Narodno blagostanje — dodatak

))

носно за чехословачку робу. да плаћају веће цене него што их је коштала талијанска пређа.

Домаће предионице не могу ни из далека да покрију домаћу потрошњу. А чехословачка роба је и сувише скупа. Увоз из Италије био је у последње време. јевтинији, јер се за бонове плаћао далеко нижи курс, него што је одговарало службеном (паритету. Иста је ситуација и данас у промету са Немачком. Насупрот томе за чехословачку робу треба плаћати паритетне курсеве, што битно поскупљује увоз.

Она индустријска предузећа текстилне струке која поред ткаонице имају и сопствену предионицу пролазе најбоље, јер их набавка пређе не долази много скупље него до сада, а за своје продукте елиминирали су једног јаког конкурента, .

Биланс „Преслице“ за ове 4 последње године:

Актива 1931. 1932. 1933. 1934. Благајна 353 655 183 26: Менице 1.830 1.314 352 11278 Ефекти 34 180 168 145 Дужници 11.885 14.137 6.051 8.361 Роба 3.852 2.413 6.054 8.319 Инвентар 150 135 135 135 Земљиште и зграде 490 499 490 490 Зграда фабрике 1.165 1.320 1.320 1.102 Машине 8.949 9.320 9:320 9.320

Пасива Главница 2.500 2.500 2.500 2.500 Резерве 54 70 80 100 Амортизација 3515 4.408 4.874 6.738 Менице 8.015 6.344 2.340 2.129 Повериоци 14.280. 16.187. 14.058 17.108 Добитак 52 52 43 150

Збир биланса 28.711 29.867 24.074 29:496 Код инвестиција већ неколико година нема промене. Осим знатвог отписа за амортизацију. Фонд амортизације већ износи 6.7 милиона динара или две трећине свих инвестиција. Док је раније диспаритет између инвестиција и властитих средстава био зкатан, (однос је био 25 милиона према 10.6 милиона), данас је тај однос 2,6 милиона према 3,7 милиона. Ако амортизација и даље буде тако знатна, за нгјкрапе време властита средства ће покривати све инвестиције. Наравно одбивши вредност Фонда амортизације. Како дужници тако и залихе показују знатан пораст. То значи да је предузеће у 1934 години радило интензивније него годину-две раније. А позната је чињеница, да је наша текстилна индустрија у прошлој години готово на свим линијама радила са три смене радника. а У вези с порастом дужника и залиха порасли су и повериоци. Међутим, како је пораст поверилаца изазван порастом залиха и потраживања, а не можда чеким новим игвестицијама, тај пораст поверилаца само показује јачи рад. Пословни резултати били су у 1934 години знатно повољнији него раније. Међутим, искавани добитак није још толики, да би се могло приступити плаћању дивиденде. Али се у замену за то за фонд амортизације могао одвојити знатао већи износ него ранијих година. У 1934 овај је фонд ловећан за 1,85 милиона према самих 470 хиљада у претходној години,

КРАПИНСКА ТЕКСТИЛНА ИНДУСТРИЈА Д. Д. У ЗАГРЕБУ

Текстилна индустрија радила је и у 1935 години добро. Нарочито је повољно стање предионица које су радиле пуним капацитетом. Код ткачница и фабрика трикотаже приметила се ипак у извесној мери нешто јача конкуренција јер је у току последње две-три године код нас основано много нових текстилних предузећа, најразличитијих грана. У вези с тим приметила су се три покрета: слуштање цена, специјализација производње и побољшање квалитета производа,

Међутим, изгледи предузећа" која производе“ добру и солидну“ робу и даље су врло повољни, јер се публика више не 32довољава с лошијим производима,

Производа Крапинске текстилне индустрије д. д., која —

је основана пре 9 година, имају добру прођу и, с обзиром на солидни квалитет, уживају најбољи реноме међу потрошачима. Рачуни изравнања за последње две године овакви су:

Актива _ 1933 1934 у хиљадама динара

Готовина 360 74 Роба · 1:729- 1.580 Сировине 1.017 993 Машине 3.450 3.200 Зграде 2.030 2.000 Возила 20 50 Инвентар 18 16

Пасива Главница 2.000 2.000 Дужници и повериоци 6.534 5.669 Прелазни - 54 Пренос добитка (95) 36 Добитак тек. године 131 208 Збир биланса 8.624 7.913

Збир биланса смањен је са 9,6 на 7,9 милиона. динара, првенствено због смањења салда текућих рачуна, који се у обе године јавља у пасиви, и то: 1933 године за 6,53 милиона, а 1934 године са 5,66 милиона динара. Како предузеће не исказује дужнике и повериоце одвојено, тешко је доносити закључке о томе да ли се смањење ове позиције има приписати дужницима или повериоцима. Према кретању осталих позиција у активи, могло би се наслутити да су промене код дужника незнатне. То значи да предузеће није

"мењало став у погледу кредитирања, даље, да су сма-

њене друштвене обавезе, а у вези с тим да се поправио и однос између сопствених и туђих средстава.

Интересантна је и структура активе. У 1934 годиги отпада на ичвестиције 5,26 милиона, а на обртну имовину 2,65 милиона динара. Инвестициона имовина према обртној стоји у односу 2 према 1. Го је сасвим нормално с обзиром на то што је у питању индустријско предувеће. |

У акпиви порасла је једино позиција „Возила“ са 20 aa 50 хиљада динара. Значи да су набављена нова превозна средства. Пада у очи да је готовина смањена за близу 300 хиљада динара, са 360 на 74 хиљаде. То не мора значити да је погоршан и ликвидитет предузећа. У 1933 готовина ic била тако велика због банкарске кризе. Предузећа су држала већу готовину да би могла без сметње одговорити свим својим обавезама, а првенствено у погледу плата и надница. Ове су обавезе, истина, врло важне и у 1934 години, али се показало да је она сувише велика предострожност непотребна. Нарочито у предузећима, која производе робу чији је брзи пласман унапред обезбеђен.

Вредност машина исказана је са 3,2 милиона према 3,45 милиона у 1933 години. Смањење износи 250 хиљада односно 7,2%. Голики је морао бити и проценат амортизације. Отпис зграда изнео је такође 30 хиљада, тако да су оне у 1934 у билансу исказане са 2 милиона динара.

Разлике између 1933 и 1934 код робе и сировина су незнатне. То важи и за инвентар.

1932 годину предузеће је завршило са губитком од 95 хиљада динара, У следећој години остварен, је насупрот томе, добитак од 131 хиљаде динара. То је омогућило да се губитак из претходне године сасвим покрије, а остатак од 36 хиљада да се пренесе на 1934 годину. У овој последњој години добитак износи 208 хиљада динара. Да је објављен рачун губитка и добитка, сигурно би се показало даје ово повећање добитка једним делом изазвано и смањењем издатака на камату.