Narodno blagostanje — dodatak

Банчин обртни капитал повећан је у 1934 години. за преко. 3,5 милиона динара. MI 1935 имамо ново. повећање обртног капитала за 3 милиона, са 49,57 на 52,58 милиона. То је последица повећања туђих средстава, а доказује нам да је код Ческословенске банке криза поверења већ преброђена. Као што се види, наставља се с нормалним радом и проширењем пословног волумена. Разуме се, да је сада темпо спорији, него што је то био случај пре избијања банкарске кризе, када је годишњи пораст поверених средстава прелазио и 10 милиона динара. Али, то је раније једним делом било изазвано и извршеним фузијама са мањим бан-

У 1935 години најјачи пораст показују улошци на књижице. Они су повећани за 2,25 милиона, са 25,74 на 27,89 милиона динара. Релативно исто толики пораст имамо и код поверилаца, који су повећани са 11,03 на 12,42 милиона динара. |

Сопствена средства остала су и прошле године непромењена. Она се састоје из главнице од 7 милиона и резервног фонда од 1,9 милиона динара.

Интересантне су и промене у активи. Готовина у благајни, код Народне банке и Поштанске штедиснице и код осталих новчаних завода крајем 1935 прелази 7 милиона динара. Повећање према претходној години износи 2.14 милиона. Никад није било толико готовине као крајем 1935. То показује знатан ликвидитет завода и велику обазривост управе приликом одобравања нових зајмова.

Повећање кредита, меничних и по текућим рачуну, је заиста незнатно, ако се упореди са појачањем прилива туђих средстава. Менични есконт порастао (је за 500 хиљада а дужници по текућем рачуну за 435 хиљада. То гначи да се још увек тешко налазе сигурни краткорочни пласмани.

У активи имамо још само једну знатнију промену, и то: смањење ефеката за 530 хиљада, са 1,73 на 1,20 милиона: динара. У току прошле године курсеви су порасли, па je банка то искористила и продајом једног дела ефеката реализовала је одговарајућу зараду на курсној разлици.

Чисти добитак у 1935 изнео је 475 хиљада, а са преносом од 363 хиљаде из претходне године добитак достиже 838 хиљада. Овом приликом треба споменути да Ческословенска банка спада међу ретке загребачке заводе, који су и у најтежем периоду привредне депресије и банкарске кризе исплаћивали сразмерно доста лепу дивиденду.

У управи Ческословенске банке д. д., Загреб, налазе се следећа г. г.: Јарослав Навратил, претседник; Андреј Бобош, Јан М. Лацко, Вацлав Петар, Фердинанд Фридрих, инж. Рудолф Јунгман, арх. Лав Калда, Ђуро Микуш, Фло-

ријан Седлачек, Адолф Кралик. Директор је г. јосип Без-

дичек.

ПРВО ХРВАТСКО ВАРАЖДИНСКО Д.Д. ЗА ЕЛЕКТРИЧНУ РАСВЈЕТУ, БАРАЖДИН

За прво хрватско вараждинско д.д., као и за пелокупну нашу електричну индустрију 1935 била је јубиларна година. Наиме ово друштво је основано тачно прб 40 година са главницом од 135 хиљада форинти. 1895 године прорадила је у Вараждину и његова муњара, као прва електрична централа на територији данашње Југославије и на Балкану. Првобитно погон је био парни, али је 1910 преудешен на дизелмоторе. Вараждинска муњара је давала Вараждину електричао осветљење пуне 33 године. Међутим, у 1927 закључен је необично повољан уговор са Електраном Фала, према којем је од децембра 1928 ова последња почела да лиферује струју Првом вараждинском д.д. У вези са прикључком на Фалу преграђена је градска мрежа, а односни трошкови покривени су једним зајмом, који друштво отплаћује. брзим темпом. И у 1935 струја је купована од Електране Фала, a

централа у Вараждину служила,је само за резерву. за сна чај прекида на далеководу. Укупна производња струје у .1935: изнела је 1,44 милиона, К. в. часова, од чега је утрошено. 120 прилици '/, за осветљење, а 3], за погон индустријских мотора. | || ~

Финансијско стање и резултат пословања Првог хрватског вараждинског дод. најбоље се види из следеће таПо у којој смо упоредили главне билансне позиције за.

оследње три године:

Рачун изравнања

Актива — | 1933. 1934. . 1935.. Стројеви, нвекр. и мрежа 6.727 6.824 7.135“ Благајна |. · | 45 42 55% Роба. 210 233 243, Дужници 1.000 522 653.

Пасива Главница 67,5 67,5 67,5 Резервни фонд 67,5 67,5 67,5 Рачун амортизације 2.412 3.015 3.585Пензиони фонд 1.116 1.186 1.236 Менинке, Повериоци 4.213 3.155 3.004 Пренссна пасива 41 115 112 Оставе 1.500 1.500 2.600 Добитак 12,7 15 15. Збир биланса 9.490 9121 10.687

Рачун губитка и добитка

Расходи 5 ; Производња струје 952 1.079 999" Плате и наднице 325 311 366 Трошкови 147 165 166Одржавање зграда, мреже итд. 104 200 254 Порези 144 94 94 Камате 368 244 231 Фонд амортизације 452 542 570 Чисти добитак 1277 15 15

Приходи Од струје 2.467 2.668 2.559" На роби 39 43 136 Збир прихода или расхода 2.505 27111 2.695-

У 1935 инвестиције су за 312 хиљада веће него у претходној години и износе 7,13 милиона. Друштво води у пасиви рачун амортизације који је већ достигао 50% од набавне вредности инвестиције.

Главница од 135 хиљада форинти претворена је у своје време у динаре и од тада је остала непромењена са 67,5 хиљада. Резервни фонд је одавна достигао 100% главнице. Дуговање друштва (урачунавши ту и оно пензионом фонду) жрајем 1935 износи 4,23 милиона. Тај дуг који је“ направљен непосредно пред почетак кризе и стално смањивање продајних цена струје су узрок због којег се упркос знатном | проширењу пословања постиже сразмерно мали чисти добитак. Ипак се мора приметити да су и дотацијеамортизационом фонду знатне, што је свакако за похвалу.

Уосталом, износ исказане чисте добити у овом слу– чају и не игра нарочиту улогу, јер се скоро све акције“ (98,46%) налазе у својини Општине прада Вараждина. А. њој није стало толико до дивиденде, колико до што потпунијег и повољнијег задввољавања једне неопходне потребе: грађанства и локалне индустрије.

У управи су гг.: Стј. Новаковић, претседник; Морандини Валент, Хикец, д-р Посмоди, М. Рубинић, Хуго Вајсфелд, Ивж. Дамашка, д-р Пулграм и -д-р Енгелхарт. У | надзорном одбору су глг.: Винко Грчевић, Јосип Кауф из Тито Копрек. Директор је г. Инж. Лесковар. о

ХН