Narodno blagostanje — dodatak
110
miliona, a Blagajnički zapisi Ministarstva finansija sa 8.05 na 21.1 miliona. Dakle, ove. dve pozicije su skoro utrostručene. Kao potpuno nova pojavliuje se pozicila zajmova ·po tekućim računima sa 6,6 miliona. -
U 1935 banka je odobrila i isplatila novih zajmova za
ukupno 48,77 miliona prema 24,42 miliona u 1934, a naplatila.
ie od svih bančinih dužnika na ime otplata 39,82 miliona (27.18 miliona u 19934) i na ime interesa 13.68 miliona (13.83 miliona u 1934). Ukupna suma plasiranih zaimova na hipoteku, lombard i tekuće račune krajem 1935 iznosi 125. miliona.
Banka je prošle godine smanjila kamatnu stopu na odobrene ·
zajmove, prvo po novim na 9% i 8%, a ubrzo posle toga i po starim zaimovima od 10% na 9% i na 8%. Od početka 1936 ona naplaćuje na hipotekarne zajmove 8%, a na lomБагдпе 7%.
Gotovina u blagajni i na žiro-računima je smanjena sa 7,483 na 2.16 miliona. Vrednost bančinih nepokretnosti iskazana je krajem 19935 godine sa 1.87 miliona prema 2.1 miliona u 1934. Banka je i prošle godine kod svojih nepokretnih imanja izvršila otpis od 350 hiliada dinara.
Na poslednioj redovnoj skupštini uprava bančina je saopštila članovima »da stoji odlučno na gledištu, da treba kupiti u prvoj povolinoi prilici jedno reprezentativno пероkretno imanje za banku«. Prema pisanju »Politike« od 17 maja o. g. ta se namera već privodi u delo. Banka kupuje, naime, za 8 i po miliona kafanu »Albanija« sa nekoliko okolnih starih zgrada, koje će se srušiti, da bi se na njihovom mestu podigla palata koja će dostojno reprezentovati Trgovački fond i njegovu hipotekarnu banku.
Račun gubitka i dobitka za četiri ovako izgleda:
poslednie godine
Račun gubitka i dobitka
Rashodi 1932 1933 1934 1985 u hiljadama dinara
Kamata 3.741 2.751 2.160 1.851 Admin. troškovi 330 175 121 133 Troškovi po budžetu 743 741 748 748 Otpisi 688 1.258 764 894 Dobit 7.023 7.380 8.109 8.017
Prihođi Kamata 19.137 12:106. 11.699 10.868 Prihod od gar. fonda 145 125 187 207 Prihod od trg. fonda 219 44 55 32 МероКкгте та imanja — — — 82 Napl. otpis. potraž. · — — — 409 Razni prihodi 25 26 35 47 Zbir prihoda ili rashoda 12.595 12.301 11.901. 11.644
Uprkos prošireniu poslovanja bruto prihodi su manji nego u tri prethodne godine, što je posledica obaranja kamata. Međutim, smanienje bruto-prihoda nije znatno. U 1935 oni iznose 11.64 miliona prema 11,9 miliona dinara u 1934 godini. Kamata po hipotekarnim zajmovima iznosi 9.31 miliona prema 11.10 miliona u 1934. Dakle u 1935 je manja za 2.8 miliona. Nasuprot tome, kamata po blagajničkim zapisima Min. fin. iznosi 909 hiljada i veća je za 6G7 hiljada nego u prethodnoi godini. Na ime kamate po tekućim računima naplaćeno је 301 hiljada dinara, dok se u 1934 ova pozicija nije ni javliala. Kod kamate po lombardnim zaimovima i po Blagainičkim zapisima Narodne banke razlike prema prethodnoj godini su neznatne. Na strani prihoda imamo i jednu
novu, dosta utešnu poziciju, naime »naplaćena otpisana potraživanja«, koja iznose 409 hiljada. Ova pozicija svedoči o rigoroznosti kojom banka bilansira.
Ukupni rashodi u 1935 godini, zajedno sa otpisima, 12nose 3.03 miliona prema 3.75 miliona u prethodnoj godini. Oipisi su za 130 hiljada veći, a pasivne kamate za 309 hiljada manje. Kod ostalih pozicija na strani gubitka promene prema prethodno, godini su neznatne.
Od 8 miliona i 17 hiljada dobiti preneto je 6.8 miliona kao 8% ukamaćenje na račun glavnice, 633 hiljade dato je bančinim fondovima, 316 hiljada na ime tantijeme članovima oba odbora i činovništvu, 240 hiliada Ministarstvu trgovine i industrije, a ostatak od 22 hiljade je prenet na račun prenosne zakupnine za 1936 godinu. |
U upravi se nalaze sledeća gospoda: Blagoje J. Antonijević, potpretsednik; Živojin M. Janković, Aca B. Dinić, Živan Todorović, Čedomir T. Petrović, Dušan T. Veliković, Vitomir Simić, Raša M. Ćuković, Milan O. Maksimović, Milan B. Tomić, Avram Filipović, članovi, Mihailo S. Švabić, direktor. U nadzornom odboru su gospoda: Mihailo S. Kandić, pretsednik; Nikola M. Belović, potretsednik; Milan V. Jović, Gavrilo Ž. Radošević, Čeda J. Vuković, Milan Gmizović, članovi. Vladin komesar je g. Milan Dostanić.
ЈУГОСЛОВЕНСКА БАНКА Д. Д., ЗАГРЕБ
Одлука Министарства о одобреној санацији достављена је Југословенској банци тек почетком 1935, због чега се успех санације и није могао одразити на банчином раду у 1933 и 1934 години. Међутим, закључни рачуни за 1935 доказују нам да се банчино пословање опет нормализује и да се поверење улагача нагло враћа. .
Иначе, санација је била темељита и радикална, а омогућена је искључиво тиме што је Живностенска банка у Прагу, као потраживајући завод, пристала на знатне жр тве. Она је на тај начин видно показала колико јој је стало до оздрављења Југославенске банке и њеног даљег нормалног пословања. Улагачи и остали повериоци били су сасвим поштеђени од претварања извесног дела њихових потраживања у акције и специјални резервни фонд, као што је то предвиђено Уредбом о заштити новчаних за. вода. Санација је извршена на тај начин да су за отпис губитака и сумњивих потраживања употребљени најпр: сви исказани резервни фондови у износу од 29,8 милиона, као и све интерне резерве. Затим је главница редуцирана од 100 на 40 милиона динара, тако да се за отпис могло употребити даљих 60 милиона. Живностенска банка није на томе стала, већ је ставила на расположење у корист сана: ције даљих 250 хиљада акција или за 10 милиона номинале, што је такође употребљено за отписе. После тога се главница од 30 милиона повишује на 50 милиона издавањем 500.00 комада приоритетних акција од по 40: динара, које преузима Живностенска банка за своја потраживања. Истовремено се од њених потраживања одваја даљи износ од 25 милиона, који је употребљен за стварање нарочитог резервног фонда.
О пословању у 1985 години Управа Југословенске банке вели у свом извештају: „Наша настојања кретала су се у три главна правца, и то 1]. ликвидирати што више старе ангажмане у колико је то потребно за уређење наших старих обавеза, 2. подићи и развити нови посао и коначно. 3. ојачати мобилитет завода". Банчини завршни рачуни за 1935 годину, који се налазе на следећој таблици, показују нам да су у сва три правца постигнути повољни резултати: