Narodno blagostanje — dodatak

zuje nam, da ie i publika svesna toga kakvom se obazrivošću vode bančini poslovi. |:

Banka ie uživala kredit kod Poštanske štedionice, ali ga je u toku 1935 iskorišćavala samo s vremena na vreme. Krajem 1935 bančin dug po ovom kreditu iznosi samo 6,7 hilljada dinara. Inače, kao i ranije, banka se služila i u prošloj godini reeskontnim kreditom kod Narodne banke. Krajem 1935. od ovog kredita je bilo iskorišćeno 2,87 miliona dinara prema 2.01 miliona krajem 1934. Istorija bančinog reeskontnog kredita kod Nar. banke je neobično infteresanina, jer nam pruža još jedan dokaz o velikoj likvidnosti bančinih angažmana u momentu kad je izbila bankarska kriza. Malo pre je spomenuto da su tuđa sredstva Beogradske trgovačke banke od 1930 do 1933 smanjena za preko 24 miliona. Međutim, banka ije u tom razdoblju isplatila ulagačima samo 12.5 miliona dinara, a svojevoljno je likvidirala ceo reeskontni kredit, koji je krajem 1930 iznosio preko 11 miliona dinara, i relombard koji |e bio iskazan sa 0,33 miliona. Dok je znatan broj drugih banaka morao uzimati nove reeskonine kredite radi isplate otkazanih uloga, dotle je Beogradska trgovačka banka uspevala da istovremeno zadovoljava ulagače i da svojevolino likvidira kredit, koji je uživala kod Narodne banke.

Interesantna je i struktura aktive. Postoje četiri grupe pozicija: gotovina, odobreni krediti, hartije od vrednosti i nepokretna imovina.

Gotovina u blagajni, na žiro-računu kod Narodne banke.

i na čekovnom računu kod Poštanske štedionice krajem prošle godine iznosi 1.58 miliona prema 1.17 miliona krajem 1934. To znači da je porasla za 410 hiljada, ali je u 1935, sasvim razumljivo, za blizu 2/3 manja nego u 1032 godini.

Što se fiče nepokretnosti, one su čitavih 5 godina u aktivi iskazivane sa 2,4 miliona, a u praksi se javljao fond za amortizaciju nepokretnosti od 1,4 miliona. Nepokretnosti su se sastojale iz bančine zgrade u Knez Mihajlovoj ulici 38. Krajem 1935 pozicija nepokretnosti iskazana je sa iznosom koji je za 94.45 hiljada veći nego ranije. Povećanje potiče otuda, što ije početkom 1935 kupljen veći kompleks zemljišta radi parcelisanja i prodaje. Ostala su još neprodata samo dva placa, koja se nalaze na uglu Groblianske i Vojvode Vuka ulice. Na ovom poslu sa zemljištem banka je postigla zaradu od 756.5 hiljada dinara. Bančin nameštaj je potpuno otpisan, a iskazuje se u aktivi »pro memoria« — pozicijom od jednog dinara.

U toku 1935 banka je odobravala kredite većim delom u iormi eskonta, a manje po zalogama i tekućim računima. Zajmovi na zaloge ipak su veći za 234 hiljade nego u prethodnoj godini i krajem 1935 iznose 5.36 miliona. Od toga je pokriveno oko 5J6 hipotekama, a 1/6 hartijama od vrednosti. Хајтоу! ро fek. računima su reducirani za 1.26 miliona i krajem prošle godine iznose 4.21 miliona dinara, U 1935 menični portfelj. je povećan, za 2.48 miliona i krajem fe godine iznosi 13.42 miliona. Naročito su odobravani krediti izvoznicima, jer se pokazalo da.su to srazmerno najlikvidniji kreditTi Poslovi. Nenaplativa potraživanja otpisana su vrlo rigOrozno sa 774 hiljade dinara.

U ranijim analizama bilansa Beogradske trgovačke banke kazali, smo, da·je ona plasirala znatan deo Svog obrtnog kapitala u hartije od vrednosti, u koje se inače plasiraju samo · gotovine raznih fondova. Krajem 1935 hartije od vrednosti, nostro-hartije i hartije fondova, iskazane su sa 19.62· miliona. Na njih ofpada. oko 42% cele bančine aktive, prema 48% na sve vrste odobrenih kredita. ] ranijih godina hartije od vrednosti prefstavljale su skoro najjaču poziciju u altivi. Uprava banke zaslužuje pohvalu što je objavila i spisak hartija od vrednosti koje se nalaze u njenom porifelju. Dominiraju akcije Narodne banke. U bančinom portfelju se nadalje

nalaze 4% Agrarci, 7% Stabilizacioni, 7% Investicioni тајат,.

66% Begluci i 7% Blerov zajam.

U toku 1935 novih kupovina i prodaja hartija od vrednosti bilo je samo u manjim iznosima. U odnosu na preifhodnu godinu vrednost hartija je ipak povećana za 2,83 miliona dinara. Povećanje dolazi, uglavnom, od kursne razlike, koja je, kao što je ranije spomenuto, uneta u zaseban fond.

U 1935 troškovi su veći za. 72 hiljade dinara nego u prethodnoj godini, ali samo zbog toga što je već plaćen porez za 1935 u visini razreza prethodne godine i što je još rezervisano 120 hiljada. Ostali troškovi su, inače, stvarno smanjeni. Za 224 hiljade je manja i kamata koju je banka platila, a primljena kamata je za 60 hiljada dinara veća nego u preihodnoj godini. Otpis nenaplativih potraživanja iznosi u 1935 godini 774 hiljade, odnosno 434 hiljade više nego u 1934 godini. Povećanje je prouzrokovano ne samo jačim otpisom nenaplativih potraživanja, već i zbog popusta koji su učinjeni po nekim spornim potraživanjima, da bi se što pre došlo do naplate i izbeglo parničenje. Prihodi od efekata su manji za 680 hiljada dinara, ali u zamenu postignuta zarada od 757 hiljada dinara na parcelisanju i prodaji kuplienogz kompleksa zemljišta.

Iskazani čisti dobitak iznosi 1 milion 386. hiljada. Međutim, ako se tome doda i dobitak na kursu efekata, kao i prihod od kupona efekata, ukupni dobitak iznosi Oko 7 miliona dinara, što pretstavlja neobično povoljan rentabilitet, poŠto bančina glavnica iznosi 12 miliona dinara. Najveći deo dobitka ostvaren le, kao što smo videli, na efektima. Banka se u svoje vreme, još pre bankarske krize, u otsustvu boljih plasmana, kao i radi jačanja svog likviditeta, u jačoj meri апсаХомаја и розји за efektima. Bančini završni računi za 1935 соdinu još jednom dokuzuju, da u tome nije pogrešila.

Kako je kursna zarada na efektima, kao i prihod od kupona efekata, odmah unefa u fondove, preostali čisti dobitak iznosi 1 milion 386 hiljada dinara. On je ovako podeljen: 840 hiljada dinara za dividendu od 71%, 138.6 hiliada za dotaciju rezervnom fondu, 277.2 hiljade za tantijemu činovništvu i Upravnom odboru i nagradu Nadzornom odboru, a osfatak od 130,2 hiljade prenet je u narednu godinu.

U Upravnom odboru za 1935 S. bila su sledeća с. g.: 1 Stevan |. Jovanović-Resavac, pretsednik; Dobra S. Pefković, potpretsednik; Mladen |. Obradović, · Dobrivoje T. Lazarević, Milan B. Tomić, Aleksandar J. Jovanović-Resavac,· Sreten StoJanović i Radoslav D. Mirković, članovi. U Nadzornom odboru su g. g.: Franja Bailoni, Milan Parivodić, Radisav J]. JovanovićResavac, Aron Alkalaj i Nikola M. Belović. Direktor je S. MDimitrije Bogojević.

BANKA „ZLATIBOR” A. D., BEOGRAD

Bilans i izveštaj Upravnog odbora banke »Zlatiborć a. d. dragocen je prilog za prosuđivanje privrednih prilika u Beogradu. Uprava u svom nimalo optimističkom izveštaju o privrednim prilikama napominje, da su dužnici primerno odgovarali svojim obavezama. Zahvaljujući tome, banka je mogla da poveća obim svojih kredita, što je svakako preduslov za” oživljenje privrednog života. Banka »Zlatibor« je u tome pogledu učinila svoje, pružajući fime primer. Iz bilansa i računa gubitka i dobitka najbolje se vidi obim i struktura poslovanja u prošloj godini:

Račan' izravnatija 1934:

Aktiva 1932 1933 1935 | OR o. и ћијадата Фпага Blagajna 661 415 524 . 994 Menice 7074, 7.430, | 7930, d02%7, Tekući računi | 948... 120) | 1.003. | 2528. Zajmovi na zaloge |) 700 573 290 208 Nepokretnosti | 3597 | 3609... 30597 3526