Narodno blagostanje — dodatak

1982 1933 194 1985 у хиљадама динара

Уплаћена главница 10.000 10.000 10.000 10.000 Резерва главнице 1.605 1.739 1.879 2.022 Пореска резерва 325 825. | 325 325 „Фонд курсне разлике — 200 211 1.525 Премијске резерве 5.429 5.836 6.586 6.688 Резерва за штете 5.463 2.146 2.406 2.548 Пренос остатка добити 218 189 185 198 Гар. полог реосигурача 5.749 5.072 4.649 4.217 Фонд према пор. зак. — 2.792 2.792 2.792 Фонд за непокретности — — 200 400 "Фонд за ванр. случајеве — –—— 200 400

Укупно: 98.789 28.301 29427 31.117

Иако се гарантни полог реосигурача постепено сма-њује, ипак збир гарантних средстава расте. У 1985 год. повећање износи 1,7 милиона динара. Највећи пораст има-мо код фонда курсне разлике. Иначе, премијске резерве, резерва за нерешене штете и гарантни полог реосигурача заједно износе 13,45 милиона. Све остале позиције прет"стављају сопствена средства „Саве“.

Рачун изравнања

Актива 1932 1933 1934 1935 У хиљадама динара

"Благајна 1.149 336 754 874 Потраж код банака 10.846. 12.603 9.102 9.366 Хипотек. зајмови 47 160 91 71 Харт. од вредности 13.889. 12.938 15.099 – 17.823 Филијале и заступства 4.019 5.298 5.582 3.375 "Разни дужници 2.554 515 417 685 Дуг реосигурача 29251. 18034 1.128 1.857 "Непокретности 4.709 4.609 4.931 4.931

Пасива Главница 10.000 10.000 10.000 10.000 "Резерве 5 1.813 4.722 5.267 7.122 "Премијске резерве 2.429 5.836 6.586 6.688 Резервисане штете 5.463 2.146 2.406 2.548 Филијале и заступства 78 12 8 5 Разни повериоци 6.133 3.696 2.415 3.104 Потраж. реосигурача 8.884 9.528 8.881 7.401 "Добит 1.308 1.563 1.586 1.615

Збир биланса 39.038 37.494 37.099 38.484

У 1985 збир биланса је порастао за 1,4 милион динара, на 38,48 милиона. Главница је остала непромењена -са 10 милиона, а сопствене резерве износе 7,12 милиона, "односно после дотација из добити за 1935 годину 7,66 милиона динара према 1,8 милиона крајем 1932. Код премијских резерви и резервисаних штета промене су незнатн=. Разни повериоци су пали са 6.13 милиона у 1932 на 2,41 милиона у 1934, а у 1935 години су опет порасли за 700 хиљада. Међутим, потраживање реосигурача после 1982 стално опада, у 1935 за 1,4 милион, на 7,4 милиона динара.

И у активи имамо неколико интересантних промена. Хартије од вредности ' пале су са 19 милиона у 1980 на испод 13 милиона у 1933, али су у 1934 и 1985 поновно повећане, тако да крајем 1935 износе 17,3 милиона. То је знатним делом последица пораста курса државних папира. Сви ранији курсни губитци на хартијама од вредности ликвидирани су и код њихове данашње вредности имамо већ и фонд курсне разлике од 1,52 милиона. Прошле „године благајна је такође порасла са 754 на 874 хиљада, потраживања код банака са 9,1 на 9,36 милиона, разни дужници са 417 на 686 хиљада динара, а дуг реосигурача "са 1,12 на 1,85 милиона динара. Једино је позиција „филијале и заступства“ пала са 5,58 на 3,37 милиона динара.

Чиста добит „Саве“ за 1935 годину износи 1,61 ми-лион. Од тога се даје на име 8% дивиденде (непромењено жао и у току четири претходне године) 800 хиљада ди-

" Стеван Тубић, Директори су гг.

131

нара, поседницима оснивачких признаница 156 хиљада, члановима оба одбора и чиновништву 118 хиљада, фондовима 343 хиљаде, а остатак добити од 198 хиљада преноси се на нови рачун.

У управи налазе се следећа г.лг.: д-р Светислав Шумановић, претседник; Кав. ди Гр. Кр. Едгардо Морпурго и д-р Станко Шверљуга, потпретседници; Максо Антић, Стеван Карамата, д-р Анђело Ара, д-р Михајло Колин, Никола Берковић, Микеле Сулфина, Миливој Црнадак, Фрањо Сабо, д-р Гедеон Дунђерски, + Ђорђе Велисављевић, д-р Валтер Ф. Фишел и инж. Франтишек Зита, чланови. У надзорном одбору су гг.: Роберт Лајбенфрост, Артур Коен, Артур Гвозденовић, Љубомир Ђиновски M Нико Гамулин и д-р Хинко Волак.

ЗДРУЖЕНЕ ПАПИРНИЦЕ ВЕВЧЕ, ГОРИЧАНЕ ИН МЕДВОДЕ Д. Д., ЉУБЉАНА

Од наше домаће индустрије хартије, која је груписана око Љубљане, Загреба, Сушака и Београда, највећа је словеначка. Она је концентрисана у једном концерну, у виду акционарског друштва, са фирмом „Здружене папирнице Вевче, Горичане ин Медводе д. д., Љубљана“. У овом концерну се налазе шест фабрика (раније седам) и две самосталне електричне централе, и то три фабрике за производњу хартије — у Вевчама, Јанезији и Горичану, две фабрике за производњу дрвовине — у Вевчама и Медводама, једна фабрика целулозе у Горичану и две велике хидроелектричне централе у Фужинама, на левој обали Саве.

Све ове фабрике биле су раније у рукама аустријског друштва „Беукат - Josephsthal Aktiengeselischaft, Wien”, a 1920 су их прекупили домаћи интересенти под вођством најстаријег словеначког новчаног завода, Љубљанске кредитне банке. Том приликом је основано ново акционарско друштво. Љубљанска кредитна банка је одмах преузела преко половине акција. Знатан пакет је имало и Опште југословенско банкарско друштво, али је Љубљанска кредитна банка доцније и то прекупила тако да она, заједно с домаћим интересентима који су с њом у вези, данас има преко 90% свих акција. Откако је предузеће прешло у наше руке, толико се развило и у толикој је мери модернизирано и повећано, да га ранији акционари више не би могли ни препознати. Анализирајући биланс Љубљанске кредитне банке за прошлу годину (Бр. 15 од 11 априла 1936 г.), ми смо већ напоменули да Здружене папирнице раде сразмерно доста повољно и да изводе систематску модернизацију свог уређаја, што ће њихов положај знатно ојачати.

Управа „Здружених папирница" вели у свом пословном извештају за 1935 да је с обзиром на чињеницу да је производни капацитет југословенских фабрика хартије већи од тражње хартије на домаћем тржишту, прошле године приступила делимичном преуређењу фабричких по-' стројења, како би се начин и обим производње прилагодили садашњим захтевима у погледу количине и врсте производње. Нарочито се реорганизацијом главне фабрике у Вевчама обезбедила еластичност у производњи, као и најекономичнија израда најразличитијих врсти хартије. У Вевчама су замењена стара постројења за израду хартије новим најмодернијим, потпуно је преудешена холандска дворана, савремено је уређен пренос сировина, а главне машине биће такође опремљене за најсавременији електрични погон. Затим је постављен и један нови турбогенератор од 1200 кв.

Капацитет производње Здружених папирница износи око 150 вагона хартије месечно, а стварна производња у

последњим годинама била је следећа: