Narodno blagostanje — dodatak
premija i neto-šteta. Krajem 1935 on iznosi 43,9%. To је јеdan od najpovoljnijih za nekoliko poslednjih godina. Bruto premije dostigle su 3,96 miliona, od čega je reosigurač dobio
967 hiljada, tako da su nefo-premije 2,99 miliona. Bruto štete.
bile su 1,45 miliona, od čega otpada na smrtne slučajeve 522 hiljade, na istekla osiguranja 353 hiljade i na otkupe 578 hiljada. Veliki procenat ofkupa jasan je dokaz o teškim prilikama u kojima živi klijentela životnog osiguranja.
Premije i štete u otseku elementarnih osiguranja ovako su se kretale (u hiljadama dinara):
Bruto- Neto- Bruto- Neto- Neto-štete u
'Godina premije premije štete štete #%-prem. 1934 3.325 1151 492 274 23,8 1935 3.379 1.299 607 352 20
U 1935 porasle su kako bruto-premije tako i пегоpremije, što znači da je i poslovanje bilo nešto življe. Porastao ie i procenat neto-šeta sa 23,8% na 27,1%, ali to dolazi delom i otuda, što ie u prethodnoj godini reosiguraču ustupljen veći procenat preuzetog rizika.
Pored zajedničkih završnih računa, u koje su ušli svi
poslovi, osiguravajući i bankarski, Zadruga je ove godine objavila i zasebne zaključne račune svoga odeljenja za osiguranje. Iz njih se vidi, da je u 1935 na poslovima osiguranja postignuta zarada od 1,00 miliona dinara. Kad se tome doda dobitak na kursnoj razlici hartija od vrednosti od 811 hiljada, ukupni dobitak odeljenja za osiguranje iznosi 1,9 miliona dinara.
Račun gubitka i dobitka za oba odeljenja (bankarsko i osiguravajuće) ovako izgleda:
Račan gubitka i dobitka
Rashodi 1932 1933 1934 1935 u hiljadama dinara
Катата 4.541 3.881 4.315 4.218 Plate : 1.964 1.794 1.649 1.439 Porezi 1.499 795 754 510 'Opšti troškovi 3.304 2.681 2.369 2.399 Proviz. osiguranja — – — 380 Premije reosiguranja — — — 3.046 Štete 2.617 1.505 1.472 1.667 Rezervne i pren. prem. 22.046 23.450 20.644 18.991 Otpisi 9.632 4.046 15.266 1.015 Dobit 3.158 = — 4.892
Od toga: Dividenda 2.500 — — 3.335 Тапцјета 474 — — 659 Penz. fond 98 = — 135 'Rez. fond 86 = :: = Fond otpisa –— = = 500 Prenos dobiti — – – 263
Prihodi 5 Kamata 9.662 7.161 7.226 7.851 Provizije bankar. odelj. 882 981 232 488 Premije 3.988 3.768 6.813 7.343 Ра ђе 694 623 590 671
Rezervna i pren. prem. 20.601 22.046 15.950 17.523 Prih. nepokret. imanja 2.886 2.467 1.775 1.958 Prihod hart. od vrednosti 2.343 1.360 1.993 1.764
Naplaćena sumnj. potraž. 270 18 123 132 Prenos dobiti 1.J76 . == те ЛЕ Prihod na kursu hartija — — 3.800 Razni prihodi 6.168 115 7.968 828
Zbir prihoda ili rashoda 48.767 39.145 46.470 38.559
U 1935 bruto-prihodi su za 8 miliona manji nego u 1934 ·godini. Međutim, to smanjenje nije stvarno. Treba, naime, uzeti u obzir, da je u 1934 dobitak na kursu hartija od vrednosti u iznosu od 3,8 miliona proknjižen preko računa do"bitka, a u 1935 dobitak na kursu knjižen je neposredno u ko-
56 dotičnog fonda. Osim toga, u 1934.knjižen je. među razne.
37
prihode i iznos od 7,5 miliona, koliko je bilo izdvojeno iz fonda otseka požara radi likvidacije učinjenih otpisa na sumnjivim potraživanjima. Prema tome, prihodi u 1935 su stvarno veći od onih u prethodnoj godini. Izuzevši razne prihode ı prihod od kupona hartija od vrednosti, u 1935 porasle su sve vrste prihoda.
Prihod od kamata porastao je za 625 hiljada i krajem 1935 iznosi 7,85 miliona dinara. Naplaćene provizije takođe su porasle za 256 hiljada, premije za 530 hiljada, dažbine za 31 hiljadu, prihodi nepokretnog imanja za 183 hiljade, a naplaćena sumnjiva potraživanja za 9 hiljada. Među rashodima imamo pre svega ogromno smanjenje otpisa (sa 15,26 па 1,01 т'Поna), zatim smanjenje kod isplaćenih kamata, plata ı poreza. Opšti troškovi povećani su samo za 30 hiljada, iako su u 1935 morali da se učine razni organizacioni rashodi, u cilju proširenja poslovnogz delokruga, naročito u Odeljenju za osiguranje. Iz toga se jasno vidi, da su svi izdaci, pa i oni najpotrebniji, vršeni sa krajnjom štednjom. Neverovatno je nizak budžet plata s obzirom na volumen poslova Zadruge.
Posle podmirenja svih rashoda i obračuna rezervne i prenosne premije (koje su za 1,47 miliona veće nego krajem 1034 godine), ostao je čisti dobitak od 4,89 miliona dinara. Ali, to nije još ceo dobitak. Već je spomenuto, da je zarada na kursu hartija od vrednosti od 8,45 miliona uneta neposredno u odgovarajući fond. I povećanje stalnog rezervnog fonda za 544 hiljade pretstavlja takođe čisti dobitak. To znači da ukupna čista zarada Beogradske zadruge u 1935 godini iznosi oko 13,89 miliona dinara. Od te sume upotrebljeno je 9,5 miliona za povećanje Zadruginih fondova, 3,33 miliona za dividendu od 8,34%, 659 hiljada za tantijemu i 135 hiljada za dotaciju ponzionom fondu, a 263 hiljade prenete su kao ostatak dobiti u 1936 godinu. S obzirom na ovako, povoljni rezultat i kurs akcija Beogradske zadruge znatno je porastao. Dok se početkom 1935 godine kretao ispod nominale, krajem januara 1936 on je dostigao visinu od 5000 dinara ı ima tendenciju dalieg porasta.
U Upravnom odboru Beogradske zadruge za 1935 go-
'dinu bila su gospoda: d-r Milorad Đorđević, pretsednik; d-r
Ferdinand Gramberg, Milorad D. Popović, Marko Milutinović, Vitomir St. Konstantinović, Dobra S. Petković, Milija N. Pavlović, Aleksandar J. Jovanović-Resavac, ing. Jovan Petrović i Andra Tošić, članovi. U Nadzornom odboru su gospoda: Todor ]. Mijailović, pretsednik; Zafir Stanković, d-r Jovan Ra-
donić, Nikola M. Jovanović i d-r Dušan Uzelac, članovi. Di-
rektori Zadruge su gospoda Milutin ]. Stanojlović i Dušan Radivojević, ČINOVNIČKA BANKA A. D., BEOGRAD
Pre bankarske krize Činovnička banka nije nikada isplaćivala manju dividendu od 12%. Jedino je u 1930 godini dividenda bila 10%. Za 1931 isplaćeno je 8%, a u dve naredne godine po 7%. Najzad, u 1934 i 1935 dividenda je još manja, jer iznosi samo po 5%. Međutim, može se reći da i ovaj rezultat potpuno zadovoljava. Akcionari su njime više nego zadovoljni, već i zbog toga što su oni na nominalne akcije od 500 dinara uplatili u stvari svega 100 dinara, dok je ostatak u toku godine dopunjen iz fondova. Bančina glavnica iznosi, naime, deset miliona, a od toga su uplaćena u gofovu samo dva miliona dinara.
Zavod je osnovan još 1898 godine, ali ne kao akcionarsko društvo, već pod nazivom »Činovnička zadruga za uzajamno pomaganje i štednju«. Do 1920 glavnica zadruge nije nikada prelazila 700 hiliada dinara. Te godine rasprodajom 3000 zaostalih udela, glavnica dostiže visinu od jednog miliona dinara. U 1922 god. desila su se tri za banku neobično važna događaja. Početkom te godine firma. je pretvorena u današnju, a iz zadruge je nastala akcionarska banka, koja je i