Narodno blagostanje — dodatak

__ Рачун изравнања · Актива 1932 1933 1934 1935 - у хиљадама динара "Непокретности 4.360 4.450 4.450 4.680 Зграде и инвестиције 97.877 29.142 · 29.142. 29.142 Машине и уређај 26.166. 30.756 30.756 – 30.756 Индустријска пруга 1.058 2.349 2.349 2.349 Залихе ____15:475, 46.341 39.945 34.775 Дужници и улози 98.748 31.685 31.596 36.614 Хартије од вредности 3.273 3.859 3.483 4.622 Благајна 176 177 152 192 Фабр. опрема и приб. —— 1 дин. 1 дин. |! дин: Разна актива — 3.220 3.220 3.220 Губитак — 3.330 — Пасива Тлавница 50.000 50.000 50.000 „50.000 Резервни фонд 7.500 8.500 8.500 8.750 Фонд валоризације 8.789 8.789 8.789 8.789 Фонд за пов. главнице 1.368 1.368 1.368 1.368 Фонд амортизације 91999 26741 29.853 38.951 Фонд за сумњ. потраж. = ~ — 15 Засебно опор. резерва 53.439 36.454 — 28.995 Повериоци 7.456 5.872 6.641 10.519 Добит 10.090 — 3.485 3.825 Збир биланса 107.134 154.728 145.092 146.349 Рачун губитка и добитка Расходи 'Порези 11.894 4.471 676 215 Отпис — амортизација 4.063 4.812 a:112 4.098 Сумњива потраживања 1.432 1.664 51 151 Добит са преносом 10.090 —— 3.485 3.825 Курсна разл. ефеката — 83 — Приходи Пренос добити 1.040 931 _ 387 'Од ефеката — 83 108 89 Од непокретности == 11 15 7 "Од производње 26.835 6.676 7.202 7.807 Разни приходи 105 ен a S Губитак — 3.330 — Збир прих. или расхода 27.480 11.030 1.825 8.290 Збир биланса односно фабрички обртни капитал

износи 146,3 милиона и само је незнатно већи од оног “у 1934 години. Од тога су само 10,5 милиона туђа средства, жоја су у односу на претходну годину порасла за скоро 4 милиона динара. Сопствена средства износе нешто мање од 136 милиона динара. Од тога отпада на главницу 50 милиона, на фонд амортизације 38,95 милиона, на остале жрондове 19,06 милиона, на чисту зараду 3,82 милиона и на „засебно опорезовану резерву“ 29 милиона (28,99). Знатније промене У 1985 години имамо само код фонда амортизације и код засебно опорезоване резерве. "Фонд амортизације је порастао са 29,85 милиона у 1934 на 33,95 милиона у 1985 години. Тиме је достигао 50% од "билансиране вредности · инвестиција. Прошлогодишња „амортизација износи 4,1 милион и већа је за ! милион од гоне у 1984, али је ипак за 700 хиљада мања Hero y 1933 години. Да је амортизација инвестиција била умерена, види се и по томе што је у 1935 изнела само 6,1% од би-

115

лансиране вредности инвестиција. „Засебно опорезована

"резерва“ пала је са 36,45 милиона у 1934 години на 99

милиона у 1985. Као што- је нашим читаоцима већ познато, ова позиција претставља латентну резерву која је важна нарочито код предузећа која подлежу коњунктуралним променама. Код фабрике „Бачка“ латентна резерва лежи у процени робе. Уместо да се роба билансира по цени коштања, она се мора књижити по продајној цени. Разлика као неостварена бруто зарада долази у пасиву.

У активи видимо да је вредност инвестиција остала готово непромењгна са 66,93 милиона. Једино је вредност непокретности порасла за 230 хиљада. Залихе су смањене за око 5 милиона на 34,77 милиона динара. Насупрот томе види се, да су дужници и улози у 1935 години порасли такође за 5 милиона, са 31,6 на 36,6 милиона. То је у првом реду изазвано порастом обима продаје шећера. Про“ дата је и целокупна залиха меласе, пошто је тражња на домаћем тржишту знатна. Једино је продаја сувих резанаца била слабија од оне у 1984.

Необично је интересантан и рачун губитка и добитка. Приходи од производње износе 7,8 милиона и већи су за 600 хиљада него у 1934, али су ипак за читавих 18,5 милиона мањи него у 1982 години. То нам јасно показује да су у 1985 прилике у индустрији шећера биле још увек тешке. Ако погледамо на страну расхода, пашће нам одмах у очи да порези износе само 215 хиљада према 676 хиљада у претходној години. У ствари, порези и таксе износили су у 1934 години 6,78 милиона (без трошарине на шећер), а у 1935 години 3,1 милиона. Разлика од 6,1 мил. У 1934 и 2,9 милиона у 1935 није ушла непосредно међу расходе, јер је исплаћена из резервног фонда фабрике. Да предузеће то није урадило, исказана зарада у 1935 гол. била би само 900 хиљада уместо 3,8 милиона, а у 1934 уместо зараде од 3,48 милиона морао би се исказати губитак од нешто преко 3 милиона. То значи да се за исплату дивиденде морају трошити резерве, јер је зарада недовољна или је уопште нема:

Исказани чисти добитак од 3 милиона 825 хиљада овако је подељен: за 5% дивиденду 2,5 милиона, резервном фонду 0,5 милиона, за тантијему 344 хиљаде, а остатак од 481 хиљаду преноси се на нови рачун.

У управном одбору су гг.: д-р Гедеон Дунђерски, претседник; Филип Вајс, потпретседник; А. Ацел, д-р Марко Чутић, Едмунд Холош, д-р Стеван Клајн, Јосип Најман, Радиша Николић, Максо Опенхајм, Лазар Продановић, Евген Шварц и Ђорђе барун Улман, чланови. У надзор: ном одбору налазе се гг.: Мирко Јаковљевић, Геза ШтуксРибар, Оскар Хамершлаг, Милета Лесковац, д-р Фрањо Киш, Карло Ацел, Евген Кеменди и Јосиф Пилиш.

ДИОНИЧКО ДРУШТВО ДОМАЋЕ ТВОРНИЦЕ ПРЕДЕЊА И ТКАЊА ПАМУКА, ДУГАРЕСА

На развитак наше текстилне производње утичу од половине прошле године два важна фактора у противном правцу. Побољшање куповне моћи сељака је повољан, а отежавање у снабдевању сировинама услед примењивања санкција према Италији је неповољан. Обе појаве смо за: бележили у своје време у чланцима: „Сјајан полет. наше текстилне индустрије и радничке прилике у њој: и „Еко: номске санкције према Италији". Пре кратког времена Народна банка је израдила у споразуму са Министарством трговине и индустрије списак предмета, који ће се моћи увозити само по претходној дозволи Народне банке. Списак садржи најважније текстилне сировине, полуфабрика-