Narodno blagostanje — dodatak
ХИНКА ФРАНКА СИНОВИ Д. Д, ЗАГРЕБ
У Југославији нема скоро никога коме би био непознат "Франков додатак кафи. Међутим, много је мањи број оних који знају и то, да предузеће Хинка Франка синови. д. д. долази међу највећа наша домаћа акционарска друштва. Франкова фабрика је поред тога једно од наших најстаријих и најслободнијих предузећа. То је раније била инокосна Фирма, а 1920 године претворена је у акционарско друштво. Друштвена главница износи данас 40 милиона динара. Ова цифра јасно говори о огромној финансијској снази фабрике, јер је ноторно да у Југославији има врло мален број индустријских предузећа са главницом од 40 или више милиона динара. |
Фабрика производи сурогате и додатке кафи, сладну кафу, кафу од ражи и смокава. Њени су производи у нашој држави тако уведени и омиљени и у најширим народним
слојевима, да су и нека друга предузећа покушала са чи--
тавим низом сличних препарата. У еврху рекламе друге фабрике су често делиле своје препарате и бесплатно. МеЂутим, огромна већина потрошача остала је и после проба код Франка. У том погледу могло би се готово рећи, ла Франк има неку врсту монопола за додатке кафи и кафине сурогате. Када неко већ троши сурогате кафе, не задовољава се „сурогатом сурогата“, већ троши у првом реду кафу Франк, која ужива најлепшу репутацију, чак и У најзабаченијим селима.
Привредна депресија осетила се, ипак, и на билансу ове фабрике. Кафу Франк троши првенствено радништво и средњи сталеж. Због смањења прихода смањени су и издаци, а у вези с тим и потрошња. кафе. Потрошња шећера у земљи пала је за 30—50%. У истој мери морала је бити смањена и потрошња кафе и кафиних сурогата, бар код средње и мање имућних људи.
· Главна сировина за производњу сурогата кафе је цикорија, коју фабрика Хинка Франка Синови набавља у наапој земљи. Ми имамо знатан број фабрика које повлаче потребне сировине највећим делом из иностранства, иако би се исте могле производити и код нас. Фабрика Хинка Фрачка Синови је у том погледу много урадила. Она је већ одавна придобила сељаке из веких крајева, нарочито из околине Крижеваца и Беловара, за гајење цикорије. Тиме је постигнута двострука корист. Сељаци имају осигурану прођу за знатан део своје производње, а средства плаћања не морају ићи у иностранство ради набавке сировина.
Биланси Хинка Франка Синови д. д. за неколико последњих година дају следећу слику:
- - Рачун изравнања
_ Актива 1930. 1932. 1933. 1934. у хиљадама динара Благајна. 468 522 1.364 1.407 Дужници 200 301 1.936. 5.811 Залихе и направе. 85.826 74743 63.466 57.405 · Пасива Главница 40.000. 40.000 40.000 40.000 Резерва 3.192 3.541 2114 2.800 „Латентна резерва === | === === 9 Банке (повер.). 38.386. 29.388 19.663 11.945 Добитак 4301 | 2738. 2540 1195 Збир биланса 86.498 75.567 66.766 – 64.683 _ Рачун губитка и добитка Расходи 1934 Трошкови производње 13.132 Продајни и општи посл. трошк. 18.384 Отписи | 2.491 __ Течајне разлике 3.961 | Пренос добитка' - 799 Добитак 1934 396
Приходи _ 1 Пренос добитка 1933 799 Приходи од продаје 38.364 Збир прихода— расхода · 39.163
Збир биланса у 1934 години износи 64,68 милиона ди-= нара према 66,76 милиона у претходној години и 86,5 милиона у 1930. је
Актива се састоји из три позиције: Благајна, Дужеки= ци, Залихе и направе. Кретање ових позиција вије равкомерно. Благајна показује постепени пораст. Стање концем 1934 према оном из 1933 није се, додуше, много променило, али је готовина од 1932 до 1933 порасла за скоро милион динара. Ситуација код банака приморала је и многа друга индустријска предузећа да у својим благајнама држе веће износе готовине, како би могли удовољити свим обавезама, у првом реду у погледу чиновничких плата и радничких надница. Франкова фабрика ради, иначе, са преко 200 радника, а даје посла и извесном броју трговачких путника.
Дужници су раније били незнатни; у 1933 години порасли су на 1,93 милиона, а у 1934 и та је цифра утростручена, тако да је ова позиција изнела 5,87 милиона. То је у вези с привредном депресијом. Док је куповна снага потрошача била јача, предузеће је могло радити за готово и не одобравати вересију. Сада се нашло пред дилемом, да приступи кредитирању или даљем смањењу продаје. Извесну улогу играла је при томе можда и конкуренција других фабрика, јер трговци-детаљисти форсирају наравно ону робу коју могу да добију уз повољније услове плаћања.
Насупрот порасту благајне и дужника, залихе и направе се постепено смањују: са 85 милиона у 1930 на 78 у 1931 години; 74 у 1932 години, 63 у 1933, и најзад на 57 милиона у 1934 години. Како су инвестиције и залихе билансиране у једној позицији, тешко је тачно установити колико отпада на инвестиције, а колико на залихе. Код направа омањење може доћи једино од амортизационе квоте. Према томе смањење се мора углавном односити на залихе, што је у вези са смањењем производње због опадања конзума. ;
Упоредо са смањењем залиха и направа у активи, смањују се и повериоци у пасиви. У 1934 они износе 11,92 милиона према 19,66 милиона у претходној години и 38,38 милиона у 1930. Приватних поверилаца нема, јер фабрика дугује искључиво новчаним заводима. Разуме се, да је у вези с тиме поправљена и структура пасиве. Однос између сопствених и туђих сретстава постао је са 4 према 1 необично повољан.
Последње године јавља се у пасиви и једна нова позиција —- латентна резерва, која је исказана са 8,74 милиона динара. Латентна резерва разликује се од других резерви по томе што не претставља остварени добитак (због чега се не би смела ни опорезивати), него једноставну помоћну позицију за опрезно билансирање. У активи су искаване извесне имовинске вредности, које у моменту билансирања још евентуално постоје, али се не зна да ли ће се оне стварно и реализовати, или ће се доцније смањити, или можда и сасвим изгубити. Предвиђајући будући ризико предузеће се брани од евентуалних потреса, којима би, иначе, могло бити изложено.
Интересантан је и рачун губитка и добитка јер обухвата све приходе и расходе, тако да се, на пример, тачно види однос између трошкова производње и оних администрације и продаје, као и продајни ефекат. Овај последњи је износио (милиона):
1930 1931 1933 1934
60,3 53,5 40,8 38,4.
У 1934 стпало је на трошкове производње 13,13 ми-
1932 41,2
лиона, а на продајне и опште пословне трошкове 18,38 ми-