Narodno blagostanje — dodatak

Додатак „Народном Баре та

БРОЈ 4

Садржај

БЕОГРАД, 25. ЈАНУАР 1936.

ГОДИНА VH.

Адриа бауксит, рударско и индустријско M. д. у Загребу

Јулио Мајнл д. д., Загреб

„Кемика“ дионичко друштво за кемијску и фармацеутску индустрију у Загребу

Jugo-Guma a. d., Beograd

Меко Goldwyn Majer, jugoslovensko d. d. za promet filmova, Zagreb

U. БАУКСИТ, РУДАРСКО И ИНДУСТРИЈСКО Д. Д. У ЗАГРЕБУ Продукција бауксита износила је код нас према подацима Народне банке :-

Године 7 тона 1929 103.369 1930 94.700 _ 1931 62.018 | 1932 67.087 1933 80.855 1934 85.598

Као што видимо, година 1931 била је најслабија. У 1932 имамо већ известан пораст продукције. Он је касније бивао све већи, тако да се могло очекивати да ћемо за неколико година опет имати продукцију од преко 100.000 т.

У првом полгођу 1935 године, продукција бауксита износила је 45.185 тона, а у првом полгођу 1934 године само 27.223 тоне. Као што се види пораст је у 1935 години био знатан.

Међутим до јаког пораста у продукцији бауксита дошло је тек почетком другог полгођа 1935 године. Постојећи рудници повисили су 'свој капацитет до максимума. А отворили су се и неки други. Нарочито у Херцеговини, јер и тамо има богатих наслага бауксита које се до сада нису експлоатисале.

Форсирано наоружање повећало је тражњу за алуминиумом. Нарочито знатни развитак авијације. А алуминиум је, с обзиром на незнатну специфичну тежину, најзгоднији метал за авионе. Поред тога он је потребан и за друге сврхе. Гражња за баукситом је због тога данас тако знатна, да потпуно не може бити ни подмирена.

Месечио 'се код нас извози толико. бауксита, колико се раније није извозило ни у једном кварталу. У нашим далматинским лукама понекад се нађу заједно и неколико пароброда који утоварују бауксит. Укупни извов бауксита у 1935 години био је много јачи, него ма када раније. Ако прилике у идућој години буду исте, а сви изгледи говоре за то, јер се са наоружањем не престаје,1936 биће рекордна година, јер је управо сада извов ванредно јак. У рудницима бауксита запослено је данас неколико хиљада радника. И то из крајева у којима су економске прилике понајгоре, и где је управо ове године суша битно погоршала ионако мизерне прилике.

Бауксит смо до сада извозили, јер немамо још сопствених творница за прераду бауксита у алуминиум. Пред неколико недеља један конзорциум добио је нарочиту концесију ради подизања једне творнице алуминиума. Концесија је за конзорциум врло повољна, али је ту и обавеза да се има приступити подизању једне творнице.

Конзум алуминиума није код нас још толики, да би могао апсорбовати продукцију такве творнице. Међутим,

> {ie и '

ако творница алуминиума жели да буде рентабилна, мора имати извесну минималну продукцију. Према томе та нова, творница мораће један део своје продукције да извози. То неће бити тешко с обзиром на то да ће, водећи рачуна о нашим приликама, и продукциони трошкови бити сразмерно ниски. Бауксита имамо доста. Имамо и довољно јевтине електричне енергије која игра битну улогу. А јевтина је и радна снага. Најзад, та би творница имала згодан положај и за извоз, јер се бауксит добива близу обале, а тамо има довољно и јевтине електричне енергије. |

Питање је само, да ли конзорциум који је лобио концесију располаже са довољно капитала који је потребан за јидну такву творницу. јер ту се ради о десетинама, аконеи о стотинама милиона динара. Можда ће конзорциум касније своју концесију препустити оним правим интересентима који мисле градити творницу и који располажу са довољно средстава. То би могло бити једно од постојећих баукситних друштава. Готово сва та друштва имају на страни јако финансијско залеђе.

Биланс Адриабауксита за последње 4 године овако изгледа :

1931 1932 1933 1934 Актива (у хиљадама динара) Посед рудокопа 15.250 15259 15.274. 15493 Материјал 734 740 596 568 Инвентар 2.106 2.574 2.557 2.579 Залиха бауксита 2.315 572, 2.292 1.889 Дужници 443 2.776 4.408 4.730 Благајна 81 200 233 63 Губитак 1.271 1.452 1.684 1.766 Пасива Главница 5.000 5.000 5.000 5.000 Резерве 14 14 14 14. Повериоци 16.402 16.783 19.877 19.480 Разно 127 87 18 113 Резерва амортизације 1.268 1.635 2.081 2.481 Збир биланса 22.812 23516: 21.044 27.088

Потраживања су доста знатна. Нарочито у најновије време. То је у вези са немачким клирингом, јер се бауксит највише извози у Немачку. Делом непосредно у Хамбург, а делом преко Ротердама и даље Рајном до Лудвигсхафена, где су велике творнице за прераду бауксита.

Пословни резултати последњих неколико година нису били најповољнији. Данас је, међутим, с обзиром на јаки извоз и повољније цене ситуација промењена, тако: да се може очекивати да ће предузеће и у том погледу данас бити у другим приликама.

У управи се налазе гг.: Георг фон Оренштајн, Јосип Најман, Јулиус јон, д-р Марко Јурај Доминис, Роко Маричић, Игнац Розенберг, Лавослав Хајмбах, Оскар Гебхарт, Еуген Гелерт.