Narodno blagostanje — dodatak

|| || || ||| |. ||

dalie zadržala Као glavni zadatak da privredno pomaže činovnički stalež. 1922 pušteno je na upis i novo kolo akcija, od

jednog miliona, tako da je krajem te godine glavnica iznosila:

2 miliona dinara. Najzad, banka je 1922 otpočela i podizanje sopstvene palate, na gradilištu koje se nalazilo preko puta Dvora, a koje je bilo kupljeno već 1910 g. po ceni od 100 hiliada dinara. 1923 pred sam završetak radova, upravi je ponuđen otkup zgrade za Ministarstvo spoljnih poslova. Prodajnom sumom, dobivenom za zgradu, banka znatno proširuje volumen svojih poslova i razvija vrlo veliku aktivnost. Blagodareći tome odmah je povećana i bančina glavnica bez uplate akcionara, sa 2 na 5 miliona, a obrazovan je i fond za novo povećanje glavnice u koji su uneta 3,5 miliona dinara. 1927 ovaj fond dostiže 5 miliona i upotrebljava se za ponovno povećanje glavnice, koja je na tai način, bez nove uplate, porasla na 10 miliona. Time je Činovnička banka stupila u red većih novčanih zavoda u Beogradu.

Рашка ulagača i pad kurseva hartija od vrednosti, nisu mogli mimoići ni Činovničku banku. Uticaj tih događaja na strukturu i poslovanje banke najbolje se može vide{i iz sledeće tablice:

Račun 'ггаупапја

Aktiva 1930 1933 1934 1935 u hiljadama dinara

Gotovina 919 585 428 313 Eskont 22.178 15.179 13.393 13.146 Zaloge 2.967 1.988 542 529 Tekući rač. 6.650 4.188 3.195 3.320 Hart. od vred. 3.168 2.535 3.219 3.967 Nepokr. imanja 4.745 5.945 6.079 5.833 Nameštaj 1 din. 1 din. 1. din. || dini · Nameštaj za kis. vodu — 441 — Razna aktiva 114 = — Kursna razl. — 375 187 Obaveze i ostave 18.941 19.181 17.968 16.230 Zbir aktive 59.682 50.417 45.011 43.339

Pasiva Glavnica _— 10.000 10.000 10.000 10.000 Rezerve 3.644 2.681 2.685 2.694 Dečje osigur. 2 2 2 2 Penz. fond 180 205 215 220 Ulozi 14.972 9.047 7.159 6.523 Tekući rač. 4.200 3.177 2.111 2.260 Reeskont 6.074 3.856 2.770 3.589 Hip. zaiam — 437 437 282 Neispl. divid. 146 }23 87 77 Razna pasiva 36 781 887 792 Pren. kamata 236 124 93 73 Тапјета 249 96 96 96 Dividenda 1.000 700 500 500 Obrtni kapital 40.741 31.236 27.043 27.109

Račun gubitka i dobitka

Rashodi Kamata 1.160 1.252. 7} 612 "Troškovi 1.508 960 708 810 Otpisi 122 1.116 480 · 464 Dobitak 1.558 801 601 601

Prihodi Kamata 3.240 2.342 17682. 12478 Provizije 534 475 22 Od efekata 27 212 286 588 Od imania 483 РА 212 220 Od Buk. vode = = 49. = Napl. otpisi | — 284 142 122 Razni | 64 302 107 79 Zbir prihoda 4.348 2000 2500 897,

Obrtni kapital bančin, koji je u 1930 iznosio preko 40 miliona, u toku poslednjih Odi. jedva prelazi 27 miliona di-

nara. Od toga otpada 12,7 miliona na sopstvena, a oko 14. miliona na tuđa sredstva. Kao što se vidi, odnos je sa Skoro. 1 prema 1 neobično povoljan. Najvažnije pozicije tuđih sredstava su ulozi, tekući računi i reeskont. Ulozi su za nekoliko оdina prepolovljeni, a (ако isto i pasivni tekući računi. Ulozi su pali sa 14,97 miliona u 1930 na 6,52 miliona u 1935. Kod tekućih računa najniže stanje (1,97 miliona) zabeleženo je u 1933 godini. U naredne dve godine ova pozicija postepeno Opet raste. interesantno je, da je Činovnička banka mogia da odgovara bez ikakvih ograničenja zahtevima svojih шасаса озјапјајцс зе пшајаупот зато па sopstvenu snagu. Radi isplate ulagača nije morala povećavati svoj duz kod Narodne banke, kao što je to slučaj sa nekim drugim novčanim zavcdima. Naprotiv, Činovnička banka je u isto угете зтапууаја _ reeskont i isplaćivala ulagače. To je najbolji dokaz za likviditet njenih plasmana.

Pored gotovine, glavne pozicije u aktivi su odobreni krediti, hartije od vrednosti i nepokretna imanja. Analogno sa smanjenom pasivom smanjena je i aktiva. Strukturelne ргоmene u bančinoj aktivi dokazuju nam, da neopravdana panika ulagača nije toliko naškodila samoi banci, koliko činovnicima i drugim licima kojima је ona odobravala kredite. Banke su radi obezbeđenja svoje likvidnosti moraie da ograniče krediuranje. U vezi s tim neizbežno je moralo doći do daljeg Dogoršania prilika u privredi. To znači da bi borba sa opštom privrednom depresijom kod nas bila mnogo lakša, da nije bilo panike ulagača. Eskonini krediti Činovničke banke padaju sa 22,17 miliona u 1930 na 13,14 miliona krajem 1935, a zaimovi na zaloge sa 2,96 miliona па 529 hiljada. I aktivni tekući računi se smanjuju do 1934. Međutim, u 1935 dolazi opet do izvesnog porasta.

Na bančina sopstvena sretstva znatno nepovolinije je uticao pad kurseva hartija od vrednosti. Zbog gubitaka na kursu efekata, 1931 javlja se u aktivi račun kursne razlike u iznosu od 468 hiljada dinara, a u pasivi se smanjuje Speci{alni rezervni fond sa 1,14 miliona na 524 hiliade. U 1932 otpisan je, najzad, ceo specijalni rezervni fond. Međutim, kursevž hartila od vrednosti opet rastu. Time se banci pružila mogućnost da u 1935. potpuno likvidira aktivirani račun kursne razlike ı da unese priličan dobitak od efekata među prihode.

Zbir prihoda u 1935 ie samo za 13 hiliada manji nego u ЕТ godini. Smanjenje prema ranijim godinama je ipak znatnije. U odnosu na 1930 prihodi od kamata u 1935 su više nego prepolovljeni, s jedne strane zbog restrikcije poslovanja, a s druge strane zbog maksimiranja kamatnih stopa. U 1935 ne nalazimo više među prihodima poziciju provizije. A tako isto ni prihod od eksploatisanja Bukovičke mineralne vode. Pored svih redovnih operacija, banka je ranijih godina imala i prodaju ove mineralne vode. U 1934 razrešen je zakupni ugovor sa Banovinskom upravom i nije obnovljen. Zbog opadanja kirija smanjuju se i prihodi od bančinih imanja. Međutim, u 1935 pad kirija je zaustavlien. Najzad, prošle godine porastao je i prihod od efekata sa 286 na 588 hiljada. Меди rashodima imamo samo dve promene u 1935 godini. Troškovi su porasli za oko 100 hiljada, a rashodi na kamatu su smanjeni za isti iznos, tako da je čisti dobitak u 1935 sa 601 hiliadom ravan onom iz 1934 godine.

Od iskazanov čistog dobitka upotrebljeno je 96 hiljada za tantilemu i 5 hilxe-ada za dotaciju penzionom fondu činovni- · ka, a ostatak od 500 hiljada podeliće se akcionarima na ime. 5% dividende.

U upravnom odboru Činovničke banke su sledeća gOspoda: Vasa T. Dimitrijević, pretsednik; Jeremija Živanović, potpretsednik; Pera Petrović, Mihailo Cocić, Petar Mladenović, Dragić Soldatović, Svetislav, Đorđević, članovi. U nadzornont odboru se nalaze sledeća gospoda: Milan Ristić, Đorđe Mi. jović, Jovan Dravić, .d-r Stevan Sagađin i Jakov Davičo. 1 rektor je g. Petar Mladenović.