Narodno blagostanje — dodatak

одавак „Магоспот

ı L

| agostanju“

BROJ 5 BEOGRAD, 1. FEBRUAR 1936, GODINA VIII Sadržaj: Хрватска индустрија катрана д. д., Загреб Преслица, текстилна индустрија д. д., Загреб Крапинска текстилна индустрија д. д. у Загребу ХРВАТСКА ИНДУСТРИЈА КАТРАНА Д. Д. — ЗАГРЕБ Повериоци 3.531 4.585 5474 4.905 Интензивност грађевне делатности битно утиче и на Чисти добитак а 415 104 195 Збир биланса 7.813 8867 9.700. 9.222

пословање свих оних индустрија које су непосредно или посредно повезане са том делатношћу. То вреди у првом реду за индустрију цемента, затим за индустрију цигле и црепа и индустрију креча. Сва та предузећа за интензитет свога пословања, као и за пословне успехе имају да захвале јачој делатности у грађевинарству.

Међу остала индустријска предузећа која су уско повезана са грађевинарством спада и Хрватска индустрија катрана. Она израђује, поред осталога, и кровну лепенку, која се у грађевној индустрији употребљава све више. Она израђује и материјал за изолације. А она данас прерађује и асфалт, и врши радове на асфалтирању.

Хрватска индустрија катрана прерађује у првом реду катран који се добива код фабрикације плина у плинари града Загреба. Како је то у неку руку наставак Градске плинаре, није чудо да је град Загреб преко своје Градске штедионице тако уско повезан са Хрватском индустријом катрана. Ово предузеће преузима и прерађује и катран који се добија у нашим осталим плинарама. Међутим, како загребачка плинара доминира у нашој фабрикацији плина, то је сасвим природно да се највеће количине катрана преузимају од загребачке плинаре. У годинама иоле јачег пословања домаћа продукција катрана ни издалека не покрива сву потребу Хрватске индустрије катрана, па је упућена на увоз катрана из иностранства.

Делимична зависност од иностранства у погледу набавке полуфабриката има за последицу да се Хрватска индустрија катрана не ослања само на загребачку Градску штелионицу већ и на неке стране групе, које иначе у тој грани индустријске продукције заузимају водећи положај.

Извођење јавних радова великог стила, нарочито асфалтних цеста дало би хрватској индустрији катрана јаког полета, јер би тада и продукција фабриката потребних за градњу савремених цеста битно порасла.

Биланс за 4 последње године овако изгледа:

1931 1932 1933 1934 Актива у хиљадама динара Инвестиције | 2352 1.966. 1586. 1333 Благајна 88 11 36 45 Новчани заводи S 1.229 1.263 273 Ефекти = 48 48 48 Дужници 2.647 2.840 3459 — 4.107. Роба : 247031 | 2011 3.306 2.816 Губитак 21 160 = = Пасива Главница 3.000. 3.000. ~ 3.000: | 3.000 Резервни фонд 805 806 646 646 Рез. дуб. потраживања 39 39 39 39 Рез. ва курсне разлике /“ 300 300 300 300 Пензиони фонд 135 195 135 135

Инвестиције су смањене за нешто преко 250 хиљада динара колико износи годишња амортизација. Властита средства далеко надмашују инвестиције, гако да покривају и знатан: део обртног капитала. То даје предузећу нарочито здраву базу. Нарочито у периоду депресије кад се каматна служба тешко осећа.

Залихе робе нешто су опале. То може бити и случајпо, јер су залихе концем 1933 исказане са нешто већом сумом него што је то било других година.

Потраживања код 'новчаних завода која су у току две последње године прелазила милион динара битно су редуцирана. Изгледа да се ту ради и о потраживањима према иностранству за извезену робу — јер Хрватска индустрија катрана пласира један део својих продуката и на страни. Та су потраживања у току прошле године највећим делом била реализована.

У вези са смањењем потраживања код банака, макар да су дужници и порасли за преко милиси динара, повериоци су редуцирани за пола милисна динара. То донекле одговара смањењу позиције робе, јер пораст дужника и смањење (код позиције новчани заводи некако се компензирају.

Рачун губитка и добитка овако изгледа :

расходи 1931 1932 1933 1934 Укупни трошкови 2.225 1.871 1.920 1.781 Отписи 404 404 426 552 Курсна разлика —— 695 — Добитак — — 104 195

Приходи Бруто приходи 2.584 2.809 2.451 2.214 Губитак | 21 160 — Пренос добитка =—– —— | 14 Збир прихода или расхода 2.629 2.969 2.450 2.228

Као што се види, у 1934 остварен је чисти добитак од скоро 200 хиљада динара. Мако је пословање због слабе грађевне делатности доста скучено, редукцијом издатака успело се приходе и расходе не само довести у равнотежу, него још и остварити један примеран добитак,

ПРЕСЛИЦА, ТЕКСТИЛНА ИНДУСТРИЈА Д,Д. — ЗАГРЕБ

Између индустрија које су погођене санкцијама и оних којима су ове користиле, текстилна индустрија налази се у средини. Предионице ће од тих санкција имати знатне користи, јер је престао увоз талијанског предива, а повлачење чехословачке пређе долази знатно супље. Ова предузећа која израђују готову робу, као ткаонице, апретуре и бојадисаоне, пролазе такође добро, јер су се ослободиле једног јаког конкурента. Међутим забрана увоза из Италије ипак погађа ткаонице, јер више не могу повлачити талијанску пређу и морају за домаће фабрикате 'од-