Narodno blagostanje — dodatak

Brenesni računi 0 - | — — 324 1.147 Garancije i ostave - = _— 030036 3.904 Dobitak | = 170. 1.486 1.619 Zbir bilansa 16.410 20.845. 25.868 21.922

Kapital društva iznosi svega 600 hili. din. Što je VIIO.

malo u Odnosu prema zbiru bilansa. Po tome se vidi da Put-

nik пе spada, u red kapitalističkih preduzeća u pravom smislu ~

reći, nego da ciljeve njegovog rada treba tražili u drugim oblastima. U bilansu Putnika najvažniju ulogu igraju obračunski računi sa komitentima i zastupnicima koji se pojavljivaju kao dužnici ı kao poverioci. To je moguće samo zbog raznolikosti poslova, koje obavljaju Putnik i njegovi komitenti odnosno: zastupnici i koji zahtevaju vođenje odvojenih računa. Po prirodi svojoj ti su računi izloženi čestim promenama tako da je njihova visina u bilansu slučajna. Jednu poziciju ipak ireba istaći, naime pretvaranjie duga kod Generalne direkcije državnih železnica od 7,7 mil. din. u 19834 god. u potraživanje od 1,6 mil. Drugim rečima, železničke karte su uuapred plaćene što zaista pretstavilia redak slučaj. Vlastita sredstva su u 1935 godini povećana za 4,5 mil. din., i to fondovi sa 2,7 mil. na 7,3 mil. Obavezna štednja, koja je u stvari penzioni fond društva, povećala se sa 520 hilj. u 1934 god. na 615 hili. din. Srazmerno velike svote drži Putnik likvidne. Blagajna iznosi 258 hilj. din. prema 153 hilj., novčani zavodi 558 hilj. prema 794 hili., a devize i valute 2,9 mil. prema 741 hili. din. Dugovi su za 60% svoga iznosa pokriveni likvidnim sredstvima. Zbir bilansa se smanjio sa 25,8 mil. u 1934 god. na 21,9 mil. u 1935 god. Uzrok tome je smanjenje salda kod računa Generalne direkcije državnih železnica i zastupništava u inostranstvu. Ove okolnosti u vezi sa već pomenutim povećaniem sopstvenih sredstava čine Putnikov bilans u 1935 2. роуо јат.

U upravnom 0dboiu Putnika nalaze se sledeća g. g.: Dušan Miličević, pretsednik; Milan Milić, potpretsednik; Dragoliub V. Blagojević, Jaša Grgašević, d-r Dušan Jeftanović, d-r Toma Milić, d-r Ivo Tartalja, d-r Fran Šter i d-r Milan Hrištić. U nadzornom odboru su g. g.: ing. Stanoje St. Milivojević, pretsednik; d-r Vladimir Belajčić, Đura Ružić, Nikola Stanarević i Milan Jelinić.

SAVEZ NABAVLJAČKIH ZADRUGA DRŽAVNIH SLUŽBENIKA, BEOGRAD

Sa 1995 godinom Savez nabavljačkih zadruga državnih službenika u Beogradu navršio je petnaestogodišnjicu svoga rada. Za ovih 15 godina iz srazmerno dosta skromnih početaka stvorena je organizacija koja danas obuhvata veliki sektor našeg zadružnog života. Počelo se sa nabavljačkim zadrugama, ali je Savez postepeno uzimao i druge poslove u svoje ruke. Danas su u Savezu učlanjene nabavljačke, kreditne, stanbene i proizvođačke zadruge. Njihov broj povećan je u 19935 godini sa 206 na 231. Krajem 1935 po vrstama bilo ih je 97 nabavljačkih (prema 92 u 1934 god.), 119 kreditnih (97), 10 stanbenih (12) i 5 proizvođačkih (5). Savez ima svoje robno odelenje, svoje mlinove, konačišta, restoran, bavi se životnim osiguranjem itd. Vidimo, dakle, da ie njegova Organizacija mnogo šira, nego Što to pokazuje njegov naziv.

Broj zadrugara je u naglom porastu, naročito od početka 1929, kada su sve Savezove zadruge imale samo 36.500 zadrugara. Krajem 1935 članova ima 198.435 sa 301.063 udela. U 1935 broji zadrugara se povećao za 11.540, a broj upisanih udela za 31.696. Obrtni kapital Savezovih zadruga iznosi već preko 235 miliona i veći je nego prethodne godine za 28,3 miliona ili za 11%.

Kao što se vidi iz sledeće tablice, u kojoj smo ироredili glavne bilansne pozicije za četiri poslednje godine, Savez ima to ogromno preimućstvo da radi skoro isključivo sopstvenim sredstvima, jer ova iznose 198 miliona, + a DO Tioci samo 5,27 miliona dinara.

103

· Račun izravnanja ; 1934.

Aktiva 1982. 1988 · 1985 u hiljadama. dinara

Blagajna 239 12:21: 7102: 71 Tekući računi: -

novčani zavodi 5.029 3.378 3.660 848

тадтиве | 78.218 68.630. 77.020. 83.788

razni dužnici 1g 14.428 12785, 12947 Hartije od vrednosti " 8.862 2.819 3.942 4.463 Roba 3.409 2.038 2.467 5.450 Nepokretnosti 21.505. 31.360. 31.976. 34.488 Nameštaj i pribor 473 485 736 1.197 Inventar mlinova 297 370 342 374 Razna aktiva 285 260 709 256 Prenosni računi — — 175 148 Kurs razl. drž. hartija 1.973 1.000 — —

Pasiva Članski udeli zadrugara 522 597 689 753 Glavnica 116.794 120.051 129.126 1lad:872 Fondovi 629 1.119 1.503 2.158 Fond za sumnjiva potraž. 841 — — Razni poverioci 145 1.860 925 5.276 Poslovni višak 2.020 1.508 1.668 1.728 Zbir bilansa 190.449. 125.497. 138.91] 143.277 Ostave — = 99.343 109.848 рероп. hart. od vrednosti — — 11.343 12.326

Račun gubitka i dobitka

Rashodi Režijski troškovi. 2.923 3.909 2.672 3.108 Troškovi mlinova 1.739 2.033 1.796 2.378 Revizija i propaganda 399 449 — _ Troškovi i otpisi domova — — 924 1.080 Zadr. osigur. i Ofpisi — — — 124 Konačišta, menze i dr. 863 945 558 2.310 Dobit 2.020 1.508 1.667 1.723

Prihođi Kamate 3.405 3.461 3.589 3.810 Nepokretnosti 1.338 1.450 1.416 1.493 Prihodi na robi 2.673 2.501 2.330 59 Prihodi mlinova –— — — 2.834 Prihodi preduzeća — — 1.850 2.335

Zadružno osiguranje — — — 8 Razni prihodi 529 1.154 285 178 Zbir prihoda ili rashoda 7.945 8.839 9.420. 10.718

Zbir bilansa stalno raste, sa 120,45 miliona krajem 1932 god. na 143,27 miliona u 1935. Interesantno je da su članski udeli zadrugara sa 753 hiliada dinara neznatni. Savez još nema ni uloga svojih zadruga. Naprotiv, kao što ćemo to videti prilikom analize aktive, on finansira svoje zadruge. Međutim, Savezu je osiguran vlasiti kapital sa druge strane. Država je želela da obezbedi Savezu zadruga njenih činovnika velika sredstva, da bi mu na taj način omogućila uspešan rad — 1 to ne u vidu pozajmica, nego u vidu glavnice koja је imala da ostane Savezu. Ima nekoliko izvora za obrazovanje glavnice, Već u 1922 god. državna blagaina je odbijala od prinadležnosti činovnika izvesan procenat u korist Saveza, što se praktikovalo svega dva meseca. Drugi izvor je bio obustava 1% koji se zadržavao od svih državnih liferacija u korist Saveza kroz 5 godina. Treći izvor ојаупсе dolazi od obustave činovnicima od njihovih prinadležnosti kroz 36 meseci (od 1 jula 1928 do 30 juna 1931), po 10 odnosno 5 dinara mesečno. Od toga vremena VvIši se naplata samo od onih, koji su naknadno ušli u državnu ili banovinsku službu. U izveštaju su označene odvojeno pojedine pozicije, koje su зе

ovako kretale (u hiljadama dinara):