema 37% u 1939'i 32% 1: 1938) cele aktive odnosno 46 mil. din. otpada na eskontovane menice, 22,5% (prema 23,5% u prefhodnoi i 30% u 1938 godini) odnosno 96,3 mil. din. na aktivne tzkuće i privremene račune, 22,5 mil. din. odnosno 19%na nepokretnosti i 14,44. mil. din. odnosno 124% cele aktive na hartije od vrednosti.

Ukupan promet po tekućim računima u prošloj godini iznosio je 1l milijardu G95 miliona prema 1,54 milijardi u prethodnoj godini. Inače, stanje gotovo svih pozicija aktive bilo je m prošloj godini manje nego u prethodnoi, ali sa struktura aktive uglavnom nije promenila, jer su svi. plasmani. smanjeni dosta ravnomerno.

45

RO ·gubitka-i dobitka

" Rashodi | 1987. | 108 190 1340 _ | | u hiljadama dimara. | Kamata | | 2.170 | 3.150“. 3012 | 2189 Troškovi 9340. | 2254... 2452. 4.629: Otpisi (sumnj. potr.) 1.131 1.350... . 678. 285 Dotacija penz. tondu 4) „ „SI 74 Amort. nepokretnosti 181 987 · „ 600... 300: Rezervnom fondu . 171 , 500 . 868. _ | 1.200 Tantijema Ma | 1518 _ 736 „ 864 Dividenda 1.200 1.500 ___1U,BOO. 1.800 Rezervis. za porez — — 3158. 376 Prenos dobiti — — 190 : 267 · Рпћоф

Prenos dobiti — — — 180 Kamata ; 3.755 5.545 5.975 5.294 Provizije i razno 1.26 1.628. 2.147 2.598 Od hart. od vredn. 864 1.835 793 679 Od nepokretnosti 1433 1.298 1.510 1.852 Napl. otpis potraž. ; — · — — 1.250 Zbir 7.578 10.306 10426 11.872

Prihod od kamate u 1940 iznosio je 5,29 mil. din. i bio je za 681 hili. din. manji od onog u prethodnoj godini. Nešto man:i bio je u prošloi godini i prihod od hartija od vrednosti, ali su ostali prihodi povećani, i to od provizije za 451 hilj. din., od nepokretnosti za 342 hili. i od naplate ranije otpisanih potraživanja za 1,25 mil. Na tai način je zDir prihoda u 1940 godini bio za 1,44 mil. din. veći od onog iz 19939.

Na strani rashoda vidimo da su troškovi skoro udvo: stručeni odnosno porasli su sa 2,45 mil. din. u 1939 na 463 mil. u 1940 godini. Nasuprot tome izdaci za kamatu ı otpisi pokazivali su tendenciju opadanja. Blagodareći tome, kao i povećanju prihoda, porastao je i čisti dobitak sa 3,63 mil. din. u 1939 na 5 mil. 94 hilj. din. u 1940 god. Роде епа је 4:videnda od G%/0 prema 5% u 1939 i 1988 i 46 u 1937. g., 3,33% u 1986 g., 2,86% u 1985 ı 2% u 1934 godini.

U upravi bila su gospoda: Ljub. Saračević (pretsednitk), Petar T. Milanović (potpretsednik), Dobrivoje T. Lazarević, Milan Mišković, Ljub. M. Mihailović, Radisav Jovanović-Resavac i Tasa S. Stojadinović. U nadzornom odboru nalaze se gospoda: Nedeliko K. Savić (pretsednik), Svet. Sretenović (potpretsednik), Nikola Stanarević, d-r Dimitrije M. Perović ı Borislav B. Todorović. Direktor ije g. Svet. J. Jelić, a Vice direktor 2. Drag. Dimitrijević. :

BRODARSKO A. D. »OCEANIA« — BEOGRAD |

Naša velika pomorska društva dele se u dve ikategorije. Jedna vrše obalnu, a druga dugu plovidbu. »Oceania« spada u drugu kategoriju. Jedan deo njezinih parobroda radio je u slobodnoj, a drugi u dugoj linijskoi plovidbi. Ona је održavala redovne veze sa, zapadnim delom Sredozemnog Mora i sa Marokom, a zatim sa Engleskom i Severnom Evropom. Linije »Oceanije« za Španiju, Maroko n Kanarska ostrva bile su od strane države subvencionisane, dok. je prugu sa Severnom Evropom i Engleskom društvo održavalo bez ikakve subvencije. Ugovor sa državom o subvenciji, koji Se bio zaključen 30 septembra 1980, prestao je đa važi 31 marta 1940, a već 28 marta 1940 zaključen je sa Ministarstyom saobraćaja novi 'desetogodišnji ugovor za podržavanie redovnih pruga za zapadni bazen Sredozemnog mora, Maroko i Severnu Evropu; koji je društvu nakon višegodišnjeg pionirskog rada bio ·priznat državni prinos i za prugu: za: Severnu Evropu. Zbog rata i nemogućnosti da se te pruge Za зада