Narodno blagostanje — dodatak
94
508
лазни зајмови за царину и возарину. Издавању варанта као подлоге на робне кредите припадаће убудуће, оживљењем послова, несумњиво већи значај. Транзитни и реекспедициони посао износио је у 1985 г. 5 хиљ. тона према 4 хиљ. у претходној години, што би повољно деловало и на пословање аринских и јавних складишта. Општи трошкови порасли су са 792 хиљ. У 1052 a Ha | мил. Порези су пали са 74 хиљ. на 35 хиљ. Камате показују пад са 589 хиљ. на 431 хиљ. Ако се потсетимо на позицију веровника од 11 мил. дин. која се повећала, до« камате падају са 589 хиљ. на 431 хиљ., видимо да Царинска и јавна складишта на свој дуг не плаћају ни пуних 4%, што је изузетно повољно с обзиром на наше кредитне прилике. Отписи су остали за последње две године на истом нивоу од 200 хиљ. дин. од чега у 1985 г. 190 хиљ. отпада на отпис објеката према 180 хиљ. а 10 хиљ. на отпис инвентара, према 20 хиљ.
Прошлу пословну годину Царинска и јавна склади-
шта завршила су са губитком од 115 хиљ. који је са гу-
битком од претходне године, од 261 хиљ. у укупном износу од 375 хиљ. пренет на нови рачун. Обим пословања за последње две године показује да је предузеће способно за живот, упркос великој конкуренцији и томе што није наишло на предусретљивост код надлежних при решавању његове молбе о концесији за слободно складиште Треба желети да Загребачка општина и Министарство финансија усвоје правилно гледиште друштва и да не руше оно што је стечено дугогодишњим радом и показује несаломљиву животну енергију.
ПОСАВСКА ШТЕДИОНИЦА Д. Д., СИСАК
Познато је да је врло мален број наших провинцијских новчаних завода који се нису послужили никаквим заштитним мерама. У ред тих ретких завода спада и Посавска штедионица д. д., Сисак, која је и у време најјаче кризе поверења удовољавала 6без икаквих ограничења свима захтевима својих улагача. То је и разлог, да је ситуација код ње већ одавна углавноме сређена. Подизање улога је престало, а постепено притичу и нови.
Биланси за 4 последње године овако изгледају:
Рачун изравнања
Актива 1932 1938 1934 1935 У хиљадама динара
Благајна 709 647 670 598 Новчани заводи 729 401 187 28 Менице 18.597 20.912 17.389 14.208 Дужници "18.896 9.475 11.006 18.783 Ефекти 50 65 65 ба Непокретности 180 180 480 180
Пасива Главница 4.000 4.000 4.000 4.000 Резервни фондови 9.160 2.210 2.300 2.508 Пензиони фонд —.— ___ —— 300 Улози на штедњу 28.545 21.519 20.790 21.052 Реесконт 9.579 2.840 1519. _—--
Разно |) 102 _ | __ _ 454. Добитак 408 414 341 · 847 Збир биланса 38.288 31.821 29.947 bb 10
Крајем 1935 збир биланса износи 29,16 милиона = мањи је за око 800 хиљада динара него у претходној гедини. Дакле, обим лослова је само незнатно смањен. С друге стране, ово смањење збира биланса није никакав
"знак да су се прилике код Посавске штедионице погор-
шале. Напротив, ово је доказ да се оне све више сређују. Довољно је анализирати промене у пасиви. Види се пре свега, да се Штедионица више не служи реесконтним кре-
дитом. Крајем 1933 реесконт је износио 2,84 милиона, у
1934 је смањен за 1,33 милиона на 1,5 милион динара, а у 1935 је исплаћен и остатак, сасвим добровољно без икаквог притиска од стране Народне банке. То значи да Посавској штедионици кредити нису више толико потребни. па исплату реесконта треба узети као доказ великог ликвидитета Штедионице.
И кретање улога је повољно. Они су у прошлој години порасли са 20,79 на 21,05 милиона динара. Од тога отпада 19,42 милиона на улоге по књижицама, а 1,63 милиона на оне по текућим рачунима. —
Сопствена средства Штедионице износе 6,5 милкона, а састоје се из главнице од 4 милиона, и резервних фондова од 25 милиона. Фондови су порасли према претходној години за 208 хиљада. Однос између сопствених и тубих средстава, од ! према 3, потпуно задовољава.
Промене у активи су такође интересантне. Менице су услед отплата, а делом и због преноса на текуће рачуне, смањене за 3,18 милиона, са 174 на 142 милиона. Дужници су повећани за 2,78 милиона, са 11 милионау 1934 на 13,78 милиона крајем 1935 године. Код многих других завода видимо смањење дужника, а пораст меница, јер се потраживања по текућим рачунима замењују за акцепте, како би се на тај начин добило средство које би олакшало наплату потраживања и пружило могућпост за добијање евентуалних реесконтних кредита. Посавска штедионица форсира контокорентне кредите трговцима и обртницима, а обраћа мање пажње меничним креднтима, код којих је доминирао земљорадник.
Мако су према уредби о заштити земљорадника ну прошлој години опет снижене камате дужницима земљорадницима, а многи од њих нису плаћали ни тако снижене камате, ипак је чиста добит нешто већа него у претхолној години. То треба захвалити најригорознијој штедњи, а делом и смањењу каматне стопе на улоге. Чиста добчт од 347 хиљада динара овако је подељена: 200 хиљада та аме 5% дивиденде; 50 хиљада резервном фонду; 50 хиљада пензионом фонду и 42 хиљаде на име тантијеме члавовима оба одбора; остатак од 5 хиљада динара прекоси се на нови рачун.
Прошле године претрпела је Посавска штедионица, а с њоме и цела наша привреда, тежак губитак смрћу њеног претседника г. Петра Теслића, сенатора и велеиндустријалца. У управном одбору налазе се г. г:: Петар Теслић, претседник; д-р ЈБудевит Ауер, потпретседник; Милош Теслић, Виктор Михелчић, Драгутин Пертинач; Матија Сигур, Бранко Момчиловић и Августин Петрић. У надзор: ном одбору су г-г.: Мирослав Самболек, Јосип Чупак, Вјекослав Стазић и Марко ББуНеа.
Народно Благостање