Narodno blagostanje — dodatak

0 _

верилаца са 57,08 на 49,81 милиона. Затим повећање пензионог фонда са 9 на 10 милиона и повећање амортизационог фонда са 50,48 на 54,84 милиона динара. Полог хартија од вредности, као евиденциона позиција чију протувредност налазимо у активи, смањен је са 4,53 на 2,84 милиона. Остале промене у пасиви су незнатне. Једино треба споменути да је неподигнута дивиденда порасла са 47 хиљада у 1934 на 1,45 милиона у 1935 години. |

Однос између сопствених и туђих средстава је врло повољан, јер туђа средства износе укупно 53,3 милиона, што не претставља ни :/, од обртног капитала. Насупрот томе сопствена средства су достигла 180 милиона, од чега отпада на главницу 40,5 милиона, на чисту добит 4,2 милиона и на фондове скоро 85 милиона динара. Највећи је амортизациони фонд са 5485 милиона. Како су инвестиције у активи билансиране са 94,1 милиона, види се да их овај фонд већ покрива са 58,3%.

Актива је једноставна и врло прегледна. Цео обртни капитал од 185,8 милиона подељен је углавном на четири позиције, од којих су инвестиције са 94,1 милиона највеће, а затим долазе дужници са 41,27 милиона, хартије од вредности са 18,8 милиона и роба и материјал са 15,15 милиона динара. Готовина предузећа износи 3,53 милиона, а вредност пензионог фонда 10 милиона динара. Последњих година нове инвестиције су биле знатне. У 1935 порасле су само за 220 хиљада, али је зато пораст у току четири претходне године био око 24 милиона динара. Имали смо већ прилику да констатујемо, да је Беочинска фабрика цемента била међу првима у нашој држави, која је правилно предвидела развитак привредних прилика и прва отпочела са модернизацијом и техничком реорганизацијом производње. Повећање рачуна робе са 13,86 на 15,15 милиона до казује да је управа очекивала да ће живља грађевинска делатност у 1935 повољно утицати на продају. То се очекивање није у прошлој години још испунило. У току првог полугодишта 1936 продаја цемента показује извесно побољшање, првенствено благодарећи јавним радовима. Међутим, превисока трошарина на цемент и даље јако омета приватну грађевинску делатност, што претставља велику штету за народну привреду.

Код рачуна хартија од вредности имамо у 1985 смањење од 450 хиљада динара. Преко ове позиције књиже се учешћа у многобројним предузећима која припадају концерну Беочинске фабрике, али није искључено да се у њеном портфељу налазе и разни државни папири. Овогодишње смањење вероватно је последица продаје или преноса на рачун пензионог фонда.

Беочинска фабрика дели и за 1985 годину дивиденду од 8%, али је уопште не би било, да се из резерве није изузела сума од 1,8 милиона и да предузеће није наплатило 2 милиона на име камате и других прихода, који немају никакве везе са производњом цемента. Да су поменуте две позиције испале из рачуна прихода, чиста добит за арошлу годину износила би мање од 250 хиљада динара. То не би било довољно ни за исплату дивиденде од :/,%. Објашњење за овако неповољни резултат наћи ћемо, ако погледамо рачун расхода. У односу на претходну годину y 1935 су смањени трошкови, плате и амортизација. Међутим, код пореза имамо повећање од 400 хиљада, а трошарина која иде на терет произвођача износи читавих 5,99 милиона динара. Рад централне индустрије је нерентабилан управо због високе трошарине. Кад би се односна стопа бар снизила на сношљиву меру, сигурно је да би знатно порасла и продаја овако важног грађевинског материјала као што је цемент. Ни фискални интерес не би дошао у питање, јер је већ одавна утврђено да на фискалне приходе боље утичу ниске него високе стопе.

Исказана чиста добит од 4 милиона 189 хиљада овако је подељена: за 8% дивидинду 3,24 милиона, тантијема

404 хиљаде, редовном резервном фонду 100 хиљада, за.

оснивање фонда поч. потпретседника Фердинанда Баумгартена 300 хиљада, амортизационом фонду 2,8 хиљаде, а остатак од 142 хиљаде преноси се на нови рачун.

У управи фабрике налазе се гг.: Милош Савчић, претседник; Дамјан Бранковић, Геза Ковач, д-р Влада 1. Марковић, д-р Емил Оплер, Ђорђе барон Оренштајн, Јосиф барон Рајачић, Коста Л. Тимотијевић, Дезидер Шомођи и Јулије Јон, чланови. У надзорном одбору су гл. Милан Француски, д-р Алфред Гардоњ, д-р Елемер Гелерт, Михајло Гутман, Лазар Сладековић и Фрања Шлезингер. '

ПРВА ЈУГОСЛОВЕНСКА ТВОРНИЦА ВАГОНА, CTPOЈЕВА И МОСТОВА Д. Д. СЛАВОНСКИ БРОД

Непосредно иза Уједињења претпостављало се с пуним правом да ће код нас имати повољне услове за развитак све оне индустријске гране које задовољавају потребе саобраћаја. Нарочито су постојали сви потребни предуслови за рад и напредак једне велике фабрике вагона, локомотива, стројева и мостова. Довољно запослење једном предузећу великих димензија могла је да даде већ сама поправка возног парка, која се само једним делом може да врши у државним радионицама. Вродска фабрика вагона имала је и то преимућство, да је подигнута у месту у коме су се сусретале наше нормалнотрачне са главним делом наших ускотрачних жељезничких пруга.

Упркос свему томе, судбина Бродске фабрике вагона је веома тешка и жалосна. Узрока има више, али се сви они могу свести на један: на погрешну индустријску политику јавне руке. У целом свету младе индустријске гране, а нарочито оне које изискују велике капитале и велике инвестиције, увек су уживале нарочите привилегије, а добивале су чак и субвенције у готовом. Наша машинска индустрија није с тим рачунала, али је с правом очекивала да ће се с њом поступати бар на исти начин као и с предузећима на страни. Укратко, она је очекивала да јој се од стране државе неће чинити непотребне сметње и да ће 10] се пружити могућност да ради.

У првим годинама после рата, посла је било доста, јер је наш возни парк био у дерутном стању, а државне радионице нису могле да извршују ни редовне оправке. Међутим, са исплатама рачуна ишло је веома слабо, па је услед тога и Бродска фабрика вагона имала велике гу битке на каматама. Да би се они елиминисали, главница фабрике редуцирана је 1927 године са 55 на 27,5 милиона динара. У току 1928 извршена је реорганизација фабрике и главница јој је повишена на 110 милиона. Али, с обзиром на сталне потешкоће око финансирања државних лиферација, као и због тешке конкуренције коју је чинила Немачка са својим репарационим лиферацијама, појава нових великих губитака била је неизбежна. У вези с тим морало се у 1932 приступити поновном смањењу главнице са 110 на 55 милиона динара.

Када су у јесен 1931 године престале репарационе лиферације, стање се није поправило, јер су државне поруџбине због штедње скоро сасвим престале. Бродска фабрика је тада покушала да нађе друге изворе запослења. Врло леп успех је постигла израдом трамвајских кола за београдску, љубљанску и новосадску општину. Даље су основана одељења за мостове и разне друге железне конструкције, за производњу парних котлова и пећи за централно ложење итд. Али тиме се нису могле надокнадити поруџбине Министарства саобраћаја, јер је фабрика по свом уређају ипак у првом реду упућена на израду железничких возних средстава. Ни у току последње две-три године Бродска фабрика вагона није добијала већих поруџбина од државе, иако су страној индустрији даване знатне нове поруџбине железничког материјала. Бродска