Narodno blagostanje — dodatak

48

На ескокт и дужнике отпада 80,9 милиона динара, односно 62% целокупне активе. Дужници порасли су са 23,23 на 24,69 милиона, а менице су смањене са 59,92 на 56,21 милиона динара. Кретање ових двеју позиција у току последње четири године показује, да Трговачка и обртна банка не форсира есконт меница, већ одобрава рађе кредите по текућем рачуну. Ипак, есконт меница још је увек за 24. пута већи од ивноса кредита по текућем рачуну. Неви краткорочни зајмови земљорадника одобравани су само изузетно, и то само таквим, за које се могло оправдано претпоставити, да ће својим обавезама најуредније одговорити. ;

Рачуни губитка и добитка овако изгледају:

1932 1933 1934 1985. Расходи у хиљадама динара Порези 732 312 431 971 Управни трошкови 2.050 1.593 1.696 1.512 Отпис сумњ. потраж. 2.199 2.205 640 485 Отпис по ефектима 64 — = = Датапија пенз. фонду 157 59 56 58 Чиста добит 2.361 2.525 3.638 2.453 Приходи Пренос добити 204 315 665 525 Камата 6.449 5.605 4180 – Провизија 637 368 678 Камата и провизија — — — 4.660 Непокретности 244 288 320 495 Ефекти — 137 — Збир прихода-расхода 7.569 6705 6.445 5.180 Дивиленда 7% 6% 7% Бе

Приход од камате и провизије мањи је за 800 хиљада. На то смањење утицала је и околност што је камата за земљорадничке дугове сведена на 4:/2%. Промет у девизама према прошлогодишњем знатно се повећао, али се не види од каквог је то утицаја било на кретање прихода од провизије, јер су у 1935 камате и провизије исказане једном једином позицијом. С обзиром на већи ангажман, непокретности су опет дале више.

Код расхода видимо да су порези и управни трошкови били већи, Повећање управних трошкова за 116 хиљада, са 1,69 на 1,81 милиона потпуно је компакзирано смањењем 'отписа сумњивих потраживања за 154 хиљаде (са 640 на 486 хиљада). Међутим, повећање пореза је знатно. Они су порасли за 540 хиљада, са 431 на 971 хиљаду динара.

Повећање пореза и смањење прихода од камате и провизије није могло остати без утицаја на чисту добит. Она је у вези с тим такође смањена за 1,18 милиона и у 1935 износи 2 милиона 453 хиљаде динара, а подељена је на следећи начин: На име дивиденде је исплаћено 5:/2% OJ носно 1,1 милиона динара — то јест за 1,5% мање него у 1934. Дотација резервном фонду износи 500 хиљада, а пензионом 100 хиљада. На име тантијеме Управном и Надзорном одбору је дато 74,5 хиљада, а на нови рачун је пренето 678 хиљада динара.

У управи Трговачке и обртне банке, Нови Сад, су г. г.: Бернат Ернст, претседник: д-р Жарко Стефановић, пословни претседник; Геза Форстер и Бене Форгач, потпретседници; д-р. Виктор фФење, Фердо Гискан, Виктор Грос, јосип Лукман, дер Фердо Лустиг, Милорад Матић, Бела Пекло, д-р Дезидерије Тибор и Август Тости, чланови. У Надзорном одбору су г. г.: Бењамин Флајшер, претседник; Самоковлија Барух и Бела Голд, чланови.

РАКМА PIVARA, FABRIKA SLADA i KVASCA МЕН. ]. KOSOVLJANIN A. D., JAGODINA

Statistički podatci o potrošnji piva pokazuju očajno stanje naše pivarske industrije. Zbog sezonskogz karaktera роtrošnje piva kod nas, naše pivare nisu mogle ni u najboljim godinama da iskoriste više od jedne polovine svog proizvodnog kapaciteta. Međutim, u toku poslednjih pet-šest godina došlo je do opadanja potrošnje koje je uzelo upravo katastrofalne razmere. U zemlji imamo 35 pivara, čiji kapacitet iznosi oko 1,650000 hektolitara piva godišnje, a potrošnja piva iznosila je:

godine hi. | godine BI.

1927 740.000 1931 540.254 1928 728.687 1932 338.0951929 674.763 1933 214.647 1930 653.238 1934 210.132

Podaci za 1935 godinu |oš nisu u celosti prikupljeni, ali prema do sada primljenim izveštajiima polrošnja piva u 1935 godini nije veća od one u 1934 ili 1933. To znači da ie u toku poslednje tri godine naša pivarska industrija mogla da iskoristi jedva jednu osminu svog kapaciteta. Pri takvoj situaciji više ne može ni biti govora o rentabilitetu, čak ni kod najrigoroznijez smanjenja rashoda. Deset pivara |e moralo da obustavi rad, a sigurno je da više ne bismo imali ni jedne pivare, kad bi naši pivari imali mogućnosti da preko noći likvidiraju svoja preduzeća i da izvuku ma i jedan deo uloženog kapitala.

Mi smo već toliko puta pisali o uzrocima koji su izazvali ovo nesnosno stanje, da smatramo da je dovoljan kratak rezime. Pivarska industrija ima nekoliko neprijatelja: vino i rakiju, bezalkoholna pića, opštu privrednu depresiju i osetno smanjenje kupovne snage onih redova koji su nekad bili najveći potrošači piva (radnici, činovnici i ostalo varoško stanovništvo). Međutim, na pogoršanje situacije uticala |je iznad svega naša državna ı samoupDravna fiskalna politika koja je pivo učinila skupim pićem. Dok su svi artikli postajali jeitiniji, cena piva morala se čak i povećati, zbog ogromnog povećanja dažbina. U 1927/28 pivo |e bilo opterećeno samoupravnom frošatinom i porezom na poslovni promet sa 100 do 162 dinara po hl. Zbog povećania ovih dažbina, opterećenje je Doraslo do 192 dinara u 1929, do 222 dinara sredinom 1930, a zatim zbog povećanja državne trošarine i skupnogs poreza na 265 dinara po hektolitru.

Interesantno |e da ie osetna opadanje potrošnje piva počelo u 1929, kada su dažbine na pivo prvi put povećane. Dalia povećanja dažbina izvršena su da bi se nadoknadio manjak fiskalnih prihoda izazvan ukidanjem trošarine na Vino i rakiju i smanjenjem po{irošnje piva. Uspeh je bio upravo suprotan, jer je iza svakog povišenja trošarine potrošnja piva još jače opadala. Još jednom se pokazala tačnost pravila, da preterani fiskalni tereti ubijaju i potrošnju i Hskalne prihode. Produkcioni i režijski troškovi smanjeni su do krajnjih granica. Izgleda da je time sprečeno dalje opadanje potrošnje, ali se neizbežni slom pivarske industrije ipak neće moći ukloniti, dok se ne izmeni naša državna i samoupravna fiskalna politika. To mišljenje deli s nama i Upravni odbor Parne pivare, fabrike slada i kvasca, Mih. ]. Kosovljanin a. d.. Jagodina. U svom izveštaju za 1935 godinu Uprava veli: »Ako ostanu na snazi i na dalje današnje javne dažbine, nema izgleda da će se ova grana industrije, u koju ije uložen veliki kapital, ikad popraviti, i u fom pogledu moramo sa brigama gledati u budućnost«.

Kakav li je tek pesimizam drugih pivara, kad se na situaciju ovako gleda i u Jagodinskoj pivari, koja je u 1935 bolje prošla no mnoge druge. Ona ie, naime, uspela da u odпози na prethodnu godinu poveća prodaju piva za 2,4 hiliade hl, sa 20 na 22,4 hiliade hektolitara. Kod velikog broja drugih pivara, prodaja se i dalje smanjivala. Povećanje prodaje kod Jagodinske pivare za 10% postignuto je jedino бјавода-