Narodno blagostanje — dodatak

„фабрика има све модерне инсталације и све потребне "услове за градњу локомотива, али до данас није направила још ни једну локомотиву, пошто их ми поручујемо у ино„странству. То се може рећи и за извесне предмете који интересују Министарство војно. И у пословном извештају -за 1935 годину Управа Бродске фабрике вагона се жали зна слабу запосленост. „Ни у овој пословној години нисмо могли знатно да повећамо обрт — вели Управа — јер је Министарство саобраћаја оне поруџбине, које су нас интересовале, већим делом уступила иностранству. Наше интервенције поводом овог поступка, који се противи постојећим законским прописима, нису имале успеха". Дакле, уместо да се фаворизује домаћа индустрија, велике набавке се поверавају страним компанијама, иако би их наша предузећа могла да изврше уз исте услове и "у истом квалитету као и страна. За увоз предмета који „служе железничком саобраћају предвиђа се чак и ослобоБење од плаћања царине и царинских дажбина, ослобоБење од таксе на рачуне итд. Како страна предузећа не "плаћају код нас ни пореза, очигледно је да им се даје и предност над домаћима. У последње време фаворизују се "страна предузећа и у вези с нашим активним клириншким - салдом у трговинском промету са Немачком. Према наашим информацијама постоји намера да се у Немачкој набави за 400 милиона динара разног железничког материjama, иако се већи део тог материјала производи и у земљи. Што је најинтересантније, тиме би се и наша актива у клирингу са Немачком слабо променила. Наиме, држава -би за поменути материјал издала бонове у износу од 400 милиона динара. Неке немачке банке су пристале да те бонове есконтују, а наша држава би их откупила у току од 7 година, годишње по 57 милиона динара. То значи да би се том трансакцијом ове године наша актива у клирингу са Немачком смањила само за 57 милиона динара. Чему гонда набавка материјала за 400 милиона» Је ли сигурно да ће у току свих следећих 7 година клиринг са Немачком "бити за нас активанр Уосталом, према нашем сазнању, пео тај материјал нам није уопште потребан, а оно што Министарство саобраћаја стварно треба, може се добити и од домаћих предузећа, чак и на кредит уз исте ако не и уз повољније услове него у иностранству.

Како се још увек слабо води рачуна о домаћој индустрији, доказује нам и један случај који интересује и "рродску фабрику вагона. Она је израдила за Министарство саобраћаја 10 курсних кола. Израда је првокласна и нај"солиднија, а цена није скупља него у иностранству. Ипак постоји намера да се поручи још 13 курсних кола, али не "код Бродске фабрике вагона, већ у иностранству. Изгледа као да Бродска фабрика вагона и не постоји или као да држава не верује у њену индустријску способност. Међутим, ова фабрика је једна од најмодерније уређених и највећих у средњој Европи. Поред осталога, онаиман свој конструкциони биро, у коме раде необично озбиљно и савесно око 15 инжењера.

Да је Бродска фабрика вагона дорасла и за нај5 пројекте, доказује нам, на пример, и чињеница да је она добила другу награду на последњем конкурсу за (израду пројекта за нови савски мост код Загреба, иако је на конкурсу учествовало 14 такмичара, из земље и иностранства. Шта више, пошто је мост по пројекту који је добио прву награду сувише скуп, на претстојећој лици"тацији служиће као база пројект Бродске фабрике вагона.

У вези с нашом погрешном индустријском политиком, финансијски резултат рада Бродске фабрике вагона није ви y 1935 могао да буде задовољавајући. Пословна година је завршена с губитком од 597 хиљада динара. Заједно са преносом из ранијих година укупни губитак износи 2,47 "милиона. Уосталом, не сме се заборавити да су путем сни-

"жења главнице већ раније отписани губици од 82,5 милисона динара. ' |

веће

127

| Главне билансне позиције за четири последње године овако изгледају:

Рачун изравнања

Актива 1932 1933 1934 1935 У хиљадама динара

Инвестиције 86.788. 95.000 95.956 97.351 Нове инвестиције 8.212 96. 1.895 510 Материјал и радови 11.259 7.816 7.862 9.211 Благајна 194 163 249 302 Ефекти 197 835 1.159 775 Сопствене облигације 7.500 7.590 7.500 7.500 Дужници | 18.189 11.689 5.973 9.096 Губитак 590 1.476 1.876 2.178

Пасива | Главница 55.000 55.000 55.000 55.000 Резервни фонд 1.000 1.000 1.000 1.000 Фонд амортизације 19.398. 19.398. 19.398. 19.398 Облигације 28.100. 28.100. 28.100. 28.100 Повериоци 27.991 21.937 18460 23.720 Збир биланса 193.950, 195.930, 121.964 127.218

Рачун губитка и добитка

Расходи Општи трошкови 1.604 1.840 1.412 1.349 Порези 807 382 587 627 Камата 3.457 2.558 2.624 2.563 Дотације аморт. фонду 9.807 — REKE Отписи 7.995 4 — === Губитак из ран. год. –—— 590 1.476 1.876

Приходи Бруто зарада 1.865 1.840 4.998 3.942 (Остатак снижене главнице 13.628 1.500 — Курсна разлика ефеката — 59 — = Губитак 590 1.476 1.876 2.478

У 19835 збир биланса је повећан за 5,25 милиона, на 1272 милиона динара. Ако потражимо у пасиви разлоге ове промене, видећемо да се они налазе у рачуну поверилаца. Све позиције у пасиви, изузевши повериоце, показују непромењено стање већ неколико година. У 1985 повериоци су порасли за 5,25 милиона, на 23,72 милиона. Од 28,1 милиона динара облигација налази се 7,5 милиона у рукама фабрике, тако да је њена стварна обавеза по облигацијама свега 20,6 милиона. Повериоци и облигације заједно износе 44,3 милиона, а сопствена средства фабрике, урачунавши и фонд амортизације, 75,4 милиона. Однос између сопствених и туђих средстава је са 63 према 37 повољан. Инвестиције су билансиране са 97,86 милиона, од чега отпада 510 хиљада на нове. То значи да су инвестиције покривене сопственим средствима и салдом облигационог дуга. Дакле, здрав је и однос између дугорочне активе и дугорочне пасиве. Дужници су порасли са 5,97 на 9,09 милиона, а материјал и радови са 7,86 на 9,21 милиона (од чега отпада на сировине 45 милиона, а на недовршене радове 4,7 милиона према 4,1 милиона на сировине и 8,7 милиона на радове у 1934 години). Кретање дужника и материјала и радова показује да је запосленост у 1935 била нешто боља него у претходној години, што је последица огромних напора Управе да створи предузећу ново запослење. Повећање обрта ипак није знатно, па се може рећи да су радионице Бродске фабрике вагона и у 1985 више мировале него радиле. Крајем 1935 добивене су извесне веће поруџбине, које се међутим извршују тек у 1986 години. Пре свега се израђују раније поменута курсна кола за Министарство саобраћаја, затим извесан број трамвајских кола за Београд и Нови Сад, друмски мост преко Саве код Загреба и неколико мањих мостова за Ми-

нистарство грађевина. За сада је у фабрици запослено 550 радника.