Narodno blagostanje — dodatak

АНАЛИЗ

Допатан з„Пародном благостању“

· БРОЈ 14

Садржај:

Jugoslovenski kredite: zavod a. d., Beograd

БЕОГРАД, 4, АПРИЛ 1936.

ГОДИНА УШ

„Šumadija” a. d. za osiguranje i reosiguranje u Beogradu

Ческословенска банка д. д. у Загребу

Прво хрватско вараждинско д. д. за електричну расвјету, Вараждин

JUGOSLOVENSKHI KREDITNI ZAVOD A, D., BEOGRAD

Završni računi Jugoslovenskog kreditnog zavoda za nekoliko poslednjih godina su neobično interesantni. Kad bi se na osnovu njih hteo doneti sud o razvitfku našeg bankarstva u tom razdoblju, sigurno je da bi se dobila sasvim pogrešna slika. U tim računima nema, naime, nigde traga o panici ulagača i podizanju uloga, o zamrznutim potraživanjima i nelikvidnoj aktivi, o opadanju volumena poslova itd. Naprotiv, sve cifre ukazuju na sjajan razvitak poslova.

Obrtni kapital, koji |e 1931 bio nešto ispod 40 mil:ona, povećao 'se u foku svake sledeće godine za preko 10 miliona i krajem 1935 iznosi 88,6 miliona dinara. U zemlji imamo preko 600 banaka, ali bi se na prste mogle prebrojati one, čiji je razvitak u godinama bankarske krije bio ma i približno sličan poslovnoj ekspanziji Jugoslovenskog kreditnog zavoda.

Za onoga koji ne poznaje ovaj zavod ni njegove upravljače, bančin razvitak, naročito onaj od 1931 do 1935, mora da pretstavlja gotovo neobjašnjiv fenomen. Za nas on pretstavlja u punom smislu reči satisfakciju, jer smo već prilikom analize bilansa za 1931 godinu predviđali da će kriza poverenja ostati bez znatnijih posledica po Jugoslovenski kreditni zavod. Međutim, moramo i mi priznati da je u ovom slučaju stvarnost prevazišla i najoptimističnija očekivania. Zavod je osnovan 1927 godne sa glavnicom od 10 miliona, koja је već u 1930 povišena na 15 miliona. Tempo razvitka bio je neobično brz, a poverenje ulagača optimalno, pre kao i za vreme bankarske krize. Tome je mnogo doprinela činjenica, da su upravljači zavoda poznati kao neobično iskusni i rigorozni bankari. S druge strane i poslovi kojima se banka bavi spadaju među najlikvidnije bankarske poslove uopšte, a to su finansiranje kratkoročnih izvoznih poslova, repor hartija od vrednost', reeskont menica manjih novčanih zavoda itd. Sigurnost je obezbeđena sayršenim poznavanjem posla i komitenata od strane bančinih upravljača.

Upoređenje glavnih bilansnih pozicija za poslednje četiri godine daje sledeću sliku:

Račun izravnanja

· Aktiva 1932 1933 1934 1935 || u hiljadama dinara

Blagajna 2.488 4.605 9476 11274 Nar. banka i Pošt. šted., 7.605 9.220 10516 14.600 Potraž. kod banaka 91. | 1976 \ 1,224 441 Valute i devize 65 259 989 1.339 Hartije od vrednosti 292. 1346 10939 | 1188 Мепсе | 17.800 16.853 18.882 22.356

Dužnici . 21.231 20.307 35.203, 37.433

Pasiva Glavnica 15.000. 15.000. 15.000 15.000 · Rezervni fond 1.050 1:300 1.550 1.800 Penzioni fond | 95 120 145 170 Шол 1 Тек: гас. 20.503 45.405 58.697. 69.657 Poverioci 11:128 — — Prenosne pozicije 571 502 738 520 Čista dobit 1240 1.189 1.249 1.485 Zbir bilansa 40588 63516 77.379. 88.631

Račun gubitka i dobitka

Rashodi Troškovi i plate 1.020 1.342 1146 1.997 Porez 400 450 640 500 Otpisi 208 363 1.194 968 Kurs razl. drž. pap:ra 26 — — Dobit 1.240 1189 1.249 1.485

Prihodi Kamate i prov. — saldo 2.145 2.919 4.306 4.166 Prenos dobiti 54 67 21 74 Bazni prihodi 96 298 502 7111

Zbir prihoda ili rashoda 2.895 3.344 4.830 4.951

Naiznatniju promenu u pasivi prefstavlia „povećanje uloga na knjižice i po tekućem računu za 11 miliona dinara, sa 58,00 na 69,65 miliona. Povećanje iznosi 17%. Do kraja 1932 Jugoslovenski kreditni zavod bilansirao je zasebno i poverioce. Već tri godine ovog računa više nema u blansu, verovatno zbog toga što je banka zbog znatnog priliva uloga isplatila svoje poverioce. U pasivi imamo još samo tri relativno male promene. Prenosne pozicije su smanjenje za 218 b ljada, sa 738 na 520 hiliada. Penzioni fond iznosi 170 hiljada prema 145 hiliada u prethodnoj godini. Rezervni fond {e takođe povećan za 250 hiljada, sa 1,55 na 1,8 miliona. Dotacijom iz dobitka za 1935 rezervni fond će porasti za daljih 400 hiljada i dostići će 2,2 miliona dinara, odnosno 14,67% od glavnice, koja je sa 15 miliona ostala nepromenjena.

Glavni aktivni poslovi su eskont menica i aktivni tekući računi. Na ove dve pozicije otpada oko 67% od celokupne aktive. Menice su porasle za 3,47 miliona, sa 18,88 na 22,35 miliona, a dužnici po tekućem računu za 2,23 miliona, sa 35,2 na 37,4 miliona. Harfijama od vrednosti Zavod nije ni ram'je posvećivao naročitu pažnju. Na njih otpada samo 1,3% cele aktive, odnosno 1 milion 188 hiljada. Povećanje prema prethodnoj godini iznosi 100 hiljada. Poslovanje sa devizama i valutama u 1935 Hilo je znatno veće nego ranijih godina, a zaliha je porasla za 350 hiljada, sa 989 hiljada na 1 milion 339

| hiljada dinara.

Od svih strukturelnih promena aktive najinteresantnije su one kod likvidnih sredstava. Gotovina, u koju ubrajamo