Narodno blagostanje — dodatak
скуп двапут подносило уговор са „Царинским и јавним „складиштима а. д“ до краја јануара 1936 године. У овој угодини, међутим, општинско веће донело је закључак да "се из средстава калдрминског фонда изгради у "Хајнце"ловој улици нова царинарница. Та одлука која тешко по"тађа интересе друштва, противна је и екбномским и сагобраћајно политичким интересима града. Загреба.
Јавна рука у "својој инвестиционој политици чини -основну грешку, кад не води рачуна о већ постојећим 06Ллектима- сличне врете. Погрешна употреба капитала (Капи="тал — феллајтунг) у таквим је случајевима извесна. Наро"адто то важи у датом случају. Изградњом новог цариноског магазина постојећи би постао сувишан: Његова вред-ност свела би се на цену градилишта и употребљивог гра=Бевинског материјала. Са економске тачке гледишта био би ефекат новоградње за онолико мањи за колико је смасњена вредност постојећег објекта. А то је у очигледној супротности са рационалним газдовањем, са. општег гледишта загребачких привредних интереса.
Све досада вођене анкете о политици јавних радова, "као напр. оне Међународног бироа рада и Друштва нгоода, истичу као основно начело да јавни радови постају штетним, ако непосредно или посредно конкуришу приватним предузећима. Уколико општинска управа не би водила ра-уна о овим основним постулатима политике јавних ра: -дова, Министарство финансија треба да спречи грешку.
80% увоза који иде у Загреб или преко Загреба, долази преко Марибора, Јесеница или Ракека. Манипулаиција се врши у Царинским јавним складиштима, без опте_рећења Главног колодвора, на железничкој станици Загреб—(Сава. Ако, би се царински магацин преместио са за„падне на источну страну града, била би потребна реорга„низација робног саобраћаја, што би било скопчано са новим трошковима. Са друге стране било би неизбежно јаче оптерећење већ и онако преоптерећеног Главног колоавора. Свака организација има своју вредност. Тако и она ЛДаринских и јавних складишта. Неизбежно је да би разубијањем постојеће организације и отварањем нове били погођени носиоци наше спољне трговине, и то и у најповољнијем случају, да тарифе остају исте, који није ве"роватан. Тешке последице које повлачи за собом свако уни„штење привредних добара, морају у случају Царинских и јавних складишта бити велике, јер се ради о једном ве„ликом предузећу што најбоље можемо видети из следеућих рачуна изравнања и добитка и губитка.
Рачун изравнања
Актива 1934 1935 У. хиљ. ДИН. Благајна 110 287 Хартије. од вредности | 029 | . 49 HenokperHocrH ___. 18004. _ 120040 | Дужници - __ | = 1204 1,794 _ Прелазне позиције = <: | - 58 7 43. · "Инвентар | пр 20 10. Губитак | ДЕ се и 960 375 · Пасива Главница | у 7.500 7.500 . Фонд за смањену вредност објеката 1.600. 1.790 Веровници ||. 10.615 ja, 11228 Збир: биланса _ 19:715 · 20;518 i
_ износи 20,5 мил. _део капитала уложен је у непокретности са 18 мил. дин.
"Из наведених података види се осим остаје дуго на лагеру. Ломбардни и. према томе, нису били могући. Ефектуирани су: свега про-
93 - Збир биланса је истоветан са обртним капиталом и према 19,7 мил. у 1984 години. Највећи
за последње две године. Дужници износили су 1,8 мил. У 1935 г. према 1,2 мил. У 1934 т. Остале позиције. "су, изу-
зевши благајну од 287 хиљ. дин. према 110 ХиИљЉ., безна-
чајне: хартије од вредности 49 хиљ. прелазне. позиције 43 хиљ. према 58. хиљ. а најпосле инвентар 10. ХИЉ. према 20 хиљ.
Царинска и јавна складишта претежно раде туђим
· капиталом. Веровници потражују 11,2 мил. према 10 мил.
Главница која је уједно и сопствени капитал, непроме-
„њена је са 7,5 мил. дин. Фонд за смањену вредност обје-
ката претставља коректуру позиције непокретности и износи 1,8 мил. према 1,6 миа.
Рачун добитка и губитка
Расходи 1934 1935 У хиљ. дин. _
Трошкови 792 1.064 _ Камате - | 589 481 Порез 0 74 7585 Резерва за Ca OM вредност
објеката _ | 180 | OD. Отпис инвентара 20 10: Губитак из претходне. год. 280 .261
Приходи Складишне пристојбе 1.670 161 Камата од хартија од вред. 4: 4 Губитак ~ · Попе 261 376 Збир прихода или расхода 11935: | 1.991
Рачун добитка и губитка. показује 00 обво пословање друштва. Складишне пристојбе, најважнији. приходи, биле су у 1985 г. 1,67 мил. према. 1,61 мил. у. претходној години. Рашчлањујући приходе према изворима добијамо ову слику: по закупном уговору са Министарством финансија примило је друштво у.1985 г. као и у претходној години 1,2 мил. дин. од. Министарства саобраћаја за манипулацију са царинском робом 512 хиљ. према 672: хиљ, а из осталог складишног посла 398 хиљ. према 340 хиљ. Укупни приход био је у 1985 г. 2,1 мил. према 2,2 мил. У рачуну добитка и губитка складишне пристојбе. износе 1,6 мил. према 1,67 мил. 500 хиљ. односно 430 хиљ. дин. отпадају на трошкове који су настали непосредно у вези са складишним послом и књиже се на одговарајући рачун; позиција складишних пристојби претставља салдо ових. Робни промет, као што се може закључити из ове. позиције, променио се само незнатно у 1935 г. Промет увозн= робе био је у 1985 г. 81 хиљ. тона према 648 хиљ. тона у претходној години. Подаци обухватају у царинска и јавна
" складишта увезену а и извезену робу. Бројеви који се од: носе на лагер, мењају ту слику. У 1934 г. остало је 28
хиљ. тона у складишту према: 800: тона у 1935 г. Као што
се лагер из 1934 г. морао појавити у промету идуће го-
дине, за исто толико треба смањити одговарајући податак о промету из 1985 г., да би добили промет који одговара увозу робе у тој години. Ако извршимо ту коректуру, видећемо да је промет у 1985 г. 58 хиљ. тона према 64,8 хиљ. Разлог смањењу промета је већа конкуренција слич: них предузећа ван Загреба, нарочито складишта. на Сушаку које је привукло прекоморски и транзитни. промет. тога да. роба:не варантни послови,