Narodno blagostanje — dodatak
28
vanja ı gubitaka na kursu hartija od vrednosti, otpisuje se specijalni rezervni fond u celosti, a i zakonski. rezervni fond
redovno se smanjuje do 1933, када je bio iskazan sa 436 hi- -
Ццада dinara. U toku sledeće dve godine zakonski rezervni fond povećava se. dotacijama iz dobitka i svojim sopstvenim
prihodom za oko 100 hiliada dinara godišnje, tako da krajem”
1935 iznosi 625 hiljada. Iz dobitka ostvarenog u 1935 godini opet se obrazuju specijalni rezervni fond, u koji se unosi 400 hiljada dinara, i fond za kurshe razlike hartija od vrednosti koji je iskazan sa 100 hiljada. Da nije bilo ovako bogatog dotiranja fondova, banita |e mogla za 1935 isplatiti i dividendu od 10%. Akcionari su ipak dobro uradili, kad su se zadovoljiii sa dividendom od 5%, ler se banka na taj način obezbeđuje protiv svake eventualnosti. |
Poverioci po tekućim računima smanjeni su sa 2,15 na cijativom reducirala iskorišćenje svog reeskontnog kredita, jer joi za finansiranje njenih starih poslovnih prijatelja nije trebalo više toliko tuđih sretstava, a novim komitentima krediti su odobravani samo u najopravdanijim slučajevima. »U toku prošle godine, veli bančina uprava, stavljali smo našim stalnim komitentima potrebna novčana sretstva uvek na raspoloženje, a nove kredite smo sa najvećom obazrivošću odobravali«.
Mora se zabeležiti da ulozi na štednju od 1933 opet rastu. U 1935 oni iznose 2,89 miliona dinara prema 2,45 miliona krajem 1933. Porast iznosi 446 hiliada dinara. On nije naročito velik, ali nam ipak jasno dokazuje da su ulagači već načisto s tim, kome su poverili svoj novac. S druge strane treba imati i to u vidu, da je banka često odbijala priliv uloga od novih ulagača »zbog nepovoljnih prilika za plasiranje«, odnosno zbog svoje suzdržljivosti u odobravanju novih kredita. Najjaču poziciju aktive čine dužnici po tekućim računima, koji su krajem 1935 godine iskazani sa 8,55 miliona dinara. Iza tekućih računa kod nas obično se kriju najraznovrsnije kreditne operacije. Tu se često knjiže i eskontovane menice koje se ne nameravaju dafi u геезкопћ, 2ајтом! па 2410pe itd. U većini slučajeva danas daju vrlo dobro pokriće i dužnici po tekućim računima, tako da sigurnost obično ne zaostaje iza sigurnosti eskontovanih menica. Inače, i pozicija dužnika po tekućim računima bila je najslabija u 1933 godini. Zajmovi na zaloge igraju sasvim sporednu ulogu. Krajem 1935 oni iznose 133 hiliade prema 27 hiliada u 1934 i 85 hiljada u 1933 godini. Krajem 1935 menični portfelj iznosi 3,8 miliona dinara prema 4,5 miliona u prethodnoj godini. Interesantno ie podvući da menični zajmovi sistematski opadaju. Pevećanje sa 6,66 miliona u 1931 na 8,62 u 1932 ie samo slučajno, a potiču uglavnom otuda, što su u 1932 neka potraživanja po tekućim računima pretvorena u eskont.
Skoro cela jedna trećina bančinog obrtnog kapitala krajem 1935 bila je uložena u hartije od vrednosti, koje su iskazane sa 6,3 miliona. U našim ranijim analizama mi smo imali prilike da konstatujemo, da je Opšta trgovinska banka bila prva među prestoničkim bankama, koja se je jače angažovala u trgovinu hartijama od vrednosti, bilo kupovanjem hartija za sopstven račun, bilo kao komisionar. Procentualni odnos između obrtnog kapitala i hartija od vrednosti jedva se promenio u toku poslednjih 5—6 godina. To znači da bančina uprava smatra, uprkos gubicima pretrpljenim na kursnoj razlici u 1931 i 1932 godini, da trgovina efektima može da bude ipak izvor prihoda za okretnije banke, kao što je to i Opšta trgovinska banka. ! mi smatramo da će na kraju krajeva ipak dobro proći zavodi koji se budu specijalizovali u trgovini hartiјата od vrednosti. Uostalom, kad bi se sabralo sve Što je banka na tom poslu izgubila i zaradila, gubitak bi bio relativno neznatan. Inače, u sastavu njenog portfelja nalaze. se samo. prvoklasni i dobro odabrani papiri. Kao što se vidi iz
detaljnog i savesno izrađenog spiska koji Бапста uprava daje, u svom izveštaju, naj|{ači deo otpada na akcije Narodne banke ı na državhe hartije od vrednosti. Pored toga nalazi se 105 11.609 akcija Niške trgovačke banke i 800 akćija fabrike aeroplana Rogožarski a. d.
'U prošloj godini povećani su prihodi. od provizija за
. .196.na 213 hiljada dinara. Nasuprot tome, aktivna kamata је "бтапјепа за 1,40 na 1,16 miliona, a prihodi od efekata sa
285 na 258 hiliada dinara. U vezi s maksimiranjem kamatnih stopa smanjen je i izdatak na pasivnu kamatu sa 665 na 451 hiljadu dinara. Izvršena je, najzad, i osetna redukcija režijskih troškova. S druge strane, među rashodima ne pojavljuje se više ni gubitak na kursnoj razlici hartija od vrednosti, tako da je prošle godine mogao da. se iskaže čisti dobitak od 722 hiljade. Kad se tome doda prenos dobitka iz 1934 godine od 395 hiljada dinara, celokupni dobitak iznosi 1 milion 116 hiliada dinara. Tome treba dodati prenos rezervnog fonda od 35 hiljada i dobitak na kursu harti{a od vrednosti od 100 hiljada, koji ie upotrebljen za obrazovanie istoimenog fonda u pasivi.
Iskazani dobitak ovako je podeljen: 72 hiljade rezervnom fondu, 400 hiljada specijalnom rezervnom fondu, 94 hiljade za tantijeme članovima oba odbora i činovnicima, 500 hiljada akcionarima kao 5% dividenda, a 50 hiliada ie preneto na novi račun.
U upravi Opšte trgovinske banke, Beograd, nalaze se sledeća gospoda: Radisav J. Jovanović-Resavac, .pretsednik; Aleksandar J. Jovanović-Resavac, potpretsednik; Vaso Kneže-= vić, Jaša Alkalai, Dobrivoje T. Lazarević, Marko Albahari, Mihajlo Lukarević i Dft. Dragoslav O. Blagojević, članovi. U nadzornom odboru su о. 9.: Миса Стусатп, Атоп А. Ајкајај, Milutin Li. Mojović, Jovan D. Živadđinović i Dušan В. Жуко-= vić. Direktor banke je g. Aleksandar S. Borisavljević.
ZANATLIJSKA KREDITNA BANKA A. D., BEOGRAD
Bankarska kriza, odnosno panično podizanje uloga počelo je u drugoj polovini 1931. Ono nije moglo mimoići ni Zanatlijsku kreditnu banku. Međutim, ona je s|aino prošla kroz sve teškoće, kojima su izloženi naši novčani zavodi. Jedan od glavnih razloga je u tome, što se banka nalazi u rukama vrlo sposobnih i veštih bankara, koji su umeli da plasiraju poverena im sredstva sigurno ı likvidno. S druge strane i struktura bančine pasive bila je uvek neobično zdrava. Tako ie, na primer, u 1930, poslednjoj godini pre izbijanja bankarske krize, odnos između bančinih sopstvenih i tuđih sretstava bio 3 prema 2. To znači da je banka uvek radila pretežno sopstvenim sretstvima. Ulozi na štednju iznosili su tada 3,45 miliona. U bilansu sledeće 1931 godine oni su iskazani sa 1,27 miliona. U vezi sa prvom navalom ulagača ulozi su, dakle, smanjeni za oko 2,2 miliona odnosno za 2/3. Isplata je izvršena bez teškoća ı bez odugovlačenja.
Zbog maksimiranja kamatne stope, u 1934 godini dolazi do novog odliva uloga od 450 hiljada. Međutim, prošle godine ulozi su opet porasli za preko 400 hiljada. Dakle, i ulagači uviđaju da se njihovim novcem obazrivo rukuje, pa ga vraćaju banci uprkos smanjenju kamatne stope. Da su prilike u banci i inače normalizovane, potvrđuje nam izveštaj bančinog Upravnog odbora za 1935 godinu. Uprava veli: »Naši poslovi u prošloj godini tekli su normalno. Bančini dužnici, po svima vrstama kredita, odazivali su se vrlo dobro svojim obavezama... Banka je u prošloj godini imala vrlo mali broj protestovanih menica, koje su većinom posle kratkog vremena regulisavane bez utuživanja. Utuženo je svega pet menica u ukupnom iznosu od 29. 250 фпага«.
_ Кгејапје ојамић bilansnih pozicija Zana{lijske kreditne banke za poslednje četiri godine pokazuje nam sledeća tablica: