Narodno blagostanje — dodatak

АНАЛИЗА

БИЛАН

" Додатан „Народном Благостању““

БРОЈ 8

БЕОГРАД, 22 ФЕБРУАР 1936.

Садржај:

Opšta trgovinska banka, Beograd Zanatlijska kreditna banka a. d., Beograd Mesarska banka, Beograd

OPŠTA TRGOVINSKA BANKA, BEOGRAD

Ima mnogo akcionarskih društava, koja su u 1931 godini imala nameru da povećaju glavnicu. Ukoliko se to nije postiglo u prvoj polovini godine, u drugoj polovini, zbog: promenjenih prilika, nije se moglo ni ostvariti, tako da je povišenje glavnice odloženo za bolja vremena. Da nema slučaja Opšte trgovinske banke, koja |e uspela da svoju nameru privede u delo, mogli bismo kazati da u tom pogledu skoro ı nema izuzetaka. Donetu odluku ona je i izvršila, uprkos panici ulagača i nezapamćenom srozavanju kurseva hartija od vrednosti. U vreme koje je bilo najkritičnije za naše novčane zavode Opšta trgovinska banka povećava svoju glavnicu sa 5 na 10 miliona dinara. Mislimo da ne treba da se iznosi bolji dokaz za okretnost i energiju bančine uprave. Ona nije samo okretna i energična, već takođe i neobično obazriva. Međutim, naša bankarska kriza izbila je takvom neodoljivom snagom, da su gubici bili neizbežni čak i za Opštu trgovinsku banku. Ali, oni su, razume se, bez komplikacija likvidirani.

U izveštaju Upravnog odbora za 1935 godinu teška vremena više se i ne spominju. Banka ije uvek uredno odgovarala svim svojim obavezama. Ukoliko je možda i bilo izvesne uznemirenosti kod ulagača, ona je već odavno prestala. Banka je uglavnome već prebrodila i sve ostale nepovoljne posledice bankarske krize kod nas — i to sopstvenom inicijativom i sopstvenom snagom. I bančina sopstvena sretstva opet su porasla do visine na Којој зи se nalazila krajem 1931 godine. Zašto da se onda i gleda na prošlost, kad postoji opravdana nada da će budućnost biti i lepša i plodonosnija.

Jednom prilikom smo konstatovali da Opšta trgovinska banka liči na mladog bujnog trgovca kome je žao što mora da zatvori radnju dok spava. Prema tome nije čudo što banka više misli na poslove koji dolaze, nego što govori o onima koji su završeni. Međutim, »Narodno Blagostanje« analiziralući bilanse naših vodećih preduzeća ima drukčiji zadatak. Ono proučava i prošlost, da bi na osnovu onoga što je bilo moglo da donese svoj sud o onom što jeste i što će još biti.

Zbog toga smo u sledećoj tablici sastavili najvažnije bilansne pozicije Opšte trgovinske banke za nekoliko poslednjih godina, jer se iz njih najbolje vidi u kojoj je meri banka pročistila svoju situaciju. Dalje nepoverenje prema zavodima kod kojih su se prilike već uveliko normalizovale, nije umesno.

Račun (тгаупапја Aktiva

1932 1933 1934 1935

“ u hiljadama dinara Gotovina 1.258 1.235 832 870 Eskont 8.625 7.431 4.513 3.379 Zaloge 152 85 27 133 Dužnici 7.562 5.379. 8410 8.552 Efekti 5:132 5.154 5.547 5.699

ГОДИНА УШ Vrednost rez. fonda 991 329 479 603 Катезтај 12 65 58 50 Kurs. razl. papira 300 — — · Kaucije i sl. 41.018 35.623 31.020 33.540 Zbir aktive 65.110 55.301 50.886 52.826 Pasiva Glavnica 10.000 10.000 10.000 10.000 Rez. fond 1.074 436 517 625 Spec: fond — — — 400 Fond kurs. razlike — — — 100 Кеезкоп! 5.205 4.412 4.125 3.063 Lombard — — — Ulozi 3.350 2.451 2.635 2.897 Poverioci 4.299 2.279 2155 1.512 Razna pasiva 164 41 433 689 Obrtni kapital 24.092 19.678 19.866 19.286

Račun gubitka : dobitka

Rashodi Prenos dobiti 13 102 — 395 Prih. efekata 437 582 285 258 Kamata 2.084 1.434 1.405 1.163 Provizija 506 473 196 213 Razni prih. 14 — = nai Otpis. potraž. 15 14 10 22 Prihodi Kamata 1.078 893 665 451 Troškovi 721 414 455 368 Otpis namešt. 8 7 7 8 Nenapl. potraž. 150 988 135 108 Gubitak na pap. 757 3 196 Smani. kurs. razl. 243 300 — = Dot. rez. fondu 10 — 44 72 Dot. spec. fondu = = = 400 Тапнјета 0 = о 94 Dividenda — = — 500 Prenos dobiti 102 — 395 50 Zbir prihoda — rashoda 3.069 2.605 1.896 2.051 Nenapl. potr. — otpis fonda — 691 -— –

Кигз гал. — офр. Фопда 107 — — =

Bančin obrtni kapital u toku poslednje tri godine nije se uglavnom promenio i stalno se kreće oko 19,5 miliona dinara. Neobično je povoljan i odnos između sopstvenih i tuđih sretstava, jer na sopstvena sretstva (glavnicu i fondove) otpada preko 11 miliona dinara, a na tuđa samo 8 miliona. Kao što smo već spomenuli, glavnica je do 1931 iznosila samo 5 miliona. Te godine je povećana na 10 miliona i nije se više menjala. Krajem 1935 postojala su dva fonda: rezervni, koji je bio iskazan sa 1,065.000, i specijalni rezervni fond koji je iznosio 107 hiljada dinara. Zbog otpisa nenaplativih potraži-